субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:07

Царичин град се припрема за Унеско

После Ромулијане, то би био други антички локалитет са подручја Србије на листи Светске баштине
Аутор: Милан Момчиловићпетак, 03.03.2017. у 16:30
Царичин град (Фото М. Момчиловић)

 

Лесковац – Познати рановизантијски локалитет Јустинијана Прима, познат као Царичин град, за неколико година би могао да се нађе на списку Светске баштине Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу Унеско. О овој могућности недавно су у Лесковцу разговарали представници Народног музеја у овом граду, Републичког завода за заштиту споменика културе и Археолошког института. Да би се овај локалитет недалеко од Лебана нашао у тако елитном светском друштву, потребно је још пуно тога урадити, не само у поступку номинације, него и на самом локалитету. Републички завод већ је конкурисао за неколико пројеката који се односе на конзервацију мозаика и на израду заштитне конструкције, а за средства за пројекте на овом локалитету конкурисао је и Завод за заштиту споменика културе у Нишу.

– Локалитет најпре морамо да доведемо у такво стање да будемо задовољни његовим изгледом, а тек онда ћемо радити номинациони досије који је више техничка ствар и представља канцеларијски посао. Много је обилнији посао који треба урадити пре тога, али се надам да ћемо у наредних неколико година учинити помак у што бољем презентовању локалитета, истиче за „Политику” Брана Стојковић Павелка из Републичког завода за заштиту споменика културе.

На питање шта тачно подразумевају ти радови, наша саговорница одговара:

– То је пре свега конзервација мозаика у епископској базилици на акропољу и за то већ постоји пројекат у Заводу. Да би то могло да се изведе, потребно је да се направи заштитна конструкција која ће током радова и касније задржати те мозаике у стабилном стању. Ту је потом камена пластика, један од најрепрезентативнијих делова уметничке декорације налазишта, што је у научном свету познато. Неки капители са Јустинијановим монограмом, неки детаљи који су апсолутно признати. Радићемо на њиховом документовању, чишћењу, спремању за излагање. То су обимни радови и све то неће моћи да се заврши преко ноћи. То се неће завршити ни са номинацијом када она прође, јер тамо има и сувише објеката и значајне архитектуре, мозаика који морају да буду представљени, тако да ће то потрајати. Урадићемо највише шта можемо, наравно, уколико се све то финансира на одговарајући начин, сматра наша саговорница.

Партнери у том послу су и Завод за заштиту споменика културе из Ниша, Археолошки институт из Београда, који деценијама истражује ово јединствено налазиште из 6. века нове ере и Народни музеј у Лесковцу. Поред осталог, неопходно је да се најпре уреде имовинско-правни односи на сто хектара локалитета, као и да се израде детаљан урбанистички план и стратегија развоја за даље уређивање и конзервирање локалитета.

Вујадин Иванишевић, руководилац истраживања на овом локалитету, подсетио је да некада прођу и две, три или четири године, али да он сматра да смо на добром путу да скратимо те рокове који зависе од брзине прикупљања документације и њеног квалитета. Наравно, последњу реч имају представници Унеска.

Од античких локалитета са подручја Србије на списку Унеска се налази само Ромулијана (палата Галерија) која је у тај списак уврштена 2007. године. Прошле године уписани су и стећци, средњовековни надгробни споменици, наравно, ту си и наши средњовековни манастири. Поред Царичиног града, Влада Србије намерава да аплицира за упис у Светску баштину за следеће локалитете: Национални парк Ђердап, манастир Манасија, историјско место Бача и околине, Национални парк Шар планина, Рајац код Неготина, Смедеревска тврђава, специјални природни резерват Делиблатска пешчара, Ђавоља варош, Национални парк Тара са кањоном Дрине и границе римског царства.


Коментари6
8c612
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ana savin
Ako način rada na pripremi Justinijane za Unesko treba da bude kao na Romulijani onda zbogom pameti, predlagač i ne zna za bolje osim da decenijama tavori na lokalitetu i ispravlja uruđenee ranije konzervacije da sagradi nužnikna ulazu u palatu i da predloži potpuno naopak redosled radova na objektu. Šteta ...
Јелена
Село моје лепше од Париза:) Заиста је прелепо, сваки пут кад идемо на одмор прођем и погледам макар мало. Шетета што раније није држава довољно улагала. Прошле године су били међународни археолози и однели огроман број сандука са предметима који су нашли. И опет је само трећина откривена...
Mladen bg
Kompenzacija za prijem kosova u unesko tj tri srpska manastira sa kosova ce biti kosovska baština nažalost
саВа
Негативна прича, ствара негативну атмосферу, тј. енергију и убацује клицу сумње у свакога ко прочита Ваш коментар. Обзиром да је вест изнад лепа, Ваш коментар из мени непознатог разлога, претпоставља негативну вест, не капирам шта сте овиме хтели да кажете.. Па није све политика и не треба мешати политику у све.. Због таквих као Ви, смо и ту где смо.. Мало својом главом, и позитивно размишљајте свима ће бити боље па и Вама...
Препоручујем 16
Raca Milosavljevic
... Bogami eto prilike da se polako pokaze svetu prava istorija ovog lepog podneblja sa imenom Srbija,da se Vinca jos vise otkrije kao najstarije gradsko naselje na tlu Evrope i da ponosno pokazemo stari kalendar sa tekucom 7525-tom godinom....
Dan
Grad je podigao vizantijski car Justinijan u 5. veku. Kakve to veze ima sa Srbima. Isto kao Gracanica sa Albancima! Inace Justinijan je govorio, kao ostalom i u celoj Vizantiji zvanicno, grcki jezik (mladja starogcka varijanta). Grci i dalje, fala bogu, postoje!
Препоручујем 12

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља