Од учешћа на 45. Фесту највише је профитирао домаћи филм „Реквијем за госпођу Ј” сценаристе и редитеља Бојана Вулетића.

На завршној фестивалској вечери на великој сцени Сава центра, уручена му је и „Политикина” награда „Милутин Чолић”, која носи име оснивача Феста и тако се број освојених Вулетићевих награда попео на пет.

 Жири за доделу „Политикине” награде која се додељује редитељу набољег филма у такмичарском програму „Српски филм”, а у чијем су раду учествовали Горан Радовановић, редитељ, сценариста и продуцент, Дара Џокић, позоришна, телевизијска и филмска глумица и потписница ових редова- филмски критичар, одлуку о победнику донео је већином гласова и уз образложење:

- Редитељ и сценариста Бојан Вулетић награђује се за естетски успешан и стилски доследан ауторски приступ у коме, као кључ редитељског рукописа, доминирају одмереност и равнотежа.Таквим поступком суптилно, али не и без ангажмана, аутор анализира савремену породицу у контексту социјалне деструкције. Његова склоност ка хуманости, поштовању маргине у креирању породичне драме ослањене искључиво на женске ликове, на поетски начин одводи причу од грубе реалности ка сфери емоционалног и филозофског.  Нежност женских ликова испред камере подржана је снажним ауторским ставом жена аутора иза камере – од сценографије, костима до фотографије.  Сета и благи хумор, апсурд и емпатија, уткани су у сам филмски језик Вулетићевог „Реквијема... који визуелно почива на промишљеном минималистичком мизансцену и сведеној фотографији.

„Политикину” награду, која се састоји од гравире са ликом Милутина Чолића и знаком Феста укомпонованих у насловну страну првог броја нашег листа (из 1904), Бојану Вулетићу уручила је  млађа Чолићева унука Ива, која је уз сестру Уну и сама дубоко везана и за филм и за Фест.

У завршној вечери додељени су и београдски „Победници” најбољим филмовима, ауторима и протагонистима у Фестовом Главном такмичарском програму. Према одлуци жирија који је радио у саставу: Срдан Голубовић (председник), глумци Бранка Катић и Сергеј Трифуновић, продуцент Чедомир Колар и редитељ Далибор Матанић, „Победник“ за најбољи филм у међународној селекцији је хрватски дебитанстки филм „Не гледај ми у пјат” Хане Јушић.

За улогу у овом филму награђена је и глумица Аријана Чулина, а филму је припала и критичарска награда Српског огранка Фипресци у чијем је образложењу похваљена изузетно концентрисана режија, софистицирана нарација и изванредна камера која дочарава локалну атмосферу у овој и у Венецији јесенас награђеној породично-приморској филмској причи.

 За најбољу режију и најбољу мушку улогу на Фесту су награђени руски редитељ Кирил Серебреников и глумац Пјотр Скворцов, аутор и протагониста изузетног филма „(М)ученик. За најбољи сценарио награђен је грчки редитељ и сценариста Аргирис Пападимитропулос, аутор филма „Топлотни удар”, док је Награда жирија припала исландском аутору Гудмундуру Арнару Гудмунсону за филм „Хартстон”.

 У паралелном међународном такмичарском програму „Границе”, трочлани жири наградио је као најбољи филм „Роко” редитељског двојца Тјерија Демезјера и Албана Терлеа, а специјалну награду доделио и иранском филму „У сенкама” Бабака Анварија. Жири за доделу награде „Небојша Ђукелић” своје признање наменио је изврсном словеначком филму „Ноћно живљење” Дамјана Козолеа.

 Овогодишњи, 45. Фест који је почео је са Емиром Кустурицом, а завршио са Мартином Скорсезеом. И има ту неке занимљиве симболике.

У међувремену публика је била у прилици да види укупно 115 филмова. И добитнике Оскара и канске и венецијанске и берлинске победнике и у том смислу Фест одавно није био толико актуелан и правовремен.

То јесте за сваку похвалу, пре свега за похвалу наших дистрибутера који су унапред купили филмове и чували их за београдски Фест. Тако и треба, јер београдски фестивал има најмасовнију публику од свих домаћих фестивала, а и многи филмови са Феста паралелно су приказивани и у Новом Саду, Сопиту и Будви. 

 По чему ће Београђани ипак највише памтити Фест? По доласку диве Монике Белучи, која је са собом донела мноштво оне фине звездане прашине због чега је и Београд, у тој јединственој ноћи, био прави, велики свет. А баш је тако увек било у она давна, Чолићева времена.