четвртак, 21.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:57
У НОВОМ МАГАЗИНУ

Молер у Академији наука

субота, 04.03.2017. у 10:24

НЕ САМО О ПОСЛУ: СЛИКАР ПЕТАР ОМЧИКУС

(Фото В. Вучинић)

Живот му је обележило непристајање на идеологију која је потискивала уметност, а пет деценија проведених у Паризу са супругом Косаром Бокшан помогло му да нађе своје место у уметности и пре тога – море у Београду.

Петар Омчикус је напунио деведесету и не стаје. Слика и – ужива у животу. И изнова доказује да је остао оно што је био и педесетих година прошлог века, уметник који ради где год се затекне и да је сликарство за њега питање испуњења егзистенцијалног тренутка,

̶  Не налазим у свом телу и срцу ништа мање трептаја и предивне жеље, али сам постао много умеренији. И даље радим исту слику, коју тражим и коју, вероватно, никад нећу насликати  ̶  примећује.
С обзиром на то да је један од највећих српских сликара, уважен и признат у светским уметничким оквирима, релативно касно је постао члан САНУ, дописни 2012. а редовни тек 2015. године. Али, добро, није му титула академика била животни сан будући да је своју наклоност за сликарство испољио веома рано и као деветогодишњак на конкурсу за дечји цртеж листа „Политика” освојио прво место и добио своју прву награду за сликање.

Владимир Вучинић

---------------------------------------------------------

10 ПИТАЊА О...     МОЖЕМО ЛИ ДА ЖИВИМО У СКЛАДУ СА ПРИРОДОМ

Револуција у башти

(Фото блог Di ilprimo)

Искрено говорећи наши преци су у својим двориштима, а да то нису сматрали нечим посебним, одавно спроводили „концепт” пермакултуре у којем су кокошке скупљале инсекте по башти, невен и кадифа били заштитник поврћа, а свиње у шљивику „орале” земљу... Сада се то учи на предавањима и промовише као добро решење у доба кризе.

Замислите свој врт у коме не морате ништа да окопавате и плевите, у коме све функционише као у шуми. И још да ни заливање не буде проблем  ̶  јер се отпадна вода аутоматски рециклира без трошења енергије и пара, а свака биљка увек буде заливена као да расте у мочвари. Све поменуто није бајка, већ постоји и зове се пермакултура а прати је пропратно појашњење „систем еколошки исправан, економски оправдан, који задовољава потребе корисника а не експлоатише и не загађује околину и због тога је одржив на дуго време”.

Славица Ступарушић

----------------------------------------------------------------------

ПРАУНУКА ГРКА ЗОРБЕ ЖИВИ У БЕОГРАДУ

Како да не воли сиртаки

Катарина Гајгер је од свог претка наследила боемску нарав и весео темперамент. Много тога о свом прадеди по мајчиној линији Георгиосу (Јоргосу) Зорбасу, како се заправо звао, Катарина је сазнала од баке Екатерини, Зорбасове ћерке.

– Рођен је у селу Катафигио, на обронцима Олимпа, преко пута Солуна. И жена му је била Гркиња, звала се Елени Зорбас. Поживео је много година после њене смрти. Није се два пута женио, само у књизи тако пише. У једном тренутку обрео се у Скопљу, где је (1941. године) и сахрањен. Поседовао је рудник који је после Другог светског рата национализован. Имао је седморо деце, између осталих и моју баку, мамину маму. Она је рођена у Катеринију, у Грчкој, али се касније са родитељима преселила у Скопље, и ту је упознала свог мужа Цинцара Николу Јаду, са којим је добила двоје деце, моју мајку Ану и мог ујака Вангела, у оригиналу Евангелиса – прича веома поносна на своје претке.

Дана Станковић

----------------------------------------------------------------

ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР: МЕСЕЧАРЕЊЕ

Ноћни излети успаваних шетача

(Илустрација Срђан Печеничић)

Месечари нису људи који имају психички проблем и не би требало да се осећају хендикепирано. Највећа опасност је повређивање ако се саплету и падну, али шетње по симсу су само филмски трикови. Неколико сати након што утону у сан, неке особе устају, шетају по стану, претурају по фрижидеру, чисте и обављају неке кућне послове, излазе на улицу, седају у аутомобил... Додуше могу да ураде и неке чудније ствари, као што су заливање нечега што се никада не залива или чак жвакање хартије, а да тога уопште нису свесне. Ова појава у народу је позната као месечарење. Зашто се људима то дешава, да ли може бити опасно и како се превазилази, питамо пуковника проф. др Ранка Раичевића, начелника групе Неуропсихијатријска клиника на ВМА у Београду.

Дана Станковић

-----------------------------------------------------------------------

ЗАБЕЛЕЖЕНО У СКАДРУ У ПОДГОРИНИ

Три жене с преслицом у рукама

Док прсти раде навиру сећања о просцима и прошлим временима (Фото Д. Пантелић)

Јесте село, али стварно необично. Зове се Скадар, али не онај на Бојани, јер се налази у Подгорини које припада општини Осечина. Ипак има везе са оним поменутим и познатим по „голишавим” плажама.  Наиме, његови први становници доселили су се управо из Скадра на Бојани пре три века и сада у њему живи 573 становника. Али, јунакиње наше приче су Ружи Михаиловић која има 82 године, њена ћерка Светлана Ивковић (53) и унука Ани Ивковић (30). Бележимо прво сећања најстарије саговорнице.

– Прву преслицу сам добила од родитеља и на њој научила да предем. Другу, која се и сада налази у мојим рукама добила сам од момка за којег се нисам удала. Она је украшена са пуно срца, а на наличју има огледалце да могу да се огледам и да видим који то момак мене гледа. Тај што ми је поклонио преслицу мене је много волео а ја њега – онако. Била сам окружена силним момцима, сваки је желео да разговара са мном, а некада је важило правило да ако ти младић поклони преслицу за њега ћеш и да се удаш. Ја сам узела преслицу али сам га преварила, нисам се удала за њега – смеје се данас својим младалачким успоменама времешна Ружа.

Добрила и Добривоје Пантелић


Коментари0
8528c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља