субота, 21.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:09

Немачки „Фрапорт” у игри за Аеродром „Никола Тесла”

Из ове компаније већ су потврдили да разматрају могућност проширења интернационалног пословања и да у том циљу „анализирају глобално тржиште”
Аутор: А. Телесковић и М. Авакумовићсреда, 01.03.2017. у 15:00
Београдски аеродром чека концесионара (Фото Раде Крстинић)

Премијер Србије Александар Вучић рекао је јуче да је са Фолкером Буфијеом, премијером немачке Савезне покрајине Хесен, разговарао о могућем учешћу немачке транспортне компаније „Фрапорт” у концесији за Аеродром „Никола Тесла”.

Вучић је рекао да би долазак „Фрапорта” омогућио додатни развој наше ваздушне луке, као и увећан карго саобраћај.

„То је од огромног значаја за Србију”, рекао је српски премијер и тако потврдио писање „Политике” да је „Фрапорт” могући кандидат за трку за Aеродром „Никола Тесла”.

Ова компанија у свом власништву има аеродром у Љубљани, а јавни позив који је држава расписала 10. фебруара садржи и клаузулу да на њему не могу да учествују компаније или са њима повезана лица која имају удео већи од 20 одсто у било ком аеродрому у региону, који се налази на мање од 450 километара у Београду. Ваздушним путем до Љубљане има 485 километара, што значи да „Фрaпорт” испуњава услов постављене географске дистанце.  

Представници „Фрапорта” су недавно за „Политику” потврдили да разматрају могућност проширења интернационалног пословања и да у том циљу „анализирају глобално тржиште”. Међутим, нису желели да кажу да ли је Аеродром „Никола Тесла” део њихове стратегије проширења пословања.

Оно што је посебно интересантно јесте ко је власник те компаније која располаже милијардама евра за куповину аеродрома, односно концесије. Већински власник је Савезна покрајина Хесен, која има 31,34 одсто удела. Будући да је српски премијер баш јуче пред премијером ове немачке савезне покрајине рекао да би „Фрапорт” могао да учествује у трци за београдски аеродром стиче се утисак да Немци неће пропустити овај тендер. Сувласник „Фрапорта” је и град Франкфурт са уделом од 20 одсто. Власнички удео у „Фрапорту” има и „Луфтханза” (8,45 одсто) и амерички инвестициони фондови.

Током 2016. године „Фрапорт група” остварила је промет од 2,6 милијарди евра и профит од око 300 милиона евра.

„Фрапорт” је, иначе, један од највећих концесионара у Европи. Осим аеродромом у Франкфурту и Љубљани, руководи и ваздушним лукама у Хановеру, Анталији, Варни, Бургасу, Санкт Петербургу, Делхију и Лими.

Аеродромом у Франкфурту годишње услужи чак 60 милиона путника. За актуелни зимски ред летења овај аеродром имао је уговоре са 88 путничких компанија које лете на 248 дестинација у 100 земаља света. Више од половине летова чине интерконтиненталне дестинације, што значи да је франкфуртски аеродром водеће чвориште у светском систему ваздушног саобраћаја. У Европи овај аеродром је четврти најпрометнији за путнички саобраћај, а у Франкфурту је уједно и један од највећих послодаваца. Према званичним подацима, на том аеродрому ради 81.000 људи.

Према подацима које смо добили од „Фрапорта” само у јануару ове године 4,2 милиона путника је користило овај аеродром и тренд раста путника је настављен из претходне године. Занимљив је пораст транспорта робе за око 5,6 одсто што у управи ове компаније објашњавају порастом промета кинеске робе.

Раст броја путника забележили су аеродроми у Љубљани за око 21 одсто, потом Лими, Хановеру, Санкт Петербургу, док је у паду број путника у Бургасу и Анталији.

Овај аеродром је и једно од најважнијих чворишта у глобалној логистици. Франкфурт је, уз то и европски центар карго бизниса. У овом граду налази се и седиште огромне компаније „Луфтханза карго”, али има линије још 28 карго превозника. Стога је врло могуће да ће „Фрапорту” Београд бити интересантан за отварање регионалног карго центра. Питање је само шта би превагнуло да избор буде Љубљана или Београд. Београд има предност трговинске размене са Русијом и посредништво у извозу робе из Европске уније у ту земљу. На страни Љубљане је то што се пре свега налази у Европској унији, али и што има већи промет карго терета, него Београд.  


Коментари11
65bd1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milisav
Frapot AG,na pojedinim aerodromima u svetu se pojavljuje samo kao koncesionar,na pr.kod 14 aerodroma u grckoj ili koncesionar i suvlasnik u kapitalu,ljubljana70%,lima70%,burgas60%,varna60%,dakar60%,antalya51% pulkowo35,5%,hanover30% i ci,an24,5%.ljubljana je u vecinskom vlasnistvu Frapot-a.ovo je stanje od 17.februara 2017.god
Iz Beograda na zapad
Bаљда је на лaтиници какао би и Немци "разумели". Неће Швабе ћирилицу, из непоштовања, како би показали ко је газда у Србији. Тако су радили и у Првом светском рату, кад су окупирали Србију, па су одмах указом забранили ћирилицу. А где су српске власти да их подсете да је ћирилица службено писмо? Страшно. Срaмота. Стидите се, кукавице!
Мирко
Прочитати текст Небојше Катића у овом броју Политике све је јасно описано
Zoran
Према изнетим подацима, Фрапорт је више од 50% у државном власништву: покрајина и град. Значи да није проблем у власништву, него у способности руководилаца. Код нас су то партијски људи са партијским и личним циљевима. А и ако не били, утицај политике је прејак. Наше реформе се односе искључиво на финансијску област, државни буџет. Већи приходи долазе од ефикасније наплате намета на грађане, али и распродаје имовине, која још није продата. А продаја ''очевине'' није баш неко умеће. То може свако, а раде обично они који сигурно иду у пропаст. Узгред, лондонски аеродром Хитроу, са пратећим објектима, остварује већи приход од целокупне енглеске пољопривреде. Али, тамо неко нешто ради. А за продају и то, по правилу, у бесцење, не мораш се ознојити. А није за бацање ни подршка страних купаца носиоцима власти-трговцима.
Radoslav Jovanovic
Dok se osveste spavaci koji su za EU Nemačka će u Srbija posedovati sve što je vredno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља