субота, 22.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:42

„Фантастична звер” вратила се у Београд

Дело Петра Лубарде, настало 1953. године због излагања на Бијеналу у Сао Паолу, после више од шездесет година биће први пут јавно изложено
Аутор: Милица Димитријевићпонедељак, 27.02.2017. у 16:00
Брачни пар Лубарда испред слике која ће бити пред публиком од 1. марта (Фото Легат Петра Лубарде)

Слика „Фантастична звер” Петра Лубарде, насликана 1953. године у Београду, за коју се током последње две деценије није ни знало где се тачно налази, први пут после више од шездесет година биће јавно изложена – и то баш у нашој престоници, од 1. марта, у простору „Еуросалона”, на Адрићевом венцу. Дело димензија 195 са 110 центиметра, које је заједно са још 24 слике настало зарад представљања Југославије на Бијеналу у Сао Паолу (где је учествовало 712 уметника) исте године видела је бразилска публика али не и домаћа, будући да је реч о једној од слика које се из ове далеке земље нису вратиле после завршетка манифестације. Јер, управо је она откупљена током трајања бијенала, на којем је наш уметник постигао запажен успех о чему сведочи чињеница да су га критичари истакли у групи са Паулом Клеом, Оскаром Кокошком, Паблом Пикасом, Питом Мондријаном, Едвардом Мунком, Хенријем Муром...  Наш великан, један од најистакнутијих уметника 20. века, аутор дела капиталних за сагледавање развоја југословенске уметности тога доба, тада је освојио једну од три највеће награде, управо у деценији која се сматра кључном за његов међународни успех.  

Осим куриозитета да се слика враћа у Србију управо у 2017, у којој се обележава 110 година од Лубардиног рођења, сама судбина слике прилично је занимљива. У каталогу Ото Бихаљи Мерина из 1957. „Фантастична звер” публикована је под називом „Риба” као власништво Музеја модерне уметности у Сао Паолу, да би 1964. у каталогу Лазара Трифуновића била под именом „Рибе” приписана приватном власнику у Лиону, односно колекционару Марку Барбезату, једном од познатих издавача књига у овој земљи. Код њега се налазила све до његове смрти, након чега је породица слику продала 2000. године али се не зна коме, па јој се, тако, изгубио сваки траг. Како кажу Душан Клепић и Владимир Крстоношић, садашњи власници дела, њихова потрага трајала је годинама да би се читав посао преговора и сама набавка протегла на чак две године.

– Мој отац се колекционарством бави скоро четрдесет година, лично сам у томе скоро пола тог времена, крећемо се у колекционaрским круговима и налетели смо на информацију о слици на самом тржишту. Ипак, нисмо је купили на аукцији већ директно од приватног власника. И то у самој Француској. Интересантно је да је слика у Београд стигла пре него што смо нас двојица отишли да је уживо први пут видимо, јер је између нас и тадашњег власника дошло је до неспоразума – објашњава Душан Клепић, додајући да се заједно са Крстоношићем побринуо и за то да се цела прича провери и у Интерполу, како би се обезбедила легалност куповине. Како истиче наш саговорник, ниједна званична или музејска институција из Србије није за сада показала намеру да је откупи, постојало је интересовање званичника из Црне Горе, док је вероватно да ће се ускоро слика наћи и на изложби у тој земљи.

Поставку у Србији пратиће и књига чији су аутори историчари уметности Јеша Денегри и Петар Ћуковић.  


Коментари5
2f776
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nestrucni saradnik
A zašto u Eurosalonu na Andrićevom vencu, a ne u Legatu Petra Lubarde zajedno sa još 20-ak drugih njegovih slika koje su već tamo?
Божидар Митровић
Уметност у ХХ веку је постала трка између лудости (рушења старог) и рАзУма, који је био без икакве шансе да победи и одбрани човека, па је нова квази уметност била не само последица терора него његов мотор. Црни квадрат! Али ипак је дизајном победила лепота. Не лепота човека, него лепота служења човеку, где је човек не субјект већ објект зараде. И како год да је човек био инструмент зараде ипак је уметност дизајна лепотом служила човеку да остане човек. Али напор да видим човека је беспомоћан пред невероватном речитошћу новинара да нас убеди да је наказа нешто изузетно вредно "У каталогу Ото Бихаљи Мерина из 1957. „Фантастична звер” публикована је под називом „Риба”". Звер или риба! Заиста рАзУм је без икакве шансе. Али ипак мислим да побеђује човек - погледајте како су академик САНУ и његова жена лепи! Али служили су звери и звер одсликавали. Ето због тога и предлажем да се из Српске академије наука и уметности избаци "уметност" да би САНУ разлучила да ли је звер - звер или је риба.
Огњен
Петар Лубарда је Србин из Љуботиња - Црна Гора, српског рода по родитељима и православним прецима, а што је управо због оваквих политичких латинских-монтенегринских антињегошевских коментара наглашавао у телевизијским разговорима, гледајте, и у биографији...
patriota
Novinarka Dimitrijevic kaze - током трајања бијенала, на којем је наш уметник постигао запажен успех . Ovaj navod me malo zbunjuje jer koliko znam Lubarda je rodjen u Crnoj Gori. Verovatno novinarka vise zna o njegovom nacionalnom izjasnjavanju ili pak se radi o cistoj gresci po kojoj svi koji zive ovde su nasi.
Ksenija Samardzija
Petar Lubarda se izjasnjavao kao Srbin. U rukom pisanoj biografiji, u prvoj recenici, upravo i navodi svoju nacionalnu pripadnost.
Препоручујем 21

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља