недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

O афоризмима – шта прећуткују критичари

Аутор: Александар Баљакпетак, 03.03.2017. у 10:00

Овогодишње надметање за књигу године и награду „Меша Селимовић” повод је за овај кратки осврт који може бити схваћен и као још један узалудни апел.

Ево о чему је реч. У трци за књигу године, 29. по реду, десило се нешто заиста неочекивано. Један од 55 чланова Великог жирија дао је свој глас збирци афоризама! На тај глас наши афористичари су чекали скоро три деценије! Истина, у пропозицијама такмичења стоји да у обзир долазе сви жанрови, али у пракси није било тако. Критичари су се руководили својим правилима, а једно од њих гласи: Критичар се излаже ризику да испадне неозбиљан у очима књижевне јавности ако у свој избор уврсти књигу афоризама, ма колико она била квалитетна.

Наши критичари читају романе, приче, песме, драме, есеје, књижевне критике, путописе, али строго пазе да им у руке не дође нека књига афоризама. Јер се не зна какав погубан утицај на њих и њихов стил може имати читање афоризама.

Некада су дежурни цензори гурали афоризам на маргину, а сада тај посао, с много више успеха, обављају књижевни критичари

Некада су дежурни цензори гурали афоризам на маргину, а сада тај посао, с много више успеха, обављају књижевни критичари. Од оних који су афористичаре нападали, показало се, гори су они који афоризам данас потпуно игноришу. Дух забране је жив, само је променио свој појавни облик. Настанио се у главама оних који у приватним разговорима веома често афористичара тапшу по рамену, али се јако труде да о томе не оставе писани траг. Јер, никад се не зна.

Чиме су афористичари заслужили овако бахат однос домаће књижевне критике?

Шта је то што афоризму недостаје да би стекао статус релевантне књижевне форме? Можда му је мана то што је пар екселанс уметност речи; што је једноставан а вишезначан, сажет а свеобухватан; што је мисаоно прецизан, језички избрушен и стилски разноврстан; што с мало речи казује много; што је роман који се чита у једном даху? Или му је можда грех то што превазилази књижевну сферу и сеже у разне друге области? Афоризам је већ деценијама у вакууму критичарске пажње, на пола пута између страха и неразумевања. И данас се озбиљно поставља питање на које би неко ко себе сматра компетентним требало да одговори. Наиме, сматра ли се афоризам књижевном формом? Ако се сматра, због чега се игнорише? Ако се не сматра, због чега се то јавно не каже?

Али да не би испало да критичаре само критикујем, рећи ћу и следеће. И они много воле да пишу и веома цене то што напишу. Скоро у сваком књижевном критичару чучи више или мање остварени писац који ће се кад-тад појавити, а док се то не деси, бавиће се теоријом. И очекиваће, с правом, да се његова теоријска дела третирају с истом, ако не и већом пажњом, него дела такозване лепе књижевности. Из прошлогодишње књижевне продукције издвојили су и за награду предложили 22 књиге изашле из пера књижевних критичара, књижевних теоретичара и историчара књижевности! Афоризме не читају, али зато пажљиво евидентирају и гласовима богато награђују сваку или готово свака књигу својих колега.

Није тешко замислити какве би реакције књижевне јавности биле да жири у три деценије жирирања није поменуо ниједан роман. Или збирку песама. Нема cумње, то би био културни скандал. А овако како је сада, то је у реду.

Став да је афоризам већ сам по себи проблематичан и сумњив жанр заиста је површан и неодржив.

Српски афоризам полако али сигурно крчи себи пут до светских антологија. Домаћа књижевна критика очигледно не жели да га на том путу прати, а на критичарима је да кажу зашто.


Коментари23
cc4ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lazar Kujundzić
Draganu Jankoviću: srpska satira u poslednjih trideset godina nije samo Aleksandar Baljak, nego i Slobodan Simić, Milan Todorov, Rade Jovanović, Milan Beštić, Raša Papeš, Aleksandar Čotrić, Ninus Nestorović, Zoran T Popović, Rastko Zakić, Ilija Marković, Ratko Dangubic... Aforizam je prvo rečeno da treba da se bavi karakterom i mentalitet, pa potom da je vezan za ideološku matricu, na lične stavove i da zbog toga ne može da bude književnost?! Aforizmi savremenih autora bave se životnim temama koje zaokupljaju narod, običnog, malog čoveka: kriminal,korupcija, siromaštvo, ratovi, kriza morala, nedostatak pravde i poštenja... Zar to nisu teme kojima bi trebalo da se bavi satira? Ne treba kritikovati i negirati ono o čemu malo znate ili skoro ništa ne znate! Redovno čitam aforizme srpskih pisaca i smatram da predstavljaju vrh savremene srpske književnosti!
Драган Јанковић
Нинусу Несторовићу: Немам времена да висим на нету. Рекао сам шта сам имао: о томе зашто је тешко имати Књигу афоризама, а не скуп афоризама међу корицама, зашто је Душко Радовић има, а зашто је Баљак нема, колики је погубни утицај идеологије на овог афористичара (његови афоризми се заснивају на ставовима људи, а не на људској природи и менталитету, зато никада не може да добаци до писаца моралиста), духовитости и досетке нису довољне да би се био писац (зато их и називају афористичари, а не писци). Итд. Толико од мене, а ви тражите компетентније. Ајд.
Nenad Ristić
Koliko proizvoljnosti i neistina u malo reči! Po svemu sudeći mnogo vas nervira to što Baljka mnogi smatraju najvećim živim aforističarem.
Препоручујем 2
Ninus Nestorović
Ućutao je Dragan Janković, a progovorio Iilić Momčilo. Gde je Dragan stao, tu je Momčilo produžio! Nažalost, mnogi su se ovde lažno predstavili... između svađe i naučne rasprave velika je razlika. Jedina sličnost je u tome što čovek može da se svađa i sam sa sobom, kao gospodin Dragan Momčilo Ilić Janković, a za naučnu raspravu je potrebno bar dvoje obrazovanih, kompetentnih intelektualaca. S poštovanjem, Ninus Nestorović
Ilic Momcilo
Za Ninus Nestorovic. Nije objavljen moj odgovor vama pa cu sad vrlo kratko,uz nadu za objavu.Dragan Jankovic i ja se nikada u zivotu nismo ni videli ni sreli.Odakle vam ta ideja cak ni Bog ne zna. Meni ovaj vas komentar lici na stare italijanske filmove u kojima se u "dvoristu"visespratnice svadjaju zene, jer jedna drugoj tresu posteljinu na glavu.Molimvas da odvojite snove od jave.Hvala i pozdrav,drugarski,ako imate dovoljno godina.
Препоручујем 0
Ilic Momcilo
Postavio sam pitanje umesto komentara,koje nije objavljeno.Nema ljutis.Ponovicu ga u nadi objave,a posto sam najiskrenije laik,pitanje je za gospodu,Dragana Jankovica i njegove antiprotivne sagovornike,gospodi Ninus Nestorovic,Redovnom citaocu,Zlatku Jelenkovicu iMilutinu Mladjenovicu. Da li je sledeca "izjava" aforizam: "Kada vode raspravu nize obrazovani ljudi,kazemo da se svadjaju, a kada se visoko obrazovani(intelektualci) svadjaju,kazemo da vode naucnu raspravu." Molio bih objavu i odgovor ili od navedene gospode,ili nekog drugog, da li se ovo moze smatrati aforizmom,a ako slucajno moze,da li je kaznjiv.Hvala na razumevanju,jer mi iskreno nije jasan odgovor.
ljubitelj
U zemlji gde su proganjani jedan Nušić, Crnjanski, Sterija i Pekić, Vi pitate zašto ignorišu aforističare? Odgovor je jednostavan. Aforističari ne štede aforizmima nikoga. Ali zato vlast štedi nagrade na aforističarima, zbog ravnoteže budžeta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља