субота, 28.05.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Утврђивање права на непокретностима

четвртак, 27.03.2008. у 22:00

У катастру или земљишној књизи уписује се носилац (титулар) права на непокретности. Приликом преношења података из земљишне књиге у катастар непокретности утврђује се ко има права на непокретности. То је оно лице које је последње уписано, које испуњава услове да буде носилац права, или лице које приложи исправу подобну за стицање права, на основу које се то право изводи из права лица које је последње уписано у земљишној књизи, односно катастру земљишта.

Између лица које подноси захтев за упис и онога које је последње уписано мора да постоји правни континуитет, што значи да онај ко се уписује изводи своје право из права претходника. То право се изводи на основу правног посла којим се обавља пренос права на непокретности, а то може бити купопродајни уговор, уговор о преносу права коришћења, уговор о поклону, уговор о размени, споразум о деоби брачне тековине, као правни послови међу живима; затим правни послови за случај смрти, као што су оставинско решење, уговор о доживотном издржавању, споразум о подели имовине за живота.

Правни континуитет постоји и када нови стицалац права на непокретности не изводи своје право директно од последњег уписаног лица већ од претходника који није уписан. У том случају право на непокретности се доказује помоћу исправа подобних за стицање права на непокретностима, на основу којих нису изведене промене у јавној књизи, ако међу тим исправама постоји правни континуитет у односу на лице које је уписано. Проблеми настају када нека од исправа није подобна јер јој недостаје одговарајућа форма, а то је најчешће случај када потписи на уговору нису оверени, или је оригинални документ изгубљен, а постоји само неоверена фотокопија. Тада континуитет мора да се доказује у судском поступку.

Континуитет са претходником не захтева се у случају стицања права на земљишту по основу комасације, враћања земљишта ранијем сопственику, односно његовом правном следбенику, затим у случају експропријације, доделе градског грађевинског земљишта на основу правноснажне одлуке надлежног општинског органа, код стицања по самом закону и на основу одлуке суда о стицању својине на оригинаран начин.


Коментари1
9e4e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stevan Rajevic
Posedujem plac vise od 20 godina.Zbog mog otsustva,boravim u inostranstvu, sused je bez moga znanja prosirio svoj plac i to sve ozakonio u katastru Opstine. Napominjem da je najvece zauzece mog placa nastupilo posle pogresnog markiranja placa i avionskog snimanja jer tada nisam bio obavesten u mogustnosti da osporim pogresno markiranje.Sta bi sada trebao da radim kako bi svoj plac vratio na prvobitno stanja i otpoceo da gradim kucu na njemu? Pozdrav Stevan Rajevic

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља