понедељак, 29.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:24
ПОЛЕМИКА

Мотиви искључиво стручне природе

Одговор на текст ,,Генерал и лауреат“, од 27. фебруара
Аутор: Слободан Дивјакпетак, 03.03.2017. у 11:00
Илустрација Никола Костандиновић

Осећам се крајње неугодно што морам да реагујем на текст који је потписала, заједно са својом ћерком, супруга Симе Елаковића коју познајем одавно као изузетно фину, сусретљиву и гостопримљиву особу. За многе њене такве гестове остаћу јој увек захвалан. Али тим пре дужан сам да дам извесна објашњења не само њој, него и читаоцима ,,Политике“. Као аутор који је у својим делима систематски развио Кантову политичку филозофију, када сам сазнао да је књига Симе Елаковића о Канту ушла у најужи избор у надметању за награду ,,Никола Милошевић“, послао сам прошле године писмо члановима жирија и главном уреднику Другог програма Радио Београда у којем сам, служећи се упоредном анализом цитата из Кантових списа и Елаковићевих тумачења тих цитата, покушао да укажем на њихову међусобну контрадикторност, те сам стога закључио да она не заслужује да добије дату награду. У том писму сам најавио да ћу га после доделе награде јавно објавити, али то нисам учинио пошто сам после извесног времена обавештен да је Елаковић смештен у болницу у тешком здравственом стању. Моји мотиви су били искључиво стручне природе (те године нисам објавио ниједну своју књигу).

Ставови да су моји написи мотивисани властитом озлојеђеношћу што нисам добио награду пуке су инсинуације

Што се тиче објављивања до сада необјављене реакције Симе Елаковића на моју личност и моје стваралаштво, одговор на њу сада нема смисла, пошто је њен аутор нажалост умро (сматрам да у изреци о мртвима све најлепше има нечег људског). Ипак, садржај те наводно његове реакције мало је чудан јер се добар њен део односи управо на писмо жирију које није објављено. Ставови да сам стално својим књигама конкурисао за дату награду и да су моји написи мотивисани властитом озлојеђеношћу што је нисам добио представљају пуке инсинуације, јер за ту награду конкуришу не аутори, већ издавачи њихових књига. Главни уредници Другог програма, чија је то награда, могу да посведоче да док сам био директор Радио Београда никада, и словима никада, нисам предложио ниједног члана жирија који је иначе спољашњи и да никад нисам присуствовао ниједном од његових састанака (за разлику од тога, Симо Елаковић је сам предложио два његова члана). Када је Грубачићева књига ,,Александријски светионик“ са једним гласом више од мога дела (,,Проблем идентитета“) добила награду, одмах сам дошао у просторије Другог програма и најсрдачније честитао добитнику, због чега ме је Симо Елаковић пред великим бројем сведока назвао великим џентлменом.

Међутим, предмет динамичне полемике вођене у рубрици ,,Погледи“ није био Симо Елаковић, чије стваралаштво иначе нисам никад дезавуисао у целини, већ Слободан Грубачић који се лажно представио као носилац престижне Хумболтове награде.

Директор Међународне филозофске школе Felix Romuliana


Коментари1
91bbd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Evgenije K. Miloradović
Није никаква тајна и научна и универзитетска јавност то одлично зна да је академик Грубачић плагијатор и мистификатор. То, наравно, не значи да нисмо обавезни да сваком приликом у име академске етике у јавности изнова износимо ту истину, јер академик плагијатор Грубачић и даље без последица убира плодове тог свог плагијаторства и измишљених признања и награда.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља