уторак, 25.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:31

За десет година буџет за културу 1,7 одсто

Министар културе Владан Вукосављевић рекао је да је Стратегија културног развоја завршена, да ће се буџет за културу повећавати годишње за 0,1 одсто из БДП, да квалитет медијских садржаја није у надлежности Министарства културе и информисања
Аутор: Марија Ђорђевићуторак, 28.02.2017. у 18:00
Више новца за откуп књига за библиотеке (Фото Д.Жарковић)

Суфинансирање објављивања књига и превођења дела наших писаца на стране језике били су централна тема данашњег састанка министра културe и информисања и његових сарадника са уредницима и новинарима културних редакција српских медија. Састанак је одржан у Министарству културе где је приређена и изложба неких дела чије је објављивање до сада ова институција финансијски помагала.

Вукосављевић је нагласио да је Сектор за савремено стваралаштво и креативне индустрије у 2016. години издвојио је 15 милиона динара за превођење дела српских писаца на стране језике, 10.900.000 динара за подршку издавању капиталних и вредних дела и 10.150.000 динара за подршку издавању периодичних публикација.

У 2017. години за потребе конкурса за превођење дела српских писаца на стране језике биће издвојено 11.500.000 динара, а за издавање часописа и капитална дела по 11 милиона динара.

Највеће повећање, по речима министра културе, очекује се на Конкурсу за откуп публикација за библиотеке, где ће се са прошлогодишњих 87,5 милиона у овој години определити 100 милиона динара, чиме износ намењен за ове потребе враћамо на ниво из 2015. године.

Међу капиталним и значајним делима чија је издања од 2014. до сада финансирало Министарство културе су између осталих:

Пројекат „Едиција Србија 1914–1918, прво, друго и треће коло у 10 књига (Прометеј,), Изабрана дела Давида Албахарија (Чаробна књига)

Антологија српске православне хорске музике – Едиција нотних записа (Удружење Пројекат Мокрањац, Батајница), Едиција Десет векова српске књижевности: Селенић, Лалић, Данило II (Издавачки центар Матице српске, Нови Сад), Срби у Хабзбуршкој монархији од 1528. до 1918 (Прометеј, Нови Сад)…

Монографије и публикације чије се издавање суфинансира кроз Конкурс из области културног наслеђа између осталог су Индустријско наслеђе, заштита и ревитализација, Музеји, публика маркетинг, Једна кућа – једна прича, градитељско наслеђе Врњачке Бање, Манастир Прохор Пчињски...

Драган Хамовић, саветник министра за културу, каже да неки аутори који говоре о успесима својих дела у иностранству, често изостављају да спомену да је интересовање за та дела непосредно помогло Министарство културе.

Одговарајући на питања новинара министар културе је говорио о стратегији културног развоја која је, како је рекао, завршена.

– Србија до сада није имала стратегију културног развоја. То Србију не ставља у црну рупу европских држава. Швајцарска је на пример тек 2011. донела овај документ.

Договорили смо се да Стратегија овде буде донесена на десет година. Остало је још да се унесу и неки детаљи, а онда иде на јавну расправу. Коначно ће бити представљена пред посланицима Скупштине Србије на Одбору за културу и информисање. Стратегија предвиђа повећање буџета за културу у темпу од 0,1 посто од БДП сваке године. Садашњи буџет за културу је 0,7 одсто, тако да би кумулативни пораст од 0,1 одсто за десет година достигао ниво од 1,7 до 1,8. бруто друштвеног производа.

Стратегија дефинише шта је српски културни идентитет, шта је српско културно језгро, које су то особености које чине културни идентитет Србије, шта су капитални пројекти у наредних десетак година, а да то не зависи од промене влада. Питање заштите културног наслеђа националних мањина је такође посебно поглавље у стратегији, рекао је Вукосављевић.

У разговору са новинарима министар културе је подсетио да је мандат претходном Националном савету за културу истекао у јануару прошле године и да ће се предлог за формирање новог састава ускоро наћи на седници Владе Србије. Вукосављевић је најавио да ће Музеј савремене уметности бити отворен 20. октобра уколико их у тој намери не спречи „нека виша сила”. Поводом потраживања уметничких дела од Србије, Вукосављевић је поменуо да Словенија има списак од 300 дела, јер они наступају са ставом да свако уметничко дело које је урадио неки словеначки уметник припада њима. „То не опредељује правни акт, правни посао по коме се неко дело нашло у нечијем власништву или државини”, рекао је Вукосављевић.

Коментаришући атмосферу у медијима Вукосављевић је рекао: „Сматрам да је атмосфера добра, свако има право да оснује медиј, свако има право да пише на начин на који пише. Наша надлежност није ни да се мешамо да ли ће неки медиј бити наклоњен некој политичкој опцији”, казао је Вукосављевић, додавши да је доста урађено на заштити новинара, али је приметио и сурове законе тржишта са којима се медији суочавају.

Он је рекао да квалитет медијског садржаја, као ни материјални статус новинара није у надлежности Министарства културе и информисања.

„Наше је да стварамо да законски оквир у коме медији послују буде добар, активан, позитиван, да нема цензуре, да нема прогона”, рекао је министар културе. „Ситуацију у медијима, изузимајући финансијски део, оцењујем као неспутану.”

На питање како види изложбу „Нецензурисане лажи” коју је приредила Служба за информисање Српске напредне странке, Вукосављевић је рекао да је види „као прес клипинг” .


Коментари2
9103f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Emilinijanum
U nacionalnom savetu za kulturu bi trebalo da se nalazi neko od naših najboljih satiričara. Ako im svet priznaje visoku vrednost, trebalo bi da to čini i Srbija. Aforizmi najpoznatijih srpskih aforističara: Baljka, Todorova, Popovića, Nestorovića trebalo bi da budu prevedeni o trošku države, za njenu dobit.
Boško Tomašević
Koji pisac će biti preveden na bilo koji od stranih jezika? - Onaj koji je bliži loncu tamo gde se to odredjuje. Bože sačuvaj da će biti preveden onaj koji se u toj blizini ne nalazi. Vrednosti? Kakve vrednosti! Biće preveden onaj pisac koji je objavio u "Laguni", u "Arhipelagu", u "Glasniku". - A ti pisci su površina površine srpske književnosti. Pisci na čijem je imidžu izdavač radio kako bi i on svoga k. za trku imao. Reka zvana Farsa je duboka i neprmostiva. Sve na prvi pogled štima, a ne štima ništa, samo se u krug okreće laž, prevara sa srpskom književnom palankom na čelu. Ja predlažem da na neki od stranh jezika bude preveden Nebojša Vasović sa svojim knjigama o Danilu Kišu. Neka stranci vide da u Srbiji postoji i slobodan krležijanksi duh, a ne samo duh vodjen na povocu prosečnih i "netalasajućih" autora i izdavača. S druge strane, savet onoga ko se šeta po belom svetu i obilazi njegove knjižare bi bio: ne bacajte uzalud novac, naši prevedei pisci čame tamo u mračnim uglovima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља