субота, 20.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:19

НОПС тражи казне за трговце

Потрошачка организација опет затражила увођење прекршајних налога који би инспекторима омогућавали да наплаћују казне на лицу места. – Број приговора потрошача од почетка године повећан
Аутор: Јелица Антељ и Ивана Албуновићпонедељак, 06.03.2017. у 16:30
Највише је жалби на квалитет техничке робе (Фото Д. Ћирков)

Национална организација потрошача Србије је поново апеловала на државу да размотри њихов предлог за увођење прекршајних налога за трговце јер је све више примера да они избегавају решавање рекламација, па чак и у ситуацијама када је купац очигледно у праву. Од почетка године повећан је број пријава у односу на исти период 2016, а све је више потрошача који не успевају да остваре права која им закон гарантује.

Депонија Европе
Српско тржиште препуно је страних производа који су знатно слабијег квалитета него у развијеним земљама, па би алтернатива могла да буде куповина домаћих производа, рекао је Горан Паповић, председник НОПС-а.
– Почело је формирање националног савета за безбедност хране, који ће испитивати да ли је храна која у Србију стиже из мултинационалних компанија безбедна. Основна функција му је анализа ризика и управљање ризицима, да ли су ти производи штетни и да ли су производи који се производе за земље трећег света исправни – рекао је Паповић.
Коментаришући изјаве министара у Чешкој, Пољској, Словачкој и Мађарској да се у источним држава продаје бофл роба и да се њихови грађани на тај начин дискриминишу, Паповић наводи да је у Србији ситуација слична.
– Ми смо пре њих рекли да смо депонија Европе. Једино што потрошачи у Србији могу да ураде јесте да купују домаће производе. Наши производи су доста квалитетнији, али произвођачи немају довољно пара за маркетиншку кампању – наглашава председник НОПС-а.

– Тржишна инспекција, која је раније имала већа овлашћења и бавила се и решавањем појединачних потрошачких проблема, сада има мање надлежности и трговци их не доживљавају као претњу. Сви спорни случајеви одлазе на крају на суд, судови су преоптерећени и спори и они то злоупотребљавају – каже Горан Паповић.

Ова организације је, иначе, због тога предложила ово решење, које би у пракси омогућавало инспекторима да све прекршаје, нарочито оне очигледне, попут неистицања цене, различитих цена на каси или рафу или непоштовања рока за одговор на рекламацију, кажњавају на лицу места.

– По закону они и сада могу бити кажњени новчано од 300.000 до два милиона динара, али случајеви иду на суд. Ми тражимо да казне буду и мање од 50.000 до 100.000 динара, али би судови били растерећени, а средства од казни могла би да иду у буџет и добро се искористе. Ефекат на трговце и све оне који не поштују закон одмах би се осетио – каже наш саговорник из НОПС-а.

Министар трговине Расим Љајић је раније изјавио за „Политику” да је Закон о заштити потрошача усклађен са европским и да није могуће враћати надлежност инспекције на ниво пре доношења овог прописа, али да се слаже да идеја о прекршајном налогу није лоша.

– Предлагали смо то већ и било је оних који се нису слагали, али сам за то да покушамо да уведемо прекршајне налоге јер казне сигурно могу да буду ефикасне и да уведу ред тамо где га нема – рекао је Љајић за наш лист.

Сваки прекршај трговца сада иде на суд. То је много случајева који по правилу застаревају и никада не буду наплаћени. У нацрту закона о заштити потрошача постојао је прекршајни налог, међутим, када је укинута колективна тужба, а и због журбе да се закон усвоји у предвиђеном року, ова клаузула је избачена јер није било времена да се прецизније одреди и дефинише који би прекршаји били санкционисани. Постојала је идеја да се прекршајни налози уведу чак и у туризам.

И у Хрватској се у овој години, према подацима тамошњег удружења „Потрошач”, највише грађана жалило на квалитет техничке робе, док је у последњих неколико месеци поднет и огроман број приговора на блокаде рачуна физичких лица због неплаћених разних обавеза.

У Министарству трговине кажу да је законом укинута улога тржишних инспектора у решавању појединачних потрошачких спорова, али да су њихове надлежности сада бројније. Они ступају на снагу, рецимо, у ситуацији када трговац не одговори на рекламацију у законском року од осам дана, уколико злоупотребљава израз гаранција, непоштено послује, шаље пошиљке које потрошач није наручио или, на пример, продаје, служи и поклања малолетницима дуван, алкохол или пиротехнику. Како је наведено на сајту министарства, највећи број притужби потрошача односи се на несаобразност робе или услуге, али ту су и други проблеми на које се они жале.

– Однос између трговца и потрошача из уговора о продаји робе или пружању услуга је уговорни однос грађанског права, те нема места поступању тржишне инспекције. Ово је процедура уобичајена за Европу и околне земље, која подразумева немешање државе и тиме не нарушава односе између учесника на тржишту – наведено је на сајту министарства.


Коментари17
b65e6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Olja Vesic
Mora ovako. Gde ce Evropa sa svim onim boflom koji pravi? Greota da se baci. Za to su nas i "oslobađali" devedestih. Zato sluzimo. Niste valjda mislili da postoji dzabe vecera? Sve oni unapred planiraju i sve se naplacuje. Ovde smo da radimo za 200.evra mesecno jer su knezi poskupeli, da placamo visoke kamate evropskim bankama i gutamo bofl robu po visokim cenama. Tako oni vide demokratiju. A kako vi to vidite? Da vam bude svila i kadifa? Neee!
Hercog
Čuli za bojkot bofl robe, masovnu i organizovanu finansijsku građansku neposlušnost i slične mirnodopske oblike civilnog otpora zapaćenim antisistemima? Ne? Žao mi je, nastavite sa kupovinom svakovrsnog đubreta od "jestivog" do voznog".
Vlajko
Pa šta ako im zakon nešto garantuje? Kada je to bila neka garancija u Srbiji? Bitno je da imaju koga da potegnu odozgo da interveniše i onda se problem reši. Ko nema, ništa. Kakve bre garancije, kakav bre zakon. To ima samo na televiziji.
Деда Звонце
Предлажу поново увођење корумпираних инспектора, где им је памет?
Milutin
A kada će neko malo da se pozabavi ovim kršem koji kinezi prodaju u svojim radnjama! Koje standarde taj otpad zadovoljava? Pa ono u nemačkoj ni na deponije ne primaju! Ta plastika koju oni koriste je verovatno otrovna i kancerogena, a ne može ni da se reciklira! Skoro samo postao roditelj, pa u gomili stvari koje familija donosi bude i tog kineskog krša...majko mila! Pa tim inspektorima i institucijama koje odobravaju da se "ono" prodaje kao igračke za decu treba natrljati na nos jer te predmete verovatno nikada nisu ni videli, a ako jesu onda tim gore! Na igračkama za vodu šrafovi zarđali, otpadaju delovi, krzno se rasipa...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља