уторак, 12.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:37

Мешањем сорти угрозили извоз српске малине

Извозници ухваћени да су сорте „виламет” и „микер”, које чине 90 одсто наше производње, мешали са „полком” и „поланом” које су далеко слабијег квалитета
Аутор: И. Албуновићсреда, 01.03.2017. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Интересовање купаца за српску малину најниже је у последњих неколико година. Цена смрзнутог воћа тренутно је нижа од откупне у свежем стању, а извоз који је Србији прошле године дoнео приход од 248 милиона долара евра већ неко време стагнира.

Као један од разлога за пад продаје стручњаци наводе то што су поједини извозници ухваћени да су сорте „виламет” и „микер” (које чине 90 одсто наше производње) мешали са „полком” и „поланом” које су далеко слабијег квалитета. То је рађено због слабијег рода квалитетнијих и скупљих сорти, што је изазвало незадовољство код купаца у Европи. Догађало се да због преваре врате назад читаве контингенте овог воћа.  

Представник Привредне коморе Србије Вељко Јовановић недавно је упозорио да ће ова година бити неповољна за Србију што се цене малина тиче. Ништа боље прогнозе немају ни познаваоци овог тржишта које је контактирала „Политика”. Као главни разлог извесно ниже откупне цене, у односу на прошлогодишњу, стручњаци наводе неконтролисану производњу овог воћа чији су засади проширени буквално на целу Србију.

– Малина је добрим делом продата, али традиционални купци спорије преузимају уговорене количине. Углавном због пада квалитета испорука које долазе из Србије. То може да буде проблем јер је познато да је наша малина увек била већински врхунска – каже саговорник „Политике” који је желео да остане анониман. У трци за добром зарадом малина је, додаје, сађена последњих неколико година тамо где никада раније није – у Војводини, Стигу чак и у околини Београда. У крајевима у којима агроеколошки услови не дозвољавају узгој малине најбољег квалитета. При том, велики откупљивачи су прошле године одлично плаћали чак и лош квалитет, што је сада направило проблем јер се хладњачари тешко ослобaђају прошлогодишњих вишкова.

У Србију је прошле године, из разлога које наводе стручњаци, враћено чак 360 тона смрзнуте малине намењене страним тржиштима. Како наводе у Министарству пољопривреде испоруке су враћане углавном због лошег квалитета и нечистоћа, присуства примеса и лишћа у контингентима воћа. Спекулисало се и да је проблем настао и због вишка пестицида у малинама, али у Министарству пољопривреде то демантују. 

– Све пошиљке су контролисане на граници, а извештаји лабораторија показују да у узорцима овог воћа није било вишка остатака пестицида – тврде у Министарству пољопривреде. Међу 24 спорне пошиљке овог воћа, сазнајемо, била је и једна у којој је утврђен „норо” вирус, који је последњих годину и по дана озбиљна претња не само домаћим већ и свим другим произвођачима овог воћа. Европска унија, подсећамо, већ годину и по дана из предострожности контролише сваки десети камион малина пореклом из Србије. То отежава и продужава транспорт, а делимично и поскупљује крајњи производ.

– У краћем периоду прошле године чак је контролисана свака испорука. Али „норо” вирус и враћање пошиљки тренутно нису највећи проблем наших произвођача већ то што се малина слабије преузима из наших хладњача – сматра наш саговорник.

Србија годишње произведе од 80.000 до 110.000 тона малине и извози је углавном смрзнуту, што је традиција већ више од 40 година и што би што пре морало да се промени. Просечна прошлогодишња крајња цена овог воћа била је 215 до 220 динара. Стабилизацији тржишта могло би да допринесе једино то што су и други велики светски произвођачи (Чиле и Пољска) имали проблема са екстремним временским условима, што ће сигурно допринети смањењу производње овог воћа.

 


Коментари47
5ce4b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Читајући осврте видим да нико од читалаца не схвата где је проблем са српским малинама. Ко продаје смрзнуте малине је већ на почетку промашио каријеру и остаће шегрт до краја живота. Ко хоће успех и зараду, продаје свеже малине, добро и лепо спаковане, предходно испитане на чистоћу и свежину. Све остало је баналност, или једноставно признање да ништа тамо не знате, и очекујуте да неко нешто за вас уради.
glas iz naroda
Jedna opaska: Maline se ne "smrzavaju" već pothlađuju. Ako bi se smrzle, prilikom odmrzavanja bi došlo do raspada strukture zrna. Slično kao gangrena kod ljudi.
Препоручујем 1
lako
nije istina da se polana tako malo uzgaja kao sto kazete, pogledajte samo koje se sadnice sve vise nude. polana je ekonomicnija, ali kvalitet neporedivo losiji od srpske verzije vilameta koji ide probirljivim kupcima i to ne za prodaju sirokoj potrosackoj grupi. A polka moze i u kolace u tome je razlika. A polka se i uvozi i to nije nista novo. Ovi slucajevi mesetarenja nisu naravno cesti, ali mogu da uticu na reputaciju.
jan-ko
u Danskoj 200 do 250g malina je izmedju 2 i 3 eura. pitanje je kada ce se drzava umesati da se od srpske maline napravi brend i da je sami plasiramo na trziste drugih zemalja a ne da neko zaradjuje tri do 4 puta na nama. U tome se ogleda moderni nacionalizam i patrijotizam..
glas iz naroda
Vi bi da vam država radi sve, pa i decu? Malo ste zabludeli. Umro Tito.
Препоручујем 3
Rasko Urosevic
Ja se nemogu nacuditi glupostima koje se pisu za pad izvozne cene zamrznute maline .Za samo nekoliko meseci nasi hldnjacari se proglasavaju svercerima ljudima koji mesaju robu kao da polka i polana koje su prve sorte u Poljskoj ne valjaju ..o kolicini te robe u Srbiji su mimimalne skoro u promilima..Nemogu verovati da su novinari toliko neobavesteni prosto nekorektni u izvestavanju da preko noci Srpska malina ne valja ..zapamtite Srpska malina je top cak i da je 100% polana ili neka druga sorta uzrok nije u tome i prestanite ali prestanite na taj nacin izvestavati..Lep pozz
Petar Marković
Zasto ne objavite imenom i prezimenom ko su najveci izvoznici maline u Srbiji. U ovoj zemlji se sve zna, osim ko izvozi malinu. Zašto je to tajna. 30 godina kao proizvodjač pratim tržište maline i novinske izveštaje o malini, ali nikako da saznam ko izvozi malinu u ovoj zemlji. Zna se ko izvozi softvere, automobile, auto delove itd., jedino se krije kao najveća državna tajna ko izvozi malinu. Da li se ti ljudi stide toga što rade pa se kriju. Da li plaćaju ili prete novinarima da ne objavljuju njihova imena. Zašto se kriju?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља