понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Украси белоцркванских улица

Готово је извесно да су капије у центру вароши овдашњи или столари са стране радили „по мустри”, као данас по каталогу, док скромније куће по периферији имају капије без украса и резбарија, што указује на различит друштвени статус Белоцрквана
Аутор: Јовица Даниловићнедеља, 26.02.2017. у 13:45
Лепе фасаде красе и лепе капије (Фотографије: Ј. Даниловић)

Бела Црква – Вишевековној банатској Белој Цркви, кажу, Бог је подарио природна богатства и лепоте, почев од Дунава, Нере, Караша, Делиблатске пешчаре, Белоцркванских језера, али је неоспорно да су и преци, изгледом својих домова, овој вароши поклањали изузетну пажњу.

Како су хроничари забележили, пре 130 година овде је било пет фабрика свиле, радиле су пуном паром фабрике цигле и црепа, ликера и коњака, стругара на парни погон, млинска индустрија, производња грожђа и вина (почетком 20. века било је око 7.000 хектара винограда и више од 50.000 хектолитара вина годишње), прерађивана је кожа, постојала је штампарија, сепарација шљунка... У то време регистровано је 349 занатских удружења у градићу који никада није имао много становника, али ни мање него сада (последњим пописом евидентирано је само 9.100 житеља). У новије време, Белоцрквани су најбоље живели седамдесетих и почетком осамдесетих година.

А сада, није шала, Бела Црква је на коленима, пре свега због пропуста и лошег чињења оних који су је годинама водили.

Економска снага је омогућавала становништву да се искаже и на плану градитељства приватних кућа. Фасаде и капије су биле „лична карта” домаћина и коштале су – право богатство. Некада је „лице” породичне куће коштало колико и изградња читаве грађевине.

Лепе фасаде са богато украшеним дрвеним и металним капијама сведоче и о социјалним разликама, које су удаљавањем од центра и данас све видљивије. Бар што се тиче архитектуре и лепоте неимарског рада у минулим временима. Додуше, примећује се и лепа савремена архитектура, али и грађевине којима се Белоцрквани не диче.

Стручњаци овде препознају бечку сецесију, којом се одликује, пре свега, ужи центар града. Објекти намењени свим житељима су грађени још пре три века: римокатоличка, српска, румунска и руска православна црква, зграда у којој је сада општинска администрација, дом војске, ватрогасни дом... И све их краси посебан градитељски стил.

Магистар архитектуре из Беле Цркве Војислав Стевановић каже да се не сматра овлашћеним за изјаву о капијама и фасадама, јер није то само мајсторски рад, већ свака капија има и своју причу о наручиоцу, творцу, цени, идеји... Има и капија које се не виде са улице, јер се налазе у дворишту, као што је капија у Дому за децу и омладину.

– Старе белоцркванске фасаде рађене су на прелазу из 19. у 20. век, и углавном носе обележја сецесије, што прати и капије, права ремек-дела која, рекли бисмо, припадају примењеној уметности. Поименце, не знају се мајстори. Готово је извесно да су их правили овдашњи или столари са стране, „по мустри”, као данас по каталогу. Такође, скромније куће по периферији имају и такве капије, без украса и резбарија, што указује на друштвени и економски статус домаћина у време градње. Ниједна капија, сама за себе, није споменик културе, а јесте као саставни део оних зграда које су под заштитом, и њих штити Завод за заштиту споменика – каже за „Политику” Жељко Комарица, из Градског музеја Беле Цркве.

Како каже наш саговорник, фасаде одржавају сами власници кућа, и у последње време све је више оних који се одлучују за модеран начин реновирања (уз примену термоизолације) и поправку фасада. Некадашњи тренд „удри глат – јефтиније је” више није у моди, као ни соцреалистички манир – облепљивање фасаде керамичким плочицама.

На питање да ли и данас постоје мајстори који би могли да понове ова права уметничка дела, наш саговорник одговара да би уз помоћ модерних машина то била „једноставна прича”.

– Питање је само ко би наручио и платио такву капију, и у какву фасаду после да је уклопи. Колико би данас коштала таква капија, не знам, али потребне су вам три понуде и јавна набавка – вели Комарица.

Инжењер Аурел Марила, искусни неимар, велики је заљубљеник у свој родни град, па осим највеће колекције разгледница, поседује и фотографије готово свих капија и фасада у овом граду, које заслужују пажњу.

– Некада је Бела Црква била и лепа и чиста. Имућни су улагали у изглед својих кућа, па су мајстори долазили и из других крајева тадашњих држава, јер их овде није било довољно. Дворишта су била пуна цвећа, па кад се лети капија отвори, пролазник не зна где ће пре да гледа: у капију, двориште или фасаду. У Белој Цркви међу старинама не постоје две исте фасаде или две исте капије. Све су оригиналне и различите, макар само по извесним додацима. Много је фасада са велелепним орнаментима, балконима... нестало због примитивизма и небриге. Металне ограде, димњаци, олуци, бунари, чесме... овековечио сам хиљадама фотографија, у чему ми је помогао Мића Поповић Флеш – каже Аурел Марила.

Наши саговорници се слажу да је изглед кућа, као својеврсних споменика културе, важан и за туризам, у чији развој се заклињу генерације белоцркванских изабраних вођа.


Коментари5
904c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Пролазио сам једном и видевши овако лепе грађиве са шармом К & К монархије застали смо и мало се прошетали. Стварно лепо место.
Ostoja
Sve lepo, sloga I bratstvo medju narodima. A onda su gradjani Nemci odlucili da su oni bolji od ostalih gradjana pa da to potkerepe osnovase SS diviziju Princ Eugen upravo u Beloj Crkvi. Nastavak je dobro poznat. Da bi na kraju plakali kako su proterani iz njihovog Banata ti divni ljudi podunavske Svabe. Ipak da se ne zaboravi...
pa vojvodjanine
Mozda si I u pravu ali oni su taj parket svojom krvlju I krvlju svoje dece placali. Bili su to uglavnom ljudi iz unistenih I spaljenih delova zemlje. Bi li se menjao sa njihovim sudbinama?
Препоручујем 1
Vojvodjanin
A onda dosli oni koji su koze drzali u svapskim salonima i parkete lozili,lenji da nabave drva.Te svapske kuce su dzabe dobili a danas ih njihovi potomci prodaju za milione i sele se u Nemacku.
Препоручујем 4
Tomislav Ketig
Tada je bila deo Srednje Evrope i njeni građani / Srbi, Nemci, Česi i ostali bili su vredni i složni. Bela Crkva imala je i potpunu gimnaziju, aerodrom itd. i razvijen kulturni život. Čeka se istoričar koji će napisati istoriju ovog lepog grada.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља