среда, 23.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:20

На бироу рада 2.881 лекар

Према подацима Националне службе за запошљавање, осим свршених студената медицине, на евиденцији је и 98 специјалиста
Аутор: Оливера Поповићчетвртак, 02.03.2017. у 17:00

Србија се приближава броју од 3.000 незапослених свршених студената медицине, што је својеврсни историјском максимум: Националној служби запошљавања(НСЗ) до краја јануара пријавио се 2.881.

Број незапослених лекара претходних година „вртео” се између 2.200 и 2.400. У фебруару 2013. било их је 2184, а годину дана касније 2442. Најновије бројке потврђују тренд раста броја незапослених, тако да је сада списак дужи за више од 400 имена у поређењу са 2014. годином.

Овакви подаци актуелизују причу о потреби да се преиспита уписна политика на медицинске факултете. И ове године уписаће се око 1.500 будућих лекара, па многи тврде да настављамо са масовном производњом овог кадра за – извоз.

Према подацима НСЗ који су достављени „Политици” међу незапосленима је и 98 специјалиста неке гране медицине (у Београду 58). Специјалисти прво запослење чекају најдуже три године.

Др Мехо Махмутовић, државни секретар у Министарству здравља, апелује на незапослене лекаре да имају још мало стрпљења, јер је у претходних две године повучено неколико потеза да се убризга „свежа крв” у здравствене установе.

– Трудимо се да створимо нову генерацију лекара специјалиста, да премостимо кратер настао због забране упућивања лекара на специјализацију. Само у претходне две године одобрили смо специјализације за 4.460 лекара, а још 712 разматраћемо до краја марта. Такође, за две године запослили смо 3.464 здравствена радника, од којих је око 1.800 лекара, који у кратком року добијају специјализације. Пратимо број специјалиста пред пензијом и правимо кадровске планове, комбинујући податке од Института за јавно здравље „Батут” и сазнања са терена, да нам се не би догодило да негде немамо довољно обучених лекара – каже др Махмутовић, тврдећи да ниједног запослења није било без конкурса.

Државни секретар поручује да је за ову годину предвиђено запошљавање 2.500 здравствених радника, а тим темпом ће се наставити и 2018.

Проф. др Петар Булат, продекан за наставу на Медицинском факултету у Београду, убеђен је да евиденција НЗС не одговара реалном стању. Сигуран је, каже, да су на попису и они који су напустили Србију, али се нису одјавили са евиденције НСЗ.

– Тврдим и да се од времена када је сам дипломирао на медицинском факултету 1986. није много тога битно променило: на први посао чекало се у просеку две године, с тим што су лекари до посла долазили брже од својих колегиница подсећа др Булат.

Он сматра да нема разлога да се преиспита уписна политика на медицинске факултете, јер немамо вишак лекара, нити их школујемо за иностранство.

– Медицину у Србији сваке године заврши између 1.000 и 1.100 студената. Према мојој рачуници, у здравству ради 33.000 лекара, од тога 28.500 у државном сектору, део ради у приватним ординацијама и болницама, одређени број се запосли у фармацеутским компанијама. Има и оних који се никада не баве медицином. Према подацима Лекарске коморе, сваке године 900 лекара узме исписницу и одлази на рад ван Србије, тако да када се подвуче црта, немамо вишак лекара каже др Булат.

Он указује и даје становништво Србије међу најстаријима у Европи и да ће нам убудуће бити потребан велики број лекара, јер остарела популација има повећане захтеве за здравственом негом и услугом.

Продекан за наставу Медицинског факултета у Београду каже да нема податке колико Србију кошта школовање једног лекара, јер је то сложена математика.

Поједине земље су пак то педантно израчунале: шестогодишње основне студије лекара коштају према подацима Медицинског факултета у Љубљани коштају 56.600 евра, а специјализација према подацима Лекарске коморе Словеније још 326.500 евра. Американци процењују да школовање лекара до дипломе кошта 250.000 долара, па ако увезу само 1.000 дипломираних стручњака у чије школовање нису уложили ни долар, за њих је то профит од 250 милиона долара.

Проф. др Миљко Ристић, наш кардиохирург који је у интервју датом „Политици” пре две године усталасао јавност тврдњом да са медицинских факултета излазе лоше обучени кадрови, и данас у изјави за наш лист поручује да треба смањити број студената који се сваке године уписују на медицинске факултете.

– Србија буквално школује лекаре и друге професије за богате земље. Само за годину дана из КЦС-а је 70 лекара и сестара напустило нашу установу и и отишло у Саудијску Арабију, Немачку, Швајцарску и друге земље – наводи податак из периода када је био на челу Клиничког центра Србије.

Он описује и апсурдну ситуацију, због које се нашао на мети државног ревизора: због повећаног броја лечених и оперисаних пацијената, као директор КЦС из месеца у месец писао је све већи број прековремених сати, од 20.000 стигло се до 70.000, јер није било довољно лекара, а постоји забрана да се запосле нови.

– Нисам могао да запослим стотину лекара и смањим број прековремених сати, јер једино владина комисија може да одобри отварање нових радних места. Писао сам захтеве, а дозволу за запослење нових добијао сам „на кашичицу”– каже др Ристић.

Др Милица Николић Урошевић, заступник Удружења за заштиту права лекара опште медицине, наводи да у домовима здравља тренутно недостаје око 800 лекара ако се поштује критеријум који је прописало ресорно министарство – да на 1.600 пацијената треба да буде запослен један лекар опште медицине.

– Податак министарства о великом броју запослених нових лекара не одсликава право стање, јер они су посао добили у болницама и клиничким центрима, а не у домовима здравља, где су лекари на „првој линији”. У примарном сектору је мали број новозапослених, а чак и када добијемо појачање, нови лекар се врло брзо упућује на специјализацију, и то чак и из грана медицине, на пример, из хирургије или интерне медицине, које су у дому здравља непотребне – указује др Николић Урошевић. 


Коментари67
12725
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dr Lili Marlene
Nama ustvari nedostaju lekari u zdravstvenim ustanovama jer nacija nam je tako loseg zdravstvenog stanja. A doci do lekara u drzavnoj ustanovi postaje nemoguca misija tako da bi svi lekari sa biroa mogli da se zaposle. Needukovanost stanovnistva o osnovnim higijenskodijetnim navikama je veliki problem, koji je uzrok gojaznosti, metabolickog sindroma i bolesti koje iz njih proizilaze a i mnogih drugih bolesti uzrokovanih visegodišnjim zivotom stresom. Dok u Spaniji (čije je stanovnistvo jedno od najdugovečnijih) svako jutro edukuju gledaoce o zdravoj ishrani kod nas u emisijama na TVu za domacice mesaju "dva krem sira i slatku pavlaku". Lekari u drzavnim ustanovama nam rade pod ogromnim stresom koji je postao nepodnosljiv, broje im se uputi, laboratorije, traze se od njih da budu ekonomisti umesto da gledaju sta je najbolje za pacijenta. Niko ne govori koliko je lekara samo ove godine napustilo svoja radna mesta i otišlo u inostranstvo ili kod privatnika.
Pare i muzika
Ako je za protekle dve godine zaposleno 1.800 lekara, i ako trenutno nedostaje barem 1.000 lekara prema važećim kadrovskim normama zdravstvenih ustanova, u čemu je problem što trenutno ima 2.800 lekara na evidenciji NSZ? Nije nezaposlenost lekara problem koji treba da rešavaju viskoškolske ustanove, već je to problem restriktivnog zdravstvenog budžeta koji se ogleda u zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, bez obzira na normative po kojima bi nedostajuća radna mesta morala da budu popunjena. Na kraju, dolazimo do provrede, odnosno proizvodnje, do sistemskog problema neadekvatne strategije razvoja i političkog odlučivanja u korist nosilaca kapitala a nauštrb opšte koristi društva.
васиљка дожић
Најбоље да продајемо лексре као фудбалере.Одредимо цену од општих до професора,или сваки кад крене нека остави најмање 200 000 еврића.Имаи таквих за које је дато по 200 000 е за школовање а за њихово знање неби дао ни један динар.
Препоручујем 1
Миле Дј
надам се да ће те објавити коментар, видим да је нека промена политике објављивања, ми акционари нажалаост немамо на то никакав утицај, видим преовлађују Тањугови текстови, ваљда је то јефтиније. Свакако добронамеран савет будућим лекарима, студирајте у иностранству , одмах после средње школе конкуришите на неки од бесплатних универзитета којих има доста по ЕУ (погледај по интернету да не испадне да рекламирам) и тиме ће све бити поједносављено. Смештај у дому једног од оваквих универзитета у Француској је 100 еур све остало је бесплатно, књиге су дигитализоване остаје новац за храну и облачење, а диплома вреди свуда.
Mr Mia Maric
U kojoj to zemlji postoji bezplatan medecinski fakultet..ili bilo koji drugi fakultet? Sve zemlje koje ja znam imaju izuzetno visoke cene...npr. u Australji medecinski fakultet mogu da upisu samo studenti sa zavrsnim ispitom 9.95 +... fakultet je pre nekoliko godina bio minimum $70 000 za pet godina..plus dodajte na to bar $15 000 za knjige..a stan, hrana i ostalo o tome uopste necu ni pricati.. ali studenti mogu dobiti kredit koji odplacuju tek kad dobiju posao ...i...ovisno od velicine njihove plate procent koji ce vracati bice od 4% do 8%. Ako osoba nema posao ili pak nikada ne radi HECS..tj taj studentski kredit ne vraca, ali pozajmljena suma se uvecava svake godine za CPI koji se krece oko 3-4% dok osoba ne odplati kredit. Takodje bitno je napomenuti da zavrsiti medecinu na bilo kom fakultetu ne znaci mnogo...jer da bi se dobio posao itekako je bitna rangna lista tj. Na kom mestu je ne samo u toj zemlji vec i u svetu. Nisu svi isto priznati.
Препоручујем 3
baki
Pod hitno redukovati upis lekara na medicinske fakultete.Čak razmisliti i o zabrani upisa u narednih 5godina.Jer ovo postaje zestok problem.Ali sa druge strane Njemacka dobija svršene lekare u koji nisu uložili ni jedan cent.
Љиљана Ћуић
Док они чекају луксузанти штрајкују. Србе нема ко да лечи. Процедуре изабрани лекари партиципације Хипократове заклетве, светих Козме и Дсмјана, светих Врача ксо узора срБски медицинари ретко се сећају. Болестан човек је угрожен, медицинари су свет за себе, каста која захтева да се испоштује процедура

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља