четвртак, 23.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:11

Од априла велико спремање на Палилулској пијаци

Овогодишњу добит од око 238 милиона динара „Градске пијаце” уложиће у уређење престоничких тржница
Аутор: Ана Вуковић и Бранка Васиљевићпонедељак, 27.02.2017. у 15:00
Будући изглед зелене тржнице (тродимензионални модел) (Фотодокументација ЈКП „Градске пијаце”)

– Од пијаце и од сваке „тета-Мице или чика-Пере” који ту продају кромпир, кајмак, сир... желимо да направимо бренд. Да пијаце постану музеји хране, институције засноване на поверењу између купца и продавца – каже Иван Сочо, директор ЈКП „Градске пијаце”, најављујући да ће овогодишњу добит од око 238 милиона динара уложити у обнову и уређење престоничких тржница попут „Каленића”, „Борче”, „Скадарлије”.

– Зарада је 643 пута већа него пре четири године и двоструко је премашила годишњи план. Профит смо остарили смањивањем трошкова и оштријом контролом прихода – истиче Сочо.

Будући „бувљак” место за шетњу и куповину
Познати новобеоградски „бувљак”, који се већ више од три деценије налази на почетку Улице Јурија Гагарина, промениће адресу. Са почетка биће премештен на крај ове улице. Иако је било најављено да ће до премештања доћи почетком априла, извесније је да се то неће десити у првој половини ове године. А „нови бувљак” неће, како челници „Пијаца” најављују, личити на садашњи. Зарђале тезге замениће модерни штандови, између редова биће засађени дрвореди, постојаће ресторани где ће моћи да се предахне, али и самопослуга и паркинг.
– Тренутно радимо урбанистички и идејни пројекат, парцелацију земљишта, а морамо да обезбедимо довод струје и воде и сачекамо новац који је град определио за ову намену – каже Иван Сочо.Отворени тржни центар простираће се на 32.000 квадрата, а свака тезга имаће струју, моћи ће да се помери и увече затвори роло вратима. Центар ће бити ограђен такозваним зеленим зидом, највећим у Европи.
– То ће бити парк, место за куповину и шетњу – истиче Сочо.

Прва ће се сређивати пијаца „Палилула”, где ће радови вредни око 11,5 милиона евра почети 31. марта и потрајаће 18 месеци. Постојеће тезге, њих око 120 највероватније ће бити измештено на плато испод Ташмајданског парка.

– На садашњој локацији има око 220 тезги, али смо одлучили да преместимо око 120 јер је утврђено да се чак и суботом, када је највећи промет, стотинак њих не користи. Кад посао завршимо, уместо досадашњих 3.000 квадрата добићемо 12.000 и пијацу на четири нивоа. На улазу из Улице Илије Гарашанина налазиће се штандови, пекаре, месаре и мали трг где ће у суботом и недељом своје производе продавати сељаци који углавном долазе само тим данима. Изнад пијаце биће галерија са рестораном, а испод тржнице магацински простор и паркинг за закупце и муштерије – објашњава Сочо.

Промене у архитектури пијаца и радном времену прате истовремено и нови начини пословања. Закупци тезги, од прошле године, за место на коме продају робу треба да се боре на лицитацији.

– До зимус, пијачари су своје право на тезгу остваривали јављајући се на интерни оглас, што је остављало простор за манипулацију. Ово је начин да уведемо ред у пословање. До сада су биле четири лицитације и од њих смо већ око 20 милиона динара „убацили” у касу. Лицитација је продавцима „улазница” на пијацу, после чега они настављају да плаћају 300 динара по дану, а сваког наредног месеца и резервацију од 2.500 динара – каже Сочо и истиче да је за „ударну” тезгу на Каленићу излицитирано 810.000 динара.

– У Београду је тезга најјефтинија у земљи, у Суботици је на пример 450 динара дневно, а у Нишу 500. Код њих се лицитације обнављају на сваких пет, десет година, а код нас не, за сада траје без временског ограничења. Ове измене нису претерано утицале на буџет продаваца јер су они тај новац и раније давали, али се није знало где и коме – истиче Сочо.

Нови систем јавног надметања, према његовом мишљењу, тера људе да раде сваки дан.

– На наше пијаце 33 одсто продаваца долази сваки дан, исто толико четири дана у недељи, а трећина су пољопривредници који дођу једном недељно, евентуално суботом и недељом. Профит доносе они који су сваки дан на пијаци. Важни су и сељаци јер искључиво због њих многи Београђани купују на тржницама. Због тога нама није у интересу да их протерамо са тржница, мада се то могло чути у неким медијима – објашњава Сочо и истиче да у Лондону постоји 140 пијаца, а само су 13 маркети фармера.

Под патронатом „Градских пијаца” је 31 тржница, а две трећине пијаца нису у ингеренцији тог јавног предузећа.  


Коментари10
ada0e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljiljana
Da li je neko nesto pitao ljude koji dolaze na tu pijacu, odnosno tu zive ili rade? Nije. Da li je neko pitao prodavce? Nije. Drugima se samo podize zakup za tezge, sto prvi, naravno, placaju. Tipicno za Srbiju, nazalost. Vazno je da ce neko uzeti ogromne pare, opet na nasoj grbaci. A o licitaciji za tezgu? Dodje mi da isporucim rucak na pod.
Jelena Davinić
Predlog za pijacu na Zelenom vencu: ništa vas ne košta da sredite prilaz pijaci-da uklonite nelegalne prodavce kora koji em smetaju na samom ulazu em je stvarno nehigijenski da prodaju kore praktično na betonu, a postoje lepo uređeni kiosci na samoj pijaci gde se legalno prodaju kore i rezanci.
Jovanka Voždovčanka
Ovo je, čisto, iživljavanje za velike pare. Dušanovačka pijaca nema mlečnu halu i nije pokrivena, važno je da su dobar deo prostora ukrali za parking, a na drugoj strani gledamo skupa iživljavanja za pijace u centru grada i na N.Beogradu. I, onda smo svi isti u očima gradskih otaca? Kako da ne !
Smrda
Ovo je tipican primer kako se bacaju pare, verovatno da bi ih neko oprao, a neko zaradio. Kako moze da bude lepa pijaca zatvorena u objekat koji prilici nekoj galeriji? Uzgred, ovakjo nesto se svidja samo onome koje to i nacrtao. Nadam se da nece da zazivi.
Zorka Papadopolos
Pijaca, na koju dolaze proizvodjaci, pa i nakupci je uglavnom ziva leti. Cemu ta zatvorena zgrada? Razumem da se podigne nadstresnica, da prodavci ne kisnu, a i da se sa strane postave pregrade, da ne duva vetar i ne vuce promaja, ali sta ce ova nabudzena gradjevina? Od svega je najlepse kad puca pogled na pune tezge, sad nema odakle da se gleda... Ko ce da vuce lubenice i dinje na sprat, pokvareni liftovi? Gde nam je smisao za urbanizam...
Bojan Prokić
Šta mislite koliko će zaraditi gl.izvođač radova i podizvođači!? Naravno da su "Gradske pijace" u dobitku, imajući u vidu koliko deru zakupce (naplaćuju čak i bunker tezge) a ne pružaju nikakve uslove za iole pristojan rad na pijaci. I na samom kraju, aktuelni direktor ovog JKP nije se udostojio da odgovori na argumentovane predstavke građana koje su ukazivale na nezakonit rad veterinarskih inspektora dok se nalazio na čelu ministarstva poljoprivrede a imao je obavezu kao rukovodilac državnog organa shodno Zakonu o drž.upravi.
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља