недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 28.02.2017. у 08:00 Милош Ковић
Погледи

Ослобођење и уједињење

Од Срба који су рођени у заједничкој земљи данас се очекује да се помире са тим да су на силу, ратовима подељени на различите државе, настале на рушевинама Југославије

После разбијања Југославије, Србија као да се вратила у 19. век. Она је поново мала земља, смештена на фрагментираном политичком простору, угрожена међусобним сукобима великих сила. Можда је, међутим, најважније то што је она данас, баш као и пре Првог светског рата, само једна од земаља у којима живи подељени српски народ.

У 19. веку се приповедало да су Срби „пре Косова“ имали своје царство. Данашње генерације, међутим, непосредно памте да су рођене и до јуче живеле у Југославији, земљи за коју су се у два светска рата борили њихови преци, у којој су Срби, својом убедљивом већином, били уједињени. То што је она припадала и другим народима не мења суштину ствари. Од Срба који су, дакле, рођени у заједничкој земљи данас се очекује да се помире са тим да су на силу, ратовима подељени на различите државе, настале на рушевинама Југославије. Другим речима, Срби су доведени у положај Немаца за време постојања Берлинског зида.

У 19. веку, пре уједињења у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, Србе из Србије, Црне Горе, Хабзбуршког и Османског царства спајала је заједничка национална свест. Она, истина, није у свим слојевима била подједнако видљива и није свуда имала исти садржај. Била је, међутим, необично отпорна и трајна, јер се, поред осталог, заснивала на веома дугим историјским традицијама.

Исходишта српске националне идеје нису била само у прошлости. Важнији је био заједнички идеал ослобођења и уједињења, смештен у будућност. Ослобођење и уједињење, те две моћне речи, чији се смисао не може свести на политичко значење, биле су лозинка европских националних покрета од Ирске, Норвешке и Немачке до Италије, Грчке и Јерменије.

За Србију и Црну Гору, државе од којих су Срби очекивали остварење ослобођења и уједињења, тај идеал није подразумевао освајање туђих земаља, него пуко преживљавање и самоодбрану. Илија Гарашанин, Јован Ристић, Никола Пашић, књаз и краљ Никола Петровић знали су да су у међународној арени одувек владала хобсовска, немилосрдна правила и да су ту могле да преживе само велике и јаке државе. Њихове земље могле су или да се прошире и уједине, или да нестану.

Велике силе су у присталицама покрета за ослобођење и уједињење најчешће виделе изазиваче невоља. За Беч и Лондон Србија и Црна Гора биле су, упркос краћим периодима разумевања и сарадње, прихватљиве само онда када се нису обазирале на Србе у суседним земљама. Санкт Петербург је, уз краће периоде неразумевања и сукоба, пружао подршку српском националном покрету, али под условом да он остане под његовом контролом.

Не може се порећи да су у југословенској држави Срби видели остварење заветне мисли ослобођења и уједињења. Ту државу два пута су разориле Немачка и њене савезнице. Друго разарање, за разлику од првог, обављено је уз подршку, а потом и вођство бивших српских савезника, САД и Британије. Идеја ослобођења и уједињења је, усред Одбрамбено-отаџбинског рата, како се он данас зове у Републици Српској, у делу београдског јавног мњења променила смисао и садржину. Сада је значила ослобођење од комунизма и уједињење са Европском унијом.

Данас знамо да смо, ослобађајући се комунизма, учествовали у растурању сопствене државе, ЈНА и полицијских служби, и да смо, за шаку долара, спремно распродали некада успешна предузећа. У грчевитој жељи за уједињењем са Европском унијом, опростили смо јој то што је, под вођством Немачке, САД и НАТО, растурила Југославију, бомбардовала Србе, протерала их из Крајине, Сарајева, са Косова и Метохије, као и то што је водила беспримерну медијску антисрпску кампању, чији рецидиви трају и данас.

Упркос свему, чак и сада, у 2017. години, овако первертирана идеја ослобођења и уједињења чини суштину идеологије власти и највећег дела опозиције у Србији. Док брод ЕУ тоне и док га пацови увелико напуштају, српске власти и опозиција би да нас на њега по сваку цену укрцају. Никакве чињенице више не могу да зауставе наше политичко-медијске елите: ни громогласно ћутање Берлина и Брисела пред обновом усташких идеја у Хрватској; ни то што ЕУ и НАТО настављају са стварањем легла исламског фундаментализма и криминала унутар Србије, на Косову, али и у Босни и Херцеговини; ни стварање велике Албаније; ни подршка антисрпском режиму у Црној Гори.

Таква политика логично води ка закључку да су Срби у региону за политичке елите у Београду само камен око врата. Српске власти успоставиле су веома тесну сарадњу са режимом у Црној Гори. Референдум о дану Републике Српске дочекан је у Београду хладно и скоро непријатељски. Данашње зближење са Бањалуком последица је само њене солидарности са Београдом пред претњама из Сарајева. Бриселски споразум показао је да су власти у Београду спремне да тргују чак и судбином грађана Србије на Косову и Метохији.

Запитајмо зато грађане Србије: шта за њих заиста значе те две речи, ослобођење и уједињење? Од кога би данас требало да се ослободе, с ким да се уједине? Како рече неуморни Александар Раковић – са Малтом и Летонијом, или са Републиком Српском и Црном Гором?

Доцент на Одсеку за историју Филозофског факултета у Београду

Коментари82
b7cbc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Фицрој Маклејн из поруке Идну : "...независно од тога да ли ћемо им пружити помоћ или не Тито и његови следбеници имаће одлучујући утицај у Југославији после ослобођења."
PUČ je britansko delo
Da bi se saznala ISTINA , mora se shvatitit da nije bilo PUČ-a 27.marta 1941. koji su organizovali britanski agenti, ne bi bilo ni NDH, niti genocida nad Srbima, niti bi 1944. Tito sa 2.000 komunista došao na vlast.
Bgd53
Zbog ocuvanja svog naroda, drzave,svoje vojske,Cercil je prepustio na samo Jugoslaviju komunistima nego i citavu istocnu Evropu.Britanci su uspeli da mobilisu sve one koji su hteli da se bore, bez obzira na ideologiju.Za njih je svaki ubijeni Nemac znacio manji rizik za Britanca, i zahtevali su borbu bez obzira sto je u Srbiji vazilo pravilo 1 prema 100 za jednog ubijenog Nemca!Ali je zbog toga Mihailovic kao Srbin razmisljao drugacije nego Cercil ili komunisti. Srbi imali sa jedne strane pogrom u NDH a sa druge nemacku odmazdu u Srbiji,zbog ustanka! Naravno da su Englezi znali da je Draza ucenjen kao i Tito od Nemaca ali su znali i da se komunisti nece obazirati na zrtve,jer pobeda u ratu je znacila i njihov dolazak na vlast.Njima su cetnici cak bili veci protivnici jer su bili predstavnici kapitalizma!Britanci su slali oruzje i partizanima i cetnicima,cesto iz istog aviona!Pri kraju rata iz opet svojih interesa i dogovora sa SSSR su se odlucili za Tita.
Ilic Momcilo
Postovani gospodine Bgd53.Puno kasnim sa mojim komentarom,tako da nisam siguran da ce biti objavljen,ali mojom zaslugom.Iskreno,potpuno sam protiv vasih navoda,jer je ocigledno kako svrstavate i cenite ucesce nasih boraca u NOB-u.Ako su komunisti mislili samo na preuzimanje vlasti,onda su cetnici mislili samo kakoda sacuvaju vlast za kralja. To mu dodje,da prostite, vrlo isto. I vasa tvrdnja oko Cercila mislim da je pogresna. SSSR je osvojio Berlin i stao i cekao,po dogovoru sa saveznicima,da oni oslobode zapadni deo Evrope.Saveznici su kasnili,ali su ipak morali da podnesu i svoje zrtve, tako da je SSSR, da je izdao dogovor,imao moci da protera i potera Nemce,da se nasalim,da se "kupaju"u "kanalu".Eto jedne price o kojoj nije lose razmisliti,pa proveriti sebe i svoju realnost ili "navijacku" strast. Kazem vam to, jer ja to povremeno radim i verujte pomaze da covek bude donekle realniji. Vi sa ove, a ja sa one strane duge.
Џејми Шеј
@Леон Давидович - nemam nista protiv datuma dogadjaja koje spominjete, ali imam mnogo protiv komunisticke interpretacije istih koje se drzite kao pop kadionice. Vecina ljudi nisu ni komunisti ni nacisti ali imaju pravo na zivotne interese. Iz onoga sto ste napisali jasno je koliko je kralj Petar II "dobrovoljno" uradio ono sto je od njega zahtevano. Englezi, a Cercil posebno, su se "proslavili" kao saveznici Srba i u I i u II ratu ali i 99 pa sve do danas. Sa "pucom na slepoocnici" mladi kralj je izgovorio i vise nego je zahtevano. U komentarima uvek zastupam srpsko stanoviste i interes Srba, zbog svoje dece, jer sam ubedjen da ce se ostali narodi pobrinuti za svoje. To "ponovno ujedinjenje" 1945 je za Srbiju bilo repriza 1941 - ovog puta od "saveznika". Znaci prvo bombardovanje (anglo-ameri) pa okupacija boljsevicka iza kojih su dosli austro-komunisti preko Drine. Okupacija traje do danas, jer cak kada se komunista Sloba setio da je Srbin, stiglo je bombardovanje pa drzavni udar.
Miki
biti srpsko dete već je samo po sebi hendikep: 1. mrze te svi narodi iz okruženja; 2. "rođena" država te tretira kao smeće; 3. "velikim silama" si vazda trn u oku ... najbolje su za svoju decu uradili oni koji su se odrekli srpstva i postali nešto drugo. ne kažem da je to moralno, čak ni opravdano. ali to rade ljudi kojima su interesi njihove dece preči od interesa njihove nacije. kao kad moj sin iscepa nove patike na među-školskoj utakmici, na kojoj je zabio 3 gola i posle koje mu je cela škola klicala! misliš da sam plakao zbog patika iako su me koštale GBP 350.00?
Pravi Srbin
Sloba je glumio da je Srbin, kao i ovi današnji političari , jer pravi Srbin je pravoslavac koji je za Krljevinu Srbiju !! Ili jesi ili nisi !!
Леон Давидович
@ Џејми Шеј 13. априла 1944. Черчил је позвао краља Петра 2. и рекао му да уколико из владе не искључи Михаиловића на списак сарадника Осовине биће стављена Влада Југославије и краљ. 29. августа 1944. указом О бр. 881 краљ је разрешио Михаиловића дужности. 12 септембра позвао је снаге ЈВуО да се ставе под команду Тита.
Zorka Papadopolos
lele! A nama tu neko sad skoro predlagao da se vratimo Karadjordjevicima i monarhiji...
бивши Сарајлија
Ово поређење Републике Српске са Црном Гором постаје више неукусно. У Српској живе Срби силом одвојени од матице. Зар је то тако тешко разумјети.
biba struja
@bivši : A u čemu je onda razlika?
милутин
Намеће се прича о двоименом народу, пошто су причу о троименом народу потрошили. Слична је позадина.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља