субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:31
СРБИЈА НА ЦЕРНОВОМ ГЛОБАЛНОМ МАСТЕРКЛАСУ

Час са истаживачима тајни универзума

Аутор: Сандра Гуцијанчетвртак, 02.03.2017. у 22:00
У подземним ходницима ЦЕРНА-а, дугачким 27 километара, смештен је најградниознији акцелератор на свету (Фото С. Гуцијан)

Око 10.000 ученика завршних разреда средњих школа широм света, имаће прилику да један дан проведу са научницима из Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), слушају предавања, учествују у експериментима и размењују искуства са вршњацима из 50 земаља.  У ЦЕРН-овом мастеркласу који ће трајати до 11. априла, учествује 200 научних институција, а у Србији ће бити организован у четири града: Новом Саду, Београду,  Нишу и Крагујевцу.

Премијера је сутра на департману за физику у Новом Саду, од 9.30 до 17.00 часова, а након тога у понедељак у Београду, на Физичком факултету. Следећи час је 16. марта на  Институту за физику Универзитета у Крагујевцу, а дан касније ће у овом програму учествовати средњошколци из Ниша, на департману за физику тамошњег универзитета.

Стотину Срба међу 15.000 најумнијих глава
У ЦЕРН-у ради готово стотину научника из Србије: неки од њих су ангажовани за стално, а други повремено долазе у овај највећи светски центар за нуклеарна истраживања. Мистерију универзума, Великог праска, антиматерије и тамне материја, у ЦЕРН-у покушава да открије више до 15.000 најумнијих глава из целог света, од којих је око 3.500 стално запослено.
Наши научници из београдских Института за физику и Физичког факултета, Института за нуклеарне науке „Винча“ и новосадског ПМФ-а, учествују у три експеримента: АТЛАС,  ЦМС и ИЗОЛДА. Они су били и део тима научника који су добили Нобелову награду за откриће Хигсов бозона, односно тзв. божје честице.
Међу 12 земаља оснивача ЦЕРН-а 1954. године била је и Југославија, а Србија се званично вратила крајем 2011. године. Овде се говори 50 језика, у експерментима учествује више од 500 светских универзитета, а годишње ЦЕРН обиђе 30.000 посетилаца.

– Први део програма обухвата предавања научника из ЦЕРН-а о теоријским и експерименталним аспектима елементарних честица и њихових интеракција. У другом делу, матуранти ће учествовати у вежбама на основу експеримената у ЦЕРН-у. На крају ће из сваке земље у којој се тога дана одржава час, бити делегиран по један ученик, који ће презентовати рад својих вршњака путем видео конференције на енглеском језику – каже за наш лист др Јована Николов, доцент на катедри за нуклеарну физику новосадског Природно-математичког факултета.

Примера ради,  уз ђаке из Новог Сада, међународни час ће држати и њихови вршњаци из Белгије, Холандије и Пољске.

Последњи део програма ће сигурно бити најзанимљивији ученицима, јер ће имати прилику да путем видео конференције завире у сам ЦЕРН који је смештен у близини Женеве, „обиђу“  експеримент АТЛАС и потављају питања истраживачима који у овом највећем научном подухвату на свету покушавају да открију највеће тајне науке. Биће организован и квиз из пређеног градива, које ђаци уче у четвртој години средње школе.

На наше питање како су факултети бирали ђаке који ће присуствовати овим часовима, наша саговорница одговара да су се ученици пријављивали онлајн, гледао се њихов успех током школовања и награде на такмичењима, али је ипак била пресудна мотивација са којом су се пријавили за ЦЕРН-ов мастерклас. Ђаци су могли да напишу прву и другу жељу када је у питању град у којем желе да учествују у програму.

Сваки град је добио одређену квоту ученика, у зависности од техничке опремљености факултета. Како објашњава др Николов, у Новом Саду ће током уводног дела, односно предавања, моћи да присуствује већи број ђака, али у епсерименталном делу између 20 и 30 (зависи од броја компјутера на факултетима и институтима који учествују у овом програму).

Она каже да се ЦЕРН-ов мастерклас у Новом Саду организује по шести пут, прошле године су се укључили и Ниш и Крагујевац, тако да им је ово друго учешће, док је Београд најдуже у овом програму.

Џиновски надземни и подземни комплекс

У ЦЕРН-у је изграђен најграндиознији акцелератор (ЛХЦ), односно Велики хадронски сударач, у чијим су подземним ходницима, на дубини од више од сто метара,  дугачким 27 километара, смештене најсавршеније осматрачке справе за убрзавање и сударање протона. „Велики разбијач”, у слободном преводу, може се упоредити с џиновским микроскопом у којем се кроз четити детектора – наше електронске очи – „вири” у састав субатомских честица, толико стиснутим да размаци међу њима међу не прелазе један фемтометар (билијардити део метра).

Иначе, читав научни комплекс ЦЕРН-а се састоји од великог броја зграда, које изнад земље прате пречник Великог сударача хадрона и који се простире на територији Швајцарске и Француске.


Коментари6
1eea3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar V. Terzic
Najbolji nasi naucni kadrovi koje smo skolovali nasim sirotinjskim parama otisli su iz Srbije. Tamo su nasli bolje uslove za njihov razvoj. Postavljaju se sledeca pitanja:(1) Kako zadrzati tu armiju mladih i spreciti "odliv mozgova"?; (2)Kako ovde u Srbiji stvoriti uslove u kojima bi nauka i struka generisali opsti drustveni progres?; (3) Kako ukljuciti sve-drzavne, drustvene i individualne resurse da bi se brze stvarali uslovi za povratak nasih naucnih i strucnih kadrova koji bi, makar iz nostalgije, pristali da rade i u losijim uslovima od onih koje imaju u inostranstvu? Da bismo odgovorili na ova strategijska pitanja razvoja naseg drustva, moramo se pre svega pozabaviti mladim narastajima, uciniti sve za njihovu savremenu edukaciju i upucivati ih na sistem vrednosti koji nauci i struci daje odgovarajuce mesto.Tako treba shvatiti ovaj medjunarodni projekat koji organizuje CERN, kao i slicne projekte domacih organizatora i izvodjaca, te koristiti i dragocena iskustva nase dijaspore.
Ужас!
Какви коментари!!! Надам се да @Nil Armstrong, @Божидар и @Naucnik не представљају већину у Србији јер јој се у противном лоше пише. Срећом, има и здраве сељачке логике.
Naucnik
CERN je za Srbiju "vreca bez dna", nacin da mali broj koumpiranih univerzitetskih cinovnika (jer oni i nisu naucnici) isisaju ogroman novac u sopstveni dzep. I to bez obzira sto oko trecine srpske kontribucije ostaje CERNovoj administraciji. Jer, bitno je "maznuti lovu",pa bilo to i tako sto ce dobro parce ostati van domasaja sopstvenih sapi. A to sto Srbija NIKAKVE KONKRETNE KORISTI od toga nema, e to nije bitno.
pera seljak
U pravu si. Zemlja kojoj ne treba nauka nema nikakve koristi od ovoga. Ostali imaju, inače zašto bi trošili tolike pare?
Препоручујем 5
Божидар
Шарене лаже за децу и омладину. Уместо да се техничке науке промовишу популаризацијом математике, тестовима логике итд. то се ради шареним сличицама на "мастеркласу". Овакво холивудско поимање науке нас и доводи ту где јесмо...
Nil Armstrong
U ovakve stvari Srbi masovno ne veruju. Samo jos treba da posaljete omladinu da rade sa Darvinistima...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља