понедељак, 10.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 05.03.2017. у 19:20 Катарина Ђорђевић
РАДНИЦИ НА ЛИЗИНГ

Када изнајмите живот агенцији

Без права на боловање, годишњи одмор, топли оброк, маркицу за превоз, регрес и плаћени прековремени рад, без могућности да подигне ни кредит за куповину пегле или тостера... О летовању, зимовању и евентуалном стамбеном кредиту може само да машта
(Фото С. Ковачевић)

Горан и Зоран су тридесетогодишњаци који имају средњи степен стручне спреме и идентичне плате које износе 35.000 динара. Обојица живе у Београду, ожењени су и имају по једно дете.

И ту престаје свака сличност међу њима, јер се Горан налази на платном списку државне фирме, док је Зоран радник на лизинг. Посао на пумпи пронашао је преко агенције за посредовање приликом запошљавања. За разлику од Горана, Зоран нема право на боловање, годишњи одмор, топли оброк, маркицу за превоз, регрес и плаћени прековремени рад.

Осим тога, Зоран не може да подигне ни кредит за куповину пегле или тостера, а о летовању, зимовању и евентуалном стамбеном кредиту може само да машта. Горан је већ уплатио прву рату за летовање у предсезони на северу Грчке и планира да узме кредит за куповину новог намештаја за дневну собу а Зоран стрепи да ли ће му агенција наредног месеца продужити уговор о раду. О летовању и обнављању намештаја може само да машта, а рекреативну наставу његовог детета финансираће баба и деда – под условом да добију обећано повећање пензије.

И док Горан машта о проширењу породице, Зоран има само једну жељу – да за исту плату ради у неком државном или јавном предузећу. Пристао би да ради и за мање само да свакодневни и свепрожимајући страх за егзистенцију своје породице трампи за мир и сигурност коју доноси стални радни посао. Разлози због којих су животи и планови за будућност ових тридесетогодишњака толико различити је то што је први „јунак” овог текста радник коме припадају сва права из радног односа, а други је – грађанин другог реда.

А када описује како се осећа особа која ради на лизинг, психолог рада Вера Кондић користи метафору о – вешалици за одела.

– Када радите на лизинг, имате доживљај да висите на офингеру с кога сваки час може да вас скине послодавац. Ви нисте господар свог живота, свог времена и своје будућности, већ сте роб послодавца. Не можете ништа да планирате, јер све планове о вашем животу доноси неко други. Од ваших жеља не зависи ништа, јер у вашем животу нема никаквих константи – све су „променљиве”. Због тога сматрам да је рад на лизинг једна велика авантура у коју може да се упусти само млади без икаквих обавеза – ако особа има породицу мора да схвати да његово време не припада породици, већ послодавцу. Кога не занимају ни лепи, ни ружни, ни изненадни догађаји у вашем приватном животу – не занима га да ли славите дечји рођендан или дете са високом температуром водите у хитну помоћ. Или имате смртни случај у породици. Једино што њега занима јесте да му је радник на располагању 24 часа дневно. Ако кренете на годишњи одмор са породицом и ако вас агенција позове ви морате да се вратите назад, јер се може десити да откажу уговор који су склопили са вама – истиче Вера Кондић.

Наша саговорница додаје да додатни проблем представља чињеница да радници на лизинг често мењају послове, јер их агенције ангажују за обављање различитих ствари. Тако се може десити да радник неколико месеци ради на грађевини, након тога вози хладњачу, да би волан преко ноћи заменио точењем бензина. То може да буде изузетно стресно и фрустрирајуће, објашњава Вера Кондић, јер свака фирма има своју организацију посла а од радника се очекује да се преко ноћи адаптирају  на нове услове рада, новог шефа и нове колеге. Осим тога, радници на лизинг  често постају жртве мобинга од стране својих колега који су у сталном радном односу и који их третирају као робове и дају им да раде најпрљавије послове који неретко уопште није у њиховом опису посла.

– Осим што немају никакву сигурност у погледу будућности свог посла, они се осећају страшно израбљено и то умногоме доприноси осећању депресије и безнађа. А управо од тих младих људи држава очекује да стварају породице и поправљају демографску слику нације, што сматрам чином врхунског цинизма – закључује Вера Кондић.

Њене речи потврђују и резултати студије Института за социолошка истраживања под називом „Постајање родитељем у Србији”. Наиме, студија која је урађена на репрезентативном узорку од 1627 младих узраста од 19 до 35 година, показала је  младе највише мотивише да буду родитељи пре свега – стални посао без обзира на висину плате, а потом и поседовање властитог стана. Знатно мање, младе особе наводе завршавање школе или факултета и помоћ родитеља, а на институционалну помоћ друштва кроз установе за чување деце и посебно на финансијску помоћ државе, далеко мање рачунају. Сигурни приходи и кров над главом су највећа мотивација за родитељство, истиче др Драган Станојевић, доцент на одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду и један од аутора студије.

Коментари5
4bf12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Константин Вукосављевић
Драги млади срби, чему јадиковање и малограђанско понашање. За мале новце можете да купите кућу и имање на селу. Уз добре путеве, итернет, мобилни, село није више што је некад било. Млади, када ћете да напустите лажне вредности "фарми", "великог брата" и холивудских филмови. Живети на селу не знаћи бити сељак, него знаћи бити достојанствени газда и произвођач хране и бити свој господар. Господар, којем жена није у радном односу, него пази на многобројну породицу. Шта има у томе срамотно, зар није срамотно за мушкарца да јадикује жени како нема новца. У Западној европи и САД, бити пољопривредни произвођач је понос тих земаља. Несретни комунистички систем је обезвредио и уништио село , а то и данас нажалост траје. Млади само храбро. На селу су рођени сви наши великани, да их не набрајам јер их је много.
Nenad Simic
Ukoliko momak koji radi u drzavnoj firmi radi na ugovoru o privremwno povremenim poslovima ni on nema beneficije koje se navode u tekstu. Nema pravo na bolovanje ili godisnji odmor a cesto umesto angazovanja od 120 dana radi i celu deceniju. Iznos plate takodje nije isparavan a i mogucnost da se sa tim prihodima ide na letovanje ili obnavlja namestaj. Sa tim prihodima i uslovima rada se samo prezivljava....
Џејми Шеј
@Bogdan-Čortanovci - ne moze kao u SAD zato sto Evropa nije SAD. Drugi su ljudi, zakoni i prilike jer je ovde rat bio takoreci juce a u SAD nijedna od poslednjih 5 generacija nije zapamtila rat (osim kada su isli po svetu da se bave masovnim ubijanjima). Osim toga oni su nas bombardovali bas da bi ovdasnje stanovnistvo izrabljivali prema opisu u tekstu. Zar neko misli da bi investirali u ratove kako bi lokalnu snagu placali isto kao i svoje ljude?
Nm
Ne, već tamo u SAD postoji red i zakon a kod nas u Srbiji ne postoji. Barem ne onaj zakon koji štiti srpskog radnika i njegova prava. Ako smo tako razoreni od ratova, otkud toliko para našim političarima? Otkud toliko državnih funkcija i velikih plata, besnih službenih automobila? Para ima, benzinska pumpa, prodavnica, pekara...izračunajte koliko se mesečno zaradi na tim mestima a koliko od toga ode radnicima u ruke. I koliko prava ti radnici imaju. Nije ovo posledica rata, već kapitalizma i javašluka.
Bogdan-Čortanovci
Čudno..!!! U SAD gde dugo živim većina mladih radi preko 'agencija'. Ali...tu je razlika 'kod nas' i 'tamo'. Ovde se niko ne žali na agencije. Zašto..? Pa zato jer po zakonu svi zaposleni, bez obzira ko ih je zaposlio moraju imati iste beneficije tj. redovne plate, uplaćivanje penzijskog, med.osiguranje, god.odmori...itd...itd. Nemoj slučajno da neko prijavi u Labor Office da neka firma, tj.agencija ne sledi zakon..!! Istog dana će se zaustaviti 3-4 kola pred vratima agencije. A ko je u tim kolima..? Šerif, javni tužilac, bankar (nosi lovu u slučaju da nije isplaćena nedeljna plata)..a sav taj trošak dolaska plaćaju agencije...!!! Zar nešto sično ne može i kod nas...????? Reda u državi mora biti...a zakon se mora poštovati, zato i imamo policiju, javne tužitelje.....itd...!!!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља