петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ФОЛКЕР ШЛЕНДОРФ, редитељ

У филмовима мора да се догађа стварност

45. ФЕСТ - Сви знамо да живимо у хаотичном свету. Немамо више чак ни јасне идеје шта је овај свет. Немамо више никакву идеологију која би пред нас поставила неку јаснију визију света
Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 05.03.2017. у 18:00
Фолкер Шлендорф (Фото: Д. Лакић)

Недавно на 67. Берлиналу, а пре неко вече и на 45. Фесту, виђен је и најновији филм немачког редитеља Фолкера Шлендорфа „Повратак у Монтаук”.

Лепа, савремена прича, делимично аутобиографска и само делимично ослоњена на роман „Монтаук” у којем је славни швајцарско-немачки писац Макс Фриш створио мит од Лонг Ајленда.

Шлендорф и Фриш су били дугогодишњи пријатељи, радили заједно на филмској адаптацији „Хомо Фабера” и сада су се на необичан начин поново срели у филму који је Шлендорф опет режирао као аутор снажног личног израза и уметник који ствара трајне вредности.

У те вредности спадају и филмови: „Убиство и смртоносни удар”, „Изненадно убиство сиромаха из Комбаха”, „Убиство из милосрђа”, „Свонова љубав”, „Путник”, „Палмето”, „Смрт трговачког путника”, „Изгубљена част Катарине Блум”, поменути „Хомо фабер”, „Огре” , „Ритина легенда” и као нарочито издвојени „Лимени добош” с којим је 1979. године освојио Оскара за најбољи страни филм и с њим први пут боравио и на београдском Фесту (на Фесту је био последњи пут 2008. с филмом „Улжан”).

Снимање филма „Повратак у Монтаук” за Фолкера Шлендорфа је и лично значио неку врсту повратка „на место злочина”.

Поновни сусрет с Њујорком, градом у којем је дуго живео и радио (у Немачку се поново вратио тек 1999), и у којем је, можда, баш као и његов филмски јунак, за собом оставио и неку непрежаљену љубав...

Било би дивно да сте заједно с филмом „Повратак у Монтаук” дошли поново на београдски Фест?

Велики поздрав свим мојим београдским пријатељима! Има их много! Молим вас пренесите им да сам почео да снимам нови, овог пута телевизијски филм и због тога морам да останем у Берлину.

 

„Повратак у Монтаук” сте радили као неко ко је поново заљубљен, учинило ми се?

Није вам се учинило, био сам све време заљубљен у глумицу Нини Хос! И то толико да стално купујем часописе на чијим смо насловним странама она, онако лепа и висока, и ја овако мали, стар и ћелав! Она је стварно изнад моје лиге.

Нина Хос је била моја муза на снимању овог филма. Она је дивна и као глумица и као особа. Стално сам јој доказивао свој љубав и цео тим се забављао. Само сам могао њу да замислим у улози Ребеке, жене која се враћа из једне љубавне прошлости и као равноправну партнерку Стелану Скарскарду у главној улози. Због Нине сам интервенисао и у сценарију преобративши лик чувене адвокатице која је требало да буде Американка у лик Немице која тај посао као експерт обавља у Њујорку.

 

Личност и идентитет и веза између полова биле су теме везане за ваш филм „Хомо Фабер”, тематски се то враћа и у „Монтауку”, митском месту које је Макс Фриш створио, а ви тако свог пријатеља писца сада враћате на велико платно?

Каже се да је Фришова књига „Монтаук” од оне врсте која ће вечно да траје. Током рада с њим на филму „Хомо Фабер”, према истоименој књизи коју је он написао, често смо причали и сложили се да је „Монтаук” сувише аутобиографска књига да би била екранизована. Међутим, годинама касније, у сусрету с ирским писцем Колмом Тојбином дошао сам на идеју за причу сличну Фришовој, али постављену у садашњост. О писцу Максу који се враћа у Њујорк са својом супругом да би представио своју нову књигу, али и поново срео жену из своје прошлости. Према Хенрију Џејмсу добар роман је заснован на премиси „живео живот”. То треба да важи и за филм.

 

Имали сте снажну пријатељску везу с Максом Фришом, да ли још возите његова кола која вам је поклонио?

О, да! Пазим добро та кола. Још увек и добро и сигурно возим!

 

Ваш филмски јунак, писац Макс, у свом роману је заправо написао причу о својој великој, а сада давној љубави, но њена су сећања другачија од његових?

Јесу и ту је суштина, а ту суштину сам желео да прикажем без употребе флешбекова и то је био прави изазов за мене. Шта је требало да ту покажем? Да жена има прецизне успомене, а да су сећања писца Макса само књижевни наратив. Њихова осећања једно за друго и даље су веома јака. И њихова тела се сећају. Али, да ли се нешто променило од тада, да ли су се они променили? Да ли он може да промени све оно што је пропустио у прошлости? Признајем, ово су моја вечна питања и биће моја доживотна питања. И зато је „Повратак у Монтаук” рађен од срца.

 

Оно што је још дирљиво у вашем филму јесте то што су ваши филмски јунаци интелектуалци, што је ретка појава у савременом филму?

У мом животу то није ретка појава. Сви у мом окружењу су такви, образовани људи, интелектуалци. У том смислу овај филм може да се дефинише и као веома егоистичан, егоцентричан иако показује сву мизерију кроз коју интелектуалци пролазе у данашњем свету. Можда то није политички коректно рећи, али је тако.

 

Можда је то још један од разлога што нам треба више оваквих филмова?

Заиста нисам о томе размишљао, јер сам стално окружен уметницима, писцима, а и ја сам помало писац. Али, ви сте негде апсолутно у праву. Оваква врста филмова, с интелектуалцима као јунацима, припада више периоду шездесетих, евентуално седамдесетих. Не знам, можда је то време заувек прошло.

 

То је период и када су многи из ваше генерације па и ви били левичари?

Наравно да смо били левичари свих врста, али тада је био другачији свет, променили смо позиције.

 

А какав свет видите сада испред себе?

Сви знамо да живимо у хаотичном свету. Немамо више чак ни јасне идеје шта је овај свет. Немамо више никакву идеологију која би пред нас поставила неку јаснију визију света. Вођени смо неким правилима на која немамо никаквих утицаја, популисти надиру са свих страна. Нема, заиста, нема јасних идеја. Има само нас који не разумемо шта се ово дешава.

 

Да ли ми то живимо у неко ново предреволуционарно време?

Надам се да не. Покушавам да разумем свет, а покушавам да разумем и себе. Шездесетих година сам покушавао да разумем и да учествујем у револуцији коју су предводили студенти и некако сам то доживљавао као културну револуцију, нарочито у музици. Ту је била и Бадер-Мајнхов група чији тероризам сада делује наивно у односу на тероризам с којим се данас суочавамо. Они с ове дистанце делују као обданиште тероризма. У то време сам чак имао за њих велике симпатије, али гледано кроз ретроспекцију, они су чинили ствари које никако нису смели да чине. То је био типичан, глупи немачки фанатизам. Били смо против рата у Вијетнаму, а започели смо рат у Келну. Идиотски.

 

Ваш филм „Ритине легенде” дотиче се тог периода?

„Ритине легенде” је био само опрезан покушај да се сними нека врста наставка „Катарине Блум”. То је прича о терористима који су се својевремено повукли из Западне у Источну Немачку. У средишту приче је измишљен лик, али склопљен од низа аутентичних догађаја. Нужно је политички гледати на наше животе. У филмовима мора да се догађа стварност иначе су произвољни, бесмислени.

 

Да ли се ви слажете с оним што ваш јунак из „Монтаука” каже у радио интервјуу о Европи која није мртва?

Да. Многи данас говоре о смрти Европе, односно о смрти Европске уније, о њеном колапсу. Тачно је да су институције у колапсу, да су политичари у колапсу у покушају стварања политичких институција размишљајући о политичкој структури која као да је из седамнаестог века. Али, ако погледате улице Берлина видећете да је свака друга особа дошла од некуд да се школују, да живе, да стварају и раде. Наша културна реалност је да се људи по Европи крећу. Реалност је да је то данас и наш начин живота и то јесу позитивне ствари ове наше заједничке Европе.

 

И даље сматрате да се уметношћу не могу мењати друштвени процеси нити утицати на свест гледалаца, да се не може „мењати свет”?

Морам да признам да сам најкасније увидео да се свет не може мењати ако човек икада рачуна на то. То ваљда долази с годинама. Међутим, апсолутно верујем у то да се на свест може утицати. У то сам се уверио када сам снимио филм према Беловој причи „Изгубљена част Катарине Блум”, после многих разговора које сам водио с гледаоцима који су ми говорили: „Коначно је неко изразио оно што ми осећамо”. Наравно, у то време могли смо да правимо такве филмове зато што их је немачко друштво тражило. Сада када се чешће траже необавезне комедије ја не могу да их испоручим.

 

У многим вашим филмовима, па и у овом, има меланхолије. Колико је она важна у вашем стваралаштву?

Ми Немци имамо ту неку посебну врсту меланхолије. Она је некако тешка, најблискија скандинавској, бергмановској меланхолији, а то се најбоље види у мом филму „Свонова љубав”. Али, да вам кажем, нема ту правила. С једне стране, велики сам оптимиста. Не бих могао да снимам филмове свих ових година да нисам нека врста оптимисте. С друге стране, моја природа је меланхолична и ту нема помоћи. Зато ја и волим меланхоличну музику, Шопена, Бартока, Шостаковича, Јаначека, а не „Ла ла ленд”. Но, сигурно је да сам све мање меланхоличан, све више смирен. А после смирености долази заглупљеност, а после заглупљености Алцхајмер.


Коментари2
fc5ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

У филмовима мора да се догађа стварност
Нетачно. Стварност је када се пробудите и волите дан који је испред вас.
a sta drugo postoji...
osim stvarnosti!?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља