понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:01

Ливац Боре и римски мост

Усамљена камена ћуприја стамено стоји и данас, кад су ова брда, где се граниче села Поточање и Збојштица, остала само с ретким становницима, углавном остарелим
Аутор: Бранко Пејовићнедеља, 26.02.2017. у 14:00
Борисав Митровић на римском мосту (Фото: С. Јовичић)

Ужице – Кад се стрмом стазом, одавно зараслим бившим цариградским друмом, крочи у кањон речице Дервенте у шумовитим брдима око Севојна, пред очима попут привиђења искрсне прастари камени мост. Као да га је неко донео и поставио у овај усамљени кутак дивљине, чудом сачуване на свега десетак километара од градских улица.

Народ овог краја ту камену грађевину, којој се старост поуздано не зна, одвајкада зове римски мост. Векове му нико није тачно избројао, а заборављен је и од истраживача старина, мада се по начину градње и изгледу претпоставља да је ипак из турског времена. Док су други остаци древне прошлости по насељима рушени силом, ратом или зубом времена, трајао је овај лучни мост у скровитом кањону, далеко од погледа. Ни за ћуди плаховите Дервенте, притоке Ђетиње, није марио.

Одолева камени усамљеник и сада, кад су поваљали пут који води преко њега, а планинари ходећи ка Дрежничкој градини открили чари тог кањона. Стоји мост стамено и данас, кад су ова брда, где се граниче села Поточање и Збојштица, остала само с ретким становницима, углавном остарелим. Један од њих, осамдесетогодишњи Борисав Боре Митровић, самац чија је усамљена кућа најближа овој ћуприји, везао је сваки свој дан за тај камени прелаз преко реке.

– Крај моста сам растао, преко њега на посао у фабрику цео радни век ишао, а и сада, у пензији, са својим верним псом Лујом, радо овуда прошетам. Ко зна откад је овај мост овде, а није тен’о (неоштећен је). Једни кажу да је римски и тако га ми у народу зовемо, други да је турски. Ко ће га знати... Ова забит је ћуприји век сачувала – вели Боре.

Дервента се овуда низ стрме стеновите стране спушта ка долини и Ђетињи. Некад је пуна воде, а каткад негде понире, као ових зимских дана, кад је низводно од ћуприје речним коритом текла само вода с оближњег извора званог Близанци. Стазом око моста још су понегде видљиви остаци турске калдрме.

– Преко ћуприје сам деценијама ишао на посао у Ваљаоницу бакра у Севојну, ту сам радио као ливац. Препречим овим стазама и шумама преко Рујевца, па за 40 минута стигнем пешке до фабрике. Да сам ишао главним путевима, требало би ми неколико сати. До Ужица одавде се нормалним ходом спустим за нешто више од сата. Дуго су само пешаци и понека запрега овуда пролазили. Прва возила дођоше тек последњих година, откако су поваљали пут. Сад позовем такси ако хоћу до лекара и возило ми дође до моста, одвезе ме и врати – казује старина и наставља:

– Здраво је и мирно овде уз ову ћуприју. Ето, изгурах осамдесету, већ 29 година сам у пензији, а да нисам имао операцију желуца, што ме повремено мучи, уз висок притисак, био бих најздравији пензионисани ливац. Не смета ми што живим сам. Прошетам, одем на извор по воду, понекад наврати даљи комшија Драгојле Цујо Лазовић из Дрежника да прозборимо и попијемо коју...

Чврст је Борисав као овај мост преко којег цео свој век прелази. Не жали се на самоћу, удаљеност, не признаје да му нешто није по вољи.

– Треба бити храбар. Ако данас није добро, сутра ће бити боље. Ако ни сутра не буде, биће прекосутра. Живот је такав, добро кад-тад наиђе – поручује Боре док од моста полако креће ка својој кући.


Коментари3
c0da3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pokrsteni Sloven hriscanin
A kada bi ste malo vise zagrebali verovatno bi ste otkrili da je to rimski put kasnije vizantijski sto je vodio do Konstantinopolja. A cuprija bio pons.
Islam Hajrudin
E Boror Boro koliko si ti srecan covek.
Sreten Slovic
Covek je provalio da je jednostavnost kljuc svega, ne treba mu tehnologija da zna da : less is more :) Blizu sam mostu a nisam ni znao za njega, uskoro u obilazak, mozda 'trevim i Boru :)
Препоручујем 20

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља