понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57
СТРАХ ОД ЗРАЧЕЊА

Параноја јача од радијације

Нигде у Европи није забележена радиоактивност опасна по људско здравље, док су у Србији највеће дозе у Винчи и Врању
Аутор: Бојан Билбијанедеља, 26.02.2017. у 20:00
Винча: вежба за случај нуклеарног акцидента (Фото Д. Ћирков)

Европа је у паници, Американци шаљу специјални авион „боинг ВЦ-135Ц” да истражи случај, док Руси мудро ћуте и не изјашњавају се о томе да ли су криви за појаву повишене радијације, односно радионуклида јод 131, у Норвешкој и шест држава ЕУ.

Повећано зрачење први пут је уочено у јануару у Норвешкој, али власти у овој земљи на северу Европе нису сматрале да је реч о количинама опасним по здравље грађана, па се за инцидент није сазнало док о њему нису саопштили Французи овог месеца. Вест је потом ухватио лондонски „Индипендент” и тако је настала паневропска епидемија параноје.

Ситуација је, додуше, далеко од безначајне, јер се показују најмање две ствари. Прво, неко у Европи може да контаминира седам држава а да јавност два месеца не може да сазна ко је то урадио, ако изузмемо дежурну теорију о Русима као кривцима за све. И друго, чак и кад се појаве повећане вредности опасних материја, норвешка држава сама одлучује да ли ће и када о томе обавестити сопствене грађане и суседе. Све то помало подсећа на догађаје од пре три деценије и катастрофу у Чернобиљу, кад је влада Михаила Горбачова данима прикривала опасан инцидент, чије се последице и данас осећају. Политбиро је признао грешку тек кад је пола Европе почело да светли у мраку. Да нешто озбиљно није у реду најпре су приметили Швеђани, након што је радиоактивни облак стигао до њих.

Овог пута повишена радијација забележена је у Норвешкој, Финској, Пољској, Чешкој, Немачкој, Француској и Шпанији. У овим земљама детектован је индустријски произведени радиоактивни изотоп јод 131, али не и цезијум, који је обавезни нуспродукт приликом нуклеарних експлозија. Црвене лампице упалиле су се почетком јануара на северу Норвешке, а затим, у таласима, и у другим земљама. Географија загађења, за које се тврди да је највероватније потекло са севера, подстакла је различите спекулације, у којима су Руси у главној улози – почев од тога да је реч о тајним пробама нуклеарног наоружања Москве у арктичком архипелагу Нова земља, па до сумњи да неки од потопљених совјетских подморничких реактора из овог региона у Баренцовом мору испушта опасно зрачење.

Међутим, у оба случаја нејасно је како радијација може да „превали” хиљаде километара, имајући у виду да се контаминација протеже од Северног пола до Африке, а да је период полураспада овог изотопа осам дана. То значи да, по истеку овог рока, јод 131 престаје да постоји. Управо из овог разлога, немогуће је ретроактивно одредити порекло загађивача, па се тако множе спекулације без поузданих доказа. Притом, једино је у Пољској детектована вредност од око шест бекерела, док је у осталим државама била десетоструко нижа. Опасном се сматрају дозе веће од 770 бекерела годишње.

Што се тиче руских атомских испитивања на арктичкој Новој земљи, тамо су у периоду од 1955. до 1990. извршене 132 нуклеарне пробе, укључујући и тест прве хидрогенске „цар бомбе”, али Москва негира да је ових експеримената било у последњих 27 година. Зато ће пре бити да је узрочник загађења фармаколошка индустрија, односно неко од постројења у самој Европи. Ову верзију, као вероватнију, износе и српске надлежне институције. Радиоактивни јод користи се у медицинске сврхе, а највећа концентрација загађења откривена је у Пољској (која се не граничи с Русијом, већ с Украјином), а не у Норвешкој, која је најближа Новој земљи. У сваком случају, мистерија је потпуна, а објашњења – бар за сада – нема.

Супертајна операција у Винчи
Подсетимо, 2010. године, из Винче су за Русију пребачене две и по тоне радиоактивног отпада, укључујући и 13 килограма високообогаћеног уранијума, што су медији назвали „супертајном операцијом”. У овом подухвату са српске стране учествовало је 3.000 полицајаца, а коришћени су специјални контејнери отпорни на бомбе и ватру. Терет је најпре пребачен возом до словеначке луке Копар, затим бродом кроз Гибралтар и Ламанш до руског Мурманска, а одатле поново возом до града Мајак у централној Русији.

Зато имамо саопштење Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије, чији је главни задатак да брине о томе да наши грађани не буду изложени опасној контаминацији. У среду, 22. фебруара, Агенција је умирила јавност обавештењем да „на званичном порталу за размену информација о нуклеарним догађајима Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ) нема објављених података у којима се спомиње детекција јода 131 изнад Европе”. Како је саопштено, мерне станице широм света у последњих неколико месеци нису забележиле вредности јода 131 изнад типичних локалних нивоа, а ни овлашћене лабораторије у Србији нису га у наведеном периоду детектовале у ваздуху.

„Имајући у виду чињеницу да је у ваздуху изнад једног дела Европе детектован само јод 131, а не и други фисиони продукти, претпоставља се да је овај радионуклид у атмосферу доспео највероватније из фармацеутске индустрије”, наводи се у саопштењу Агенције и подвлачи да присуство јода 131 није откривено на територији Србије, а да измерене вредности концентрације јода 131 у северној и западној Европи немају утицаја на здравље становништва и животну средину.

Можемо ли, дакле, спокојно живети и бити мирни у Србији поводом радијације? Поједини стручњаци годинама упозоравају на штетне последице НАТО бомбардовања радиоактивним уранијумом, а званични подаци указују да је највећа концентрација овог штетног материјала на Косову и Метохији и југу централне Србије. То делом потврђују и мерења Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије, на чијем се сајту виртуелна мапа наше земље сваких пола сата освежава новим подацима о радијацији.

Према овим подацима, највеће дозе већ дуго се бележе у насељу Винча код Београда, као и у Врању и Косовској Митровици, док се вредности веће од 100 наносиверта на час бележе у Новом Саду, Нишу и на Палићу. То су ипак многоструко ниже вредности од оних опасних по људско здравље, јер се сматра да тек дозе од 0,05 до 0,2 сиверта годишње могу потенцијално да проузрокују обољења.

Поређења ради, радијација у јапанској нуклеарној електрани „Фукушима”, која је под лупу јавности доспела после хаварије 11. марта 2011. године, сада износи 530 сиверта по сату, што је огромно повећање у поређењу с мерењима од пре пет година, када је била „само” 73 сиверта по сату. Да би ове бројке биле јасније, треба рећи да дозе веће од 50 сиверта годишње доводе до смрти људи у року од 24 часа и да није забележено да је било ко преживео такав степен радијације.

То није пошло за руком чак ни роботу који је послат да обави прелиминарно чишћење у реактору Фукушиме. Радијација је „убила” софистицирану машину већ после два сата рада, јер је робот био изложен дози од 650 сиверта по сату. Стручњаци кажу да би човек био на месту покошен да је макар на секунду био изложен таквом нивоу радијације. За сада је реактор још под контролом и не постоји опасност од цурења радијације, али дуга и неизвесна борба за безбедност и здравље грађана Јапана тек предстоји.

У нашој земљи познато је и жариште у угашеном руднику уранијума, на Старој планини код Књажевца, али ни оно не представља директну опасност по ширу заједницу. Најкритичније је у Винчи. На месту где је пре десет миленијума настала једна од најстаријих светских цивилизација, винчанска, после Другог светског рата изграђен је нуклеарни институт, у чијим се хангарима и данас чува ускладиштени радиоактивни отпад.

О такозваном гробљу у западном делу Института „Винча”, као и његовој потенцијалној опасности по запослене и град Београд, „Политика” је писала прошлог септембра. Научни саветник др Илија Плећаш, члан Академије инжењерских наука Србије, Научног друштва Србије и српске подружнице Римског клуба, тада је скренуо пажњу на овај проблем и предложио да се реши на трајан и квалитетан начин, односно изградњом савременог коначног одлагалишта, за шта је, према проценама стручњака, неопходно између 10 и 20 милиона евра.

Према речима др Плећаша, у постојећим хангарима „Винче” већ дуже од 50 година складишти се сав радиоактивни отпад створен радом истраживачких реактора и лабораторија овог института, као и из индустрије, болница и војске. У време СФРЈ на ову локацију на периферији српске престонице допреман је и радиоактивни отпад из других република, што је Винчу претворило у својеврсну регионалну депонију. Пре десетак година у привремена складишта Института „Винча” смештен је и контингент осиромашеног уранијума, односно муниција и већа количина контаминиране земље са четири локације из јужне Србије, после НАТО бомбардовања. Ако би се проблем Винче адекватно решио, Србија би могла да живи без страха од радијације.


Коментари50
3c9c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Olivera Spasic
"Prema ovim podacima, najveće doze već dugo se beleže u naselju Vinča kod Beograda, kao i u Vranju i Kosovskoj Mitrovici, dok se vrednosti veće od 100 nanosiverta na čas beleže u Novom Sadu, Nišu i na Paliću. To su ipak mnogostruko niže vrednosti od onih opasnih po ljudsko zdravlje, jer se smatra da tek doze od 0,05 do 0,2 siverta godišnje mogu potencijalno da prouzrokuju oboljenja." Ne može čovek i ovde da ne vidi smišljenu prezentaciju podataka. Možda grešim, ali valjda ovako ide matematika: 0,05 siverta je 50 milisiverta, je l? U Novom Sadu, Nišu i td. zabeležene vrednosti veće od 100 nanosiverta. Na čas. to je 0,0001 milisiverta na čas. To znači da u toku jedne godine Novosađani požderu više od 0,876 milisiverta. OK to je i dalje malo, ali je predstavljeno tako da cifre deluju potpuno blesavo. Postavlja se pitanje koliko je to "više" od 100 nanosiverta; zatim, koliko je tačno zagađenje u Vinči ako je "blesavo" zagađenje u Novom Sadu veće od 50-og dela kritičnog.
Доктор са Чубуре
Увек је боље да је параноја јача од радијације. Не ваља када је обрнуто.
dr Slobodan Devic
Nuklearna energija je (kao i vatra, voda, vetar, kao i druge stvari koje je covek "uzurpirao") dobar sluga, ali zao gospodar ...
Beogradjanin Schwabenländle
@ Лукреција Борџија, хвала, покушао сам да Вам одговорим, али данас није време подобно, код нас прелепо, сунчано, ни облачка на небу, напољу око 13 °C, наравно плус. Или како је то још давно добар пријатељ из Истре, Италијан Клаудио говорио; свако како заслужује.
Ranko M.
Razumem botove politickih stranaka koji su placeni da rade to sto rade. Mogu razumeti i ljude, koji ne znaju mnogo o odredjenoj oblasti, ali misle da svojim delovanjem mogu drugima pomoci, ali botove koji su zarobljenici sopstvene ideoloske zablude i glupost, ne razumem. Naime, ocigledno je ovde, da je dovoljno nesto neprijatno ili stetno u Svetu dogodi, odmah ce se javiti, bas takvi, koji ce reci: "Rusi su krivi". Zasto je to tako, to samo psihijatri i socijalni psiholozi, mogu da odgovore. Ja to nisam. Zavrsio sam fakultet za Fizicku hemiju ( radiohemija i toksikologija) i mogu, na ovaj problem, ako jeste a nije, dati odgovor. Akcidenta je mozda i bilo,ali mesta za paniku ne. Jod 131, je kratkoziveci nuklid (t1/2=8 dana) za 16 dana, moze biti samo tragovima i zato ga ni Amerikanci nece detektovati.U Evropi ima 172 nukl. elektrane (Bez Rusije-32). Francuska sama ih ima (58), pa su ovkvi akcideti mogici svuda, ali nisu za paniku. Ali posluze da se kaze:"Rusi su krivi". A ko bi drugi?
mozda mozda
nuklearni fizicar, koji ne zna kako se Albert prezivao? cisto sumnjam!
Препоручујем 1
dr Slobodan Devic
"Zasto je to tako, to samo psihijatri i socijalni psiholozi, mogu da odgovore. " Nema potrebe (a i nisam siguran da bi i oni mogli da daju odgovore). Mislim da odgovore mozete naci u metodologiji Gebelsa, kao i u Orvelovom romanu "1984". Dali ste lepo (i za neke nazalost jednostavno objasnjenje) ali ima tu jedna jako vazna cinjenica, koju su jos stari latini poznavali: Homines qoud vount credunt - na njoj se bazira Gebelsovo ispiranje mozga, koje su ne samo zapadni mediji do tancina proradili. Albert Ajnstajs je to lepo opisao: "postoje samo dve beskonacne stvari - ljudska glupost i vaseljena, mada za ovu drugu nisam 100% siguran" Misljenja sam da je problem ipak u intelektualcima, koji (pogresno) pretpostavljaju da i siroke narodne mase znaju/razumeju sve sto i oni. Problem je (pedagoske prirode) sto nije lako spustiti zse na nivo vecine, i na prste objasniti komplikovane stvari - kao sto ste Vi pokusali. Svako dobro - nuklearni fizicar ...
Препоручујем 16

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља