петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06
45. ФЕСТ

„Реквијем” за доминацију на београдском фестивалу

И „Политикина” награда која носи име Милутина Чолића, оснивача Феста, припала је Бојану Вулетићу. Београдски „Победник” хрватском филму „Не гледај ми у пјат” Хане Јушић
Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 05.03.2017. у 19:31
Наша филмска критичарка Дубравка Лакић, млађа Чолићева унука Ива и добитник „Политикине” награде Бојан Вулетић (Фото Зоран Анастасијевић)

Од учешћа на 45. Фесту највише је профитирао домаћи филм „Реквијем за госпођу Ј” сценаристе и редитеља Бојана Вулетића.

На завршној фестивалској вечери на великој сцени Сава центра, уручена му је и „Политикина” награда „Милутин Чолић”, која носи име оснивача Феста и тако се број освојених Вулетићевих награда попео на пет.

 Жири за доделу „Политикине” награде која се додељује редитељу набољег филма у такмичарском програму „Српски филм”, а у чијем су раду учествовали Горан Радовановић, редитељ, сценариста и продуцент, Дара Џокић, позоришна, телевизијска и филмска глумица и потписница ових редова- филмски критичар, одлуку о победнику донео је већином гласова и уз образложење:

- Редитељ и сценариста Бојан Вулетић награђује се за естетски успешан и стилски доследан ауторски приступ у коме, као кључ редитељског рукописа, доминирају одмереност и равнотежа.Таквим поступком суптилно, али не и без ангажмана, аутор анализира савремену породицу у контексту социјалне деструкције. Његова склоност ка хуманости, поштовању маргине у креирању породичне драме ослањене искључиво на женске ликове, на поетски начин одводи причу од грубе реалности ка сфери емоционалног и филозофског.  Нежност женских ликова испред камере подржана је снажним ауторским ставом жена аутора иза камере – од сценографије, костима до фотографије.  Сета и благи хумор, апсурд и емпатија, уткани су у сам филмски језик Вулетићевог „Реквијема... који визуелно почива на промишљеном минималистичком мизансцену и сведеној фотографији.

„Политикину” награду, која се састоји од гравире са ликом Милутина Чолића и знаком Феста укомпонованих у насловну страну првог броја нашег листа (из 1904), Бојану Вулетићу уручила је  млађа Чолићева унука Ива, која је уз сестру Уну и сама дубоко везана и за филм и за Фест.

У завршној вечери додељени су и београдски „Победници” најбољим филмовима, ауторима и протагонистима у Фестовом Главном такмичарском програму. Према одлуци жирија који је радио у саставу: Срдан Голубовић (председник), глумци Бранка Катић и Сергеј Трифуновић, продуцент Чедомир Колар и редитељ Далибор Матанић, „Победник“ за најбољи филм у међународној селекцији је хрватски дебитанстки филм „Не гледај ми у пјат” Хане Јушић.

За улогу у овом филму награђена је и глумица Аријана Чулина, а филму је припала и критичарска награда Српског огранка Фипресци у чијем је образложењу похваљена изузетно концентрисана режија, софистицирана нарација и изванредна камера која дочарава локалну атмосферу у овој и у Венецији јесенас награђеној породично-приморској филмској причи.

 За најбољу режију и најбољу мушку улогу на Фесту су награђени руски редитељ Кирил Серебреников и глумац Пјотр Скворцов, аутор и протагониста изузетног филма „(М)ученик. За најбољи сценарио награђен је грчки редитељ и сценариста Аргирис Пападимитропулос, аутор филма „Топлотни удар”, док је Награда жирија припала исландском аутору Гудмундуру Арнару Гудмунсону за филм „Хартстон”.

 У паралелном међународном такмичарском програму „Границе”, трочлани жири наградио је као најбољи филм „Роко” редитељског двојца Тјерија Демезјера и Албана Терлеа, а специјалну награду доделио и иранском филму „У сенкама” Бабака Анварија. Жири за доделу награде „Небојша Ђукелић” своје признање наменио је изврсном словеначком филму „Ноћно живљење” Дамјана Козолеа.

 Овогодишњи, 45. Фест који је почео је са Емиром Кустурицом, а завршио са Мартином Скорсезеом. И има ту неке занимљиве симболике.

У међувремену публика је била у прилици да види укупно 115 филмова. И добитнике Оскара и канске и венецијанске и берлинске победнике и у том смислу Фест одавно није био толико актуелан и правовремен.

То јесте за сваку похвалу, пре свега за похвалу наших дистрибутера који су унапред купили филмове и чували их за београдски Фест. Тако и треба, јер београдски фестивал има најмасовнију публику од свих домаћих фестивала, а и многи филмови са Феста паралелно су приказивани и у Новом Саду, Сопиту и Будви. 

 По чему ће Београђани ипак највише памтити Фест? По доласку диве Монике Белучи, која је са собом донела мноштво оне фине звездане прашине због чега је и Београд, у тој јединственој ноћи, био прави, велики свет. А баш је тако увек било у она давна, Чолићева времена.


Коментари3
3bc5f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Ilic
Sopstvenom velicinom ushiceni predsednik jednog od mnogobrojnih zirija rece sinoc: "FEST je uvek ili skoro uvek bio bolji od vremena u kom smo živeli". Pa mnogo ste uzleteli junaci, reklo bi se: FEST nikad gori. Papazjanija bez ikakvog koncepta, brdo devalviranih sponzorskih i drugih nagrada, losi filmovi u hrpi "programa" bez istinskog izbora. Pritom, nivo samohvalisanja i odsustva stila dostojan jednog Pinka. Sinoc na "filmu zatvaranja", Sava Centar se postarao da hiljade ljudi u publici bukvalno dozivi torturu komore bez vazduha. Na preko 30 stepeni bez ikakve ventilacije, stotine gledalaca su napustali film u panici da dodju do malo vazduha. Cini mi se kao da je neko kidnapovao FEST, lazno se predstavlja, prerusava se i uvaljuje Beogradjanima neku svoju reviju filmova, neku svoju proslavu.
miroslav
da, tako je u svim sferama umetnosti trenutno u Srbiji, sve se raspada, a tek ce da se raspada, zbog lose selekcije ljudi koji bi trebalo o necemu da odlucuju, losi kadrovi na sve strane, a ostavice jos losije,,,,, sve je sminka i prodavanje magle, lazni osmesi za savrsenu sliku za fb, medije i instagram, sve je naj, a u stvari nista, jedna praznina bez smisla, situacija u SC zapravo odlicno oslikava stanje drustva, kulture pa i tog festivala, kao i ljudi oko njega,,,,,, nema vazduha svi se gusimo!!!
Препоручујем 7
Zvonko
Previše nagrada, jedva sam ispratio ko je stvarno pobednik festivala. Sava centar je zreo za renoviranje unutra je bilo kao u sauni. Zvuk je ispod proseka.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља