недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02
СТРАХ ОД ЗРАЧЕЊА

Немачко атомско не

Од седамнаест нуклеарних реактора у Немачкој, девет је већ затворено, а преостали би требало да престану с радом до 2022.
Аутор: Ненад Радичевићнедеља, 26.02.2017. у 20:00
Нуклеарна централа крај Берлина (Фото А. Васиљевић)

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Немачка нуклеарна електрана Гронде у покрајини Доња Саксонија пре безмало годину дана прешла је границу од 350 милијарди киловат-часова струје произведених од почетка рада, поставши тако нуклеарка са највише произведене струје на свету.

На запрепашћење многих светских стручњака за енергетику, Немачка планира да ову и још седам нуклеарки „пензионише” до 2022. и тиме заврши затварање својих укупно 17 нуклеарних реактора, који су до пре неколико година најмоћнијој европској економији давали чак четвртину неопходне електричне енергије.

И док стручњаци који заступају нуклеарну енергију истичу да ће само за замену производње Грондеа Немачка морати да изгради 3.000 ветро-турбина а у међувремену повећа производњу струје од угља, Немци засад не одустају од свог атомског не.

Познаваоци прилика не искључују могућност да се немачка влада у наредним годинама ипак предомисли и продужи рок за одустајање од нуклеарне енергије, али засад све иде ка томе да би обећање могло да буде испуњено.

Питање безбедности нуклеарки и могућих последица на људе и природу још од седамдесетих година прошлог века су постали важна политичка тема у Немачкој.

Нуклеарке опасне и без хаварије
Франкфурт, Хајделберг – Упркос томе што британски научници Комитета за медицинске аспекте радијације у природној средини истичу да су у анализи података између 1969. и 2004. утврдили да нема доказа да деца, која живе у близини нуклеарки, чешће оболевају од леукемије, једна немачка опсежна студија из 2007. то пориче. Истраживачи Универзитета у Мајнцу су у једној од најобимнијих студија на ову тему утврдили да се са приближавањем места становања нуклеарној електрани, повећава и ризик од добијања рака, нарочито код мале деце. Научници су проучавали податке из периода од 1980. до 2003, утврдивши да су у том периоду у Немачкој између 120 и 275 мале деце оболело од рака само зато што су живела у близини нуклеарне електране. Према њиховом закључку, посебно су угрожена деца млађа од пет година која живе у кругу до пет километара око нуклеарки.
Осим тога, истраживачи минхенског центра Хелмхолц указали су да нуклеарке и без хаварије имају утицаја и на генетски код тако што се у кругу од 40 километара око нуклеарних електрана рађа готово један одсто мање женске деце. Да радиоактивно зрачење утиче на равнотежу полова је већ позната научна чињеница, а према речима шефа овог истраживања др Хагена Шерба, због цивилног коришћења нуклеарне енергије у Немачкој и Швајцарској није рођено између десет и двадесет хиљада девојчица. Посебно мало женске деце се рађало у близини немачког постројења за привремени складиштење нуклеарног отпада у Горлебену, где се између 1996. и 2010. родило готово хиљаду девојчица мање него што је могло да се очекује према нормалној стопи прираштаја.

Противници нуклеарки су 1975. успели да протестима зауставе изградњу једне такве електране, а када је 1979. у САД дошло до акцидента на једној нуклеарки, у Немачкој је на улице Хановера и тада главног града Бона изашло око 200.000 људи протестујући против нуклеарне енергије.

Антинуклеарни покрет се преточио касније у странку Зелени, док је нуклеарна катастрофа у Чернобиљу у априлу 1986. код Немаца раширила страх од нуклеарки до те мере да никакве политичка кампања више није могла да га умањи.

Политичари су само калкулисали како да међусобно и са енергетским компанијама дођу од „нуклеарног консензуса” о томе када ће у Немачкој наступити крај за производњу струје у нуклеаркама.

Коалициона влада социјалдемократа и Зелених, коју је предводио канцелар Герхард Шредер, одлучила је да нуклеарке престану са радом 2022. на велико противљење лидерке тада опозиционих демохришћана Ангеле Меркел, која је то називала „уништавањем националне имовине”.

Доласком на власт Меркелова продужава рок за осам година, али је нуклеарна катастрофа у Фукушими 2011. имала такав утицај на немачко јавно мњење да опрезна канцеларка није часила часа већ је опозвала своју претходну одлуку.

„Извештај етичке комисије показао је да наш енергетски систем у основи мора и може да буде промењен.

Желимо да струја у будућности буде сигурна, али истовремено и поуздана и економична”, изјавила је тада Меркелова, иако многи и даље не знају како ће Немачка успети да овом одлуком не доведе до повећања цене струје и тиме угрози не само стандард становништва већ и конкурентност своје извозно оријентисане привреде.

Одговор очигледно лежи у томе што је Немачка међу европским земљама са најнижом ценом производње струје, али са највишом ценом коју плаћају потрошачи, јер су порези и остали намети изузетно високи и делом су намењени за трошкове преласка на зелене технологије.

Пораст цене струје није променило доминантно мишљење Немаца. Према анкети обављеној пре годину и по дана, чак 81 одсто Немаца одобрава гашење нуклеарки, а тек 16 се томе противи.

Иако поједине енергетске компаније због ове одлуке бележе губитке, држава се пак побринула да четири енергетска гиганта који су власници немачких нуклеарки ипак не буду тешко финансијски оштећени.

Гиганти су издвојили 40 милијарди евра за затварање нуклеарки, а влада им је наложила да 23,5 милијарди евра дају у државни фонд за привремено и стално складиштење нуклеарног отпада а да остатак новца потроше на размонтиравање нуклеарки и припрему свог преосталог нуклеарног отпада.

Влада се пак досетила да овај фонд стави и на берзу и да од профита обезбеди да евентуално већи трошкови не падну на терет ни пореских обвезника ни енергетских компанија.

Додуше, Немачка још није одредила коначно место на којем ће складиштити овај нуклеарни отпад, а планови да ово ново складиште буде отворено до 2050. стручњаци сматрају „амбициозним”. Према њиховим оценама, складиштење би могло да кошта знатно више од планираног тако да су се, сматрају стручњаци, енергетски гиганти „извукли”.

Гиганти, пак, то не мисле па су пред Уставним судом Немачке тужили државу, тражећи да им она због одлуке да одустане од нуклеарне енергије плати одштету од укупно око 20 милијарди евра. У децембру прошле године суд је пресудио да компаније имају право на „одговарајућу” одштету, али није одредио колика би требало да буде та сума.

Иако су противници атомске енергије у Немачкој дугорочно остварили свој циљ, и даље остаје проблем то што у Европи постоји укупно 196 нуклеарки, од којих се чак 59 налази у суседној Француској, која нема намеру да их затвара. 

 


Коментари2
e010f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Oktoberfest
Nemacka je prenaseljena zemlja. Havarija tipa Cernobila ili Fukusime bila bi za Nemacku prava katastrofa. Sem toga, ne mora neko u ratu baciti nuklearno oruzje na Nemacku - dovoljno je da joj porusi nuklearne elektrane. Zbog toga se nuklearne elektrane redovno grade u blizini granice sa susedom... Razgradnja nuklearne elektrane traje duze od same gradnje! Skladistenje radioaktivnog materijala nije reseno nigde u svetu. Nemci su na to pitanje do te mere senzibilizirani da je svaka vlada koja krene u lobiranje nuklearki osudjena na poraz na izborima. Zamislite te srece da neko pokloni Srbiji nuklearnu elektranu. I zamislite tu nesrecu da je niko u Srbiji ne bi hteo u svojoj opstini!
Bogdan Čortanovci
Odličan komentar Oktoberfesta...! Sedamdesetih godina sam radio kao građ.inženjer na razgradnji (decommissioning) atomske centrale Sanonofre u junoj Kaliforniji. Stotine pumpi, hiljade ventila i bezbroj raznih pratećih instrumeata...a sve kontaminirano što je trebalo očistiti. Sizifov posao..!!!...i kao što reče Oktoberfest koštalo bi više nego gradnja nove centrale.
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља