уторак, 21.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:29

Биткоин први пут вреднији од унце злата

Раст вредности повезан је са ишчекивањем одлуке америчке комисије која би, у случају да буде позитивна, омогућила институцијалним инвеститорима да улажу у биткоин уз одговарајућу правну заштиту
Аутор: Јелена Кавајасубота, 04.03.2017. у 16:40
Криптовалута биткоин продаје се ове седмице за 1.268 долара (Фото Ројтерс/Б. Тезије)

Криптовалута биткоин први пут је по вредности премашила злато. Ове седмице се продавала за 1.268 долара (унца злата за 1.233), што је највиша вредност од 2009. године, када је почела да се генерише. Велико колебање вредности једна је од особина најпопуларније дигиталне валуте. Почетком 2013. биткоин је достигао 1.100 долара, да би у једном тренутку 2015. пао на само 230. Прошле године је најбоље прошао од свих валута централних банака, увећавши вредност 125 одсто.

Александар Матановић, сувласник домаћег сајта за трговину биткоинима, каже да је појачана потражња у Кини чест разлог раста цене, али да то овог пута није случај и да је раст пре повезан са ишчекивањем одлуке америчке комисије за хартије од вредности, која би, у случају да буде позитивна, омогућила институцијалним инвеститорима да улажу у биткоин уз одговарајућу правну заштиту коју тренутно немају.

– Одређени број људи очекује да би неколико крупних играча уложило новац у биткоин и да би му то подигло цену. Ипак, процене стручњака су да нису баш велике шансе да одлука буде позитивна – каже Матановић, који је завршио мастер студије из области дигиталних валута.

Биткоин и друге криптовалуте добијају се у тзв. процесу рударења на рачунарима са јаким процесорима, укљученим у решавање компликованих математичких задатака. „Рудари” за награду добијају одговарајући део новостворених биткоина. Други начин да се дође до њих је куповина.

У Србији нису популарни као у развијеним земљама, али нису непознаница. Обим трансакција на сајту ecd.rs је три милиона динара месечно, а на три аутомата – два у Београду и један у Новом Саду – 300.000 динара месечно и благо расте.

Матановић наглашава да је раније више људи продавало, док се сада повећава број оних који купују.

– Мој утисак је да већина људи гледа на то као на инвестицију јер верују да ће вредност биткоина као ограниченог ресурса расти. Алгоритмом је одређен максимум од 21 милион биткоина. Сада их има око 16 милиона и цео процес ће се завршити 2140. године, а највећи део наредних од 10 до 15 година. Постоје и они који биткоинима плаћају онлајн сервисе и купују робу. Много тога се може плаћати онлајн – каже саговорник „Политике” и додаје да, када је реч о „рударењу”, код нас више људи „рудари” друге криптовалуте јер је за биткоине потребна озбиљна инвестиција у специјалну опрему.

Свака машина која „ископава” биткоин и обрађује трансакцију чини део мреже. То значи да централни ауторитет не може да се поиграва монетарном политиком и да изазове колапс, што чини део његове привлачности. Чињеница је да нигде није потпуно правно регулисан, већ само за појединачне случајеве.

– Није ништа ново да регулаторни оквир касни за технологијом. Проблем је што није лако спровести регулативу јер је биткоин потпуно децентрализован. „Пејпал” лако можете забранити, али иза биткоина не стоји ниједна институција ни појединац и немате коме да наредите да га, на пример, затвори за Србију. Могуће је донекле регулисати пословање са биткоином за фирме, али не и за појединце – каже Матановић.

Он сматра да је пренадувана прича да је то валута криминалаца и да се знатно мање користи с оне стране закона од класичних валута. Као лошу страну, осим осцилација вредности, истиче то што је потребно солидно предзнање да би се користио.

– Ако урадите све што је до вас да се заштитите, не можете изгубити биткоине, али већина људи то не зна и дешава се да их лако изгубе. У том случају их никако не можете повратити, као ни кеш – наглашава наш саговорник.

 

Виртуелни новчаник

Биткоини се чувају у дигиталном новчанику на хард-диску компјутера или у онлајн сервису. Уместо банковног рачуна власник региструје биткоин адресу – низ од 27 до 34 слова и броја. То је заправо виртуелно поштанско сандуче с ког се биткоини шаљу или примају. Пошто нема регистра адреса, људи на овај начин остају анонимни. За обављање трансакције потребан је, поред адресе, и приватни кључ који само власник зна. То је нешто као приватно вођен банковни рачун, а ако подаци нестану, нестају и биткоини из дигиталног новчаника.


Коментари5
22784
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dr Slobodan Devic
Tipican primer prodavanja magle, od kojih ce na kraju samo prodavac imati korist. Novac je nastao u 7-om veku pre nove ere kako bi olaksao zamenu robe za robu (trampa) i njegov smisao je bio da u jednoj drzavi moze biti samo onoliko novca koliko ima i robe. Vremenom (a posebno danas) novac je postao sredstvo razmene ne samo dobara nego i usluga (koje ne proizvode materijalna dobra, ali su vazne za funkcionisanje drustva) tako da je u vecini zemalja na svetu vrednost novca (pored roba i robnih rezervi) pocela da bude vezana za zlatne rezerve. Sa dolaskom neo-liberalnog kapitalizma i vlasti medjunarodnih korporacija otvorena su vrata raznoraznim finansijskim malverzacijama kako lokalnih banaka tako i medjunarodnih finansijskih institucija. E, u takvom okruzenju, pojavi se "bitkoin" koga ne jure sudovi uredjenih drzava, vec oni mesetari kojima se bitkoin umesao u poslove. Inace, trenutni dug SAD je 17 triliona dolara (1 trilion = hiljadu milijardi) i spada najvece na svetu; tek toliko ..
rudarko
OneCoin ce biti jos vredniji ;) Treba ulagati u onecoin-e ove godine.
R. Vuković
Раст биткоина (валута тамног веба) се десио управо зато што се његово тржиште отело (процењује се да је преко 90 одсто интернет промета ван домашаја непосредних државних контрола), али шта ће бити када се биткоин упрегне у тајне државне службе, полицијски надзор, ... ? Свеједно, једно време ће моћници моћи профитирати од тих слободњака, док они опет не оду на трећу страну.
mrljavko
Dok valuta nema pravnu zastitu ona i nista ne vredi, pa pricao ko sta hoce. Razumljivo da moze da dobije pravnu zastitu ako iz nekih, bilo kojih razloga to postane interes onih koji to odlucuju. Davanje pravne zastite moze stvari da okrene prako noci i od jedne bezvredne gluposti da napravi veliki koristan obrt za neke. Tako je sa svim izmisljotinama zapadnog trzista I shvatanja. Za sada je to igra ocekivanja i numizmaticko kolekcioniranje trenutnih gluposti, odnosno nazovi verovanja, a sluzi za kockanje. Potpuno je adekvatno kockanju, virtualnom pretakanje iz supljeg u prazno i pravno potpuno neutemeljeno. Demagoski odgoj tu vidi neke pravne relacije koje apsolutno ne postoje. Cista nakaradna psihologija. Ne znam zasto je onda gangstersku pljacku pistoljrm svrstavaju u kriminal. Valjda zato sto nema vise ucesnika kako bi se stvorio varajuci privid fer odnosa. Uostalom pohlepnost ne vidi potrebe pravnih aspekata. Uglavnom se kocka sa krajnjim ishodom radi otimanja.
Мрљаво
@mrljavko, коментарисати нешто о чему незнаш аргументима који немају везе са тиме што коментаришеш контрапродуктивно је. Треба прочитати текст до краја у штампаном издању ако већ нисмо довољно обавештени о теми.
Препоручујем 10

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља