недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:43
ИНТЕРВЈУ: ЈАСМИНА ТРУМБЕТАШ ПЕТРОВИЋ

Одговарају ми Вердијеве опере, чак ме зову Вердијанка

Први сопран Београдске опере говори о сарадњи са Жељком Лучићем, прваком Метрополитена, раду Бисерке Цвејић, Сурчину, педагошком раду у Израелу, опуштању уз декупаж
Аутор: Славко Трошељнедеља, 05.03.2017. у 16:00
(Фото: А. Васиљевић)

Јасмина Трумбеташ Петровић (49), први сопран Београдске опере, опет мења име на сцени. На премијери Вердијеве опере „Моћ судбине”, 25. фебруара, поново је била Леонора, а протеклих двадесетак година била је Аида („Аида”), Амелија („Бал под маскама”), Елизабета („Дон Карлос”), Тоска („Тоска”)...

Школовала се на два факултета. Дипломирани је професор руског језика, а глас је обликовала у музичкој школи код Предрага Андровића и на Музичкој академији код Радмиле Бакочевић. Живи у Београду у браку с Небојшом Петровићем, инжењером. Уз њих су и двојица синова Стефан (21) и Александар (17).

Како је протекла недавна премијера „Моћи судбине”?

Лепше није могло бити. Доживела сам велике овације на отвореној сцени. Публика ме поздрављала бурним аплаузима који су трајали дуго, а нарочито на арији „Паће, паће”... Ту су сви „полудели”, па и на крају кад сам отпевала „Маладиционе, маладиционе”. Толико се то орило да су ми после представе, уз честитке, казали да се то није догодило дуги низ година.

Кад сте „упознали” Вердија?

Била сам у Вердијевој „вечитој кући” у његовом маузолеју у Италији, у коме је сахрањен са својом женом. И питала сам се какве гласне жице је имала његова жена која је, као сопран, певала све његове најтеже опере: „Аиду”, „Леонору”, „Набука”, „Трубадура”, „Магбета”... Мени одговарају Вердијеве опере, чак ме зову Вердијанка, а већ 2001. године певала сам Вердија с нашим, а и светским, баритоном Жељком Лучићем, прваком Метрополитена, чији живот личи на бајку.

Да ли бисте нам испричали ту Лучићеву бајку?

До 1991, до своје 23. године, био је отправник возова у Зрењанину, па ученик средње музичке школе, а сад је један од најбољих оперских певача на свету, баритон без конкуренције. На том путу је вођен руком велике оперске диве Бисерке Цвејић. После тога, Жељко је, без провере, по специјалном позиву, ушао на главну сцену Метрополитена у Њујорку. Бисерка Цвејић (93) живи у Београду.

Шта најчешће пева Лучић?

Жељко пева Вердијева дела обавезно, на сваком концерту, а само повремено се враћа другим композиторима. Нека од 24 дела из Вердијевих опера су му у сваком програму.

Који су били његови планови?

Његови први планови су били да у неком великом светском хотелу или у Лас Вегасу буде први певач, као што је то био Том Џонс. На срећу ту је била госпођа Бисерка Цвејић која га је упутила у правом, уметничком смеру.

Шта сте ви хтели да будете као дете?

Нисам имала чврст став на ту тему, али и као мала, волела сам да певам, као и моја млађа сестра. То је таленат који смо наследиле од оца и мајке. Код нас у кући увек је било весело, често се уз неки посао и певало. Рођена сам у Земуну, а живела у Сурчину и пропевала у тамошњем Културно-уметничком друштву „Диоген”. Моји родитељи и сад живе у Сурчину у кући која има двориште које делује распевано, јер је пуно цвећа. А ја сам се распевала кад сам 1996. године примљена у Београдску оперу.

Како водите живот?

Не могу баш да кажем да је мој живот сладак. Сви ми имамо неке животне етапе сазревања кад мислимо да „све што лети, ипак, не може да се једе”. Тешко је имати каријеру и породицу. То је врло велики терет. То само ја знам, а остварила сам се и као мајка. Све то сам морала да држим под контролом. И на срећу мислим да сам у свему успела.

Шта волите ван сцене?

Волим да креирам и шијем, а радим и декупаж технику. То је нека врста сликања. Све што се тиче унутрашњег ентеријера обожавам да радим. Тиме улепшавам своју околину па и, подразумева се, живот. По природи сам један џамбас жена која све може. За мене никад нема препрека, ја увек нађем излаз. И идем увек до краја. Никад не одустајем. Има дана кад „паднем”, али већ сутра тражим други пут. У приватном животу никад не глумим. Муж и ја једно другом све верујемо.

Какав вам одговор, на све ово, даје муж?

Кад је мој муж видео да сам јака жена, он ми је препустио све. Ми једно другом верујемо у свим животним ситуацијама. Ја могу да одем на крај света, а да он не посумња ни у шта. Схватио је с ким има посла.

Колико бринете о телу?

Редовно идем на плес и јогу. Имамо стан у Новом Београду код Спортског центра „Једанаести април”. То је веома добар спортски центар. Морам да похвалим председника наше општине Нови Београд Александра Шапића, некад најбољег ватерполисту света, који одлично ради свој посао. Новобеограђани сваке године, у два термина, добијају бесплатне курсеве јоге, плеса, рада на рачунару, пливања...

Шта још радите уз певање?

Већ неколико година бавим се педагогијом. Имам своје студенте, а са колегиницом Јеленом Влаховић одлазим у Израел и водимо мастер курсеве. Ти курсеви трају две недеље. Ту сам се остварила као добар професор јер ме ученици врло добро разумеју и лепо се развијају. То радимо већ три године. Планирам исто тако да правим неке мале представе. Наш курс је прошле године у Јерусалиму проглашен за најбољи.

 

Волим да ми се све каже у лице, а не иза леђа

Чега се највише плашите?

Људске злобе и неискрености. Волим да ми се све каже у лице, а не иза леђа. Истина је, такође, да онај ко се плаши, самим тим страхом привлачи то чега се плаши. Ево једног примера: ја сам ову оперу пре десетак дана одиграла упркос малом кашљу, али нисам се плашила да ће ми то сметати и доживела сам овације на отвореној сцени.


Коментари3
f698c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mirjanasundic
Ponekad odem na neke Zemunske priredbe koje se organizuju u preostalim salama obicno povodom godisnjice neke ustanove ili opstine .Programi sklepani ,ali umetnicki . Ucestvuju tu glumci i pevaci iz Zemuna ,pa i neko iz prestonice .Ima tu svega . Ucesnici utrcavaju na binu , dolaze u papucama ,u majicama bez rukava ,po nekad se ne snalaze sa tekstom ali je simpaticno .A jednom nam je gospodja Trumbetas odrzala lekciju . Posto je prihvatila poziv ispostovala je i sebe i nas . Na Zemunskoj priredbi pojavila se Diva . Potpuno nasminkana ,u predivnoj dugoj haljini ,sa divnom kosom i nakitom i svetskim ponasanjem . Otpevala je svoje i sa istim tim stavom velike Dive napustila pozornicu . Tek da nam objasni da ima i da se sve moze ,pa i u jednom zamrlom gradu kad se hoce i kad se zna .
Nedim
Jasmina Trumbetaš Petrović je sopran posebnog kvaliteta.Peva uvek iz dubine duše i ne štedi se,punim glasom do kraja predstave.Pevala je već i na inostranim scenama posebno u Italiji.Nadamo se da će se njen cd uskoro pojaviti.Nastavite tako i svako dobro
Verka Kaludjerka
Nije bas uvek tako bilo!!! Neko ko peva iz dubine duse pravi CD a nekog strpaju u zatvor.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља