понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:06
ИЗЛОЖБЕ

Српска свадба само пре подне у Војводини

Обичај је био да се током весеља одигравају игрокази, шаљиви скечеви и збијају шале на рачун младенаца, поготово због прве брачне ноћи
Аутор: Снежана Ковачевићпонедељак, 06.03.2017. у 15:00
(Фотографије С. Ковачевић)

 

Нови Сад – Некада су свадбе код Срба у Војводини биле само пре подне, јер сунце тада напредује и иде до свог зенита, па је и брачна заједница требало да иде тим путем. Зато је изложба „Хајде брате, купи свате – српска свадба и обичаји”, коју посетиоци могу да виде у Музеју града Новог Сада до 18. априла, отворена симболично у пет до 12, док још није подне, каже ауторка изложбе и виши кустос музеја Душанка Марковић. Званице су на улазу у музеј окићене рузмарином, понуђене слаткишима и ракијом. Корпице за узвратни гест ипак није било, али тамбурашке банде и „проводаџисања” – јесте, па је у том штимунгу пред публику позвана „госпођица директорка” Музеја града Весна Јовичић, да јој се бело платно веже преко груди.

Рузмарин, ракија, одлазак по кума, деверово откупљивање младе на дан венчања, скидање јабуке са висине, неки су од обичаја који су се у Срба задржали. Већина их се изгубила до Другог светског рата, док се они који су очувани разликују регионално, од Бачке, Срема до Баната.

– Српски свадбени обичаји спадају у најбоље очуване обичаје из животног циклуса – додаје Марковићева, која их је приказала кроз сцене и предмете из Музеја Новог Сада, других музеја, галерија и приватних колекција, уз пропратне текстове.

Уз старе фотографије и уметничке слике, изложени су свечани комади – младина капа од 96 новчића, велови, појасеви и цветни венци за косу, свадбени накит и посуђе, сандуци са девојачким миразом, дрвено корито са водом које су сватови некад морали да прескачу да би се скинуле чини, али се то и плаћало...

– То корито је понекад било велико па је требало напора да се прескочи, а онда су неки плаћали више да би им се склонило – прича ауторка.

Врућа ракија кувала се у свануће
У Каћу је младу у кревет водила младожењина сестра, скидала венац и сутрадан прегледала кревет, у Ковиљу је то проверавала свекрва, а у Футогу момак. У Шајкашкој се у свануће кувала врућа ракија, износио чаршав на којем су младенци спавали да би се видео „роваш” – доказ да је млада била невина. У Ченеју се доводило теле да снаја „роваши” – пусти му крв.
Веровало се да ће невеста бити „главна” у браку ако би по изласку из куће погледала у правцу своје родбине, кроз прстен или ако би на венчању у цркви дотакла младожењину ногу. А да би у браку било деце, свадбени колач, кажу, треба да умести трудна жена.

Кад би младенци кренули на венчање, испред њих би се метлама чистио пут, јер се веровало да се тако растерују „негативне силе”. Зато се на венчање у цркву ишло једним путем, али се није враћало истим.

– Често се није знало ни којим правцем ће се ићи, него је то одређивао војвода или стари сват – објашњава наша саговорница.

Кроз изложбу се сазнаје да су војвода и војводиница свадбене улоге које постоје само у Срему, а то су најчешће младожењин зет и сестра, док стари сват или старојко представља другог сведока на венчању. У Банату је старојко стриц, ујак, зет или теча младожење, а у Шајкашкој зет, даљи зет или друг.

Кум као сведок венчања имао је важну улогу и у животу, па отуда „кум није дугме” и, још се каже, „бог па кум” и „бог на небу, кум на земљи”. Позиван је три пута на венчање и по њега се одлазило његовој кући или се дочекивао на пола пута уз музику. У Бачкој и Банату на свадбу је стизао са свирачима и кумовским момком, обично млађом особом шаљиве природе, који је испуњавао сва кумовска наређења. Кум је носио највећи поклон у виду „краваља”, корпе са печеницом, колачима и даром.

Највеселије у свадби биле су младожењине сестре и тетке које певају, подвикују и „кере се”. Његова браћа су девери, али је само један од њих, и то неожењен, „ручни девер” и носи унакрсно пешкире око себе. Некада је он куповао невести венац и вео за главу, рукавице, свадбени букет и ципеле.

На свадби су свирали гајдаши, касније и тамбураши и хармоникаши. Обичај је био да се током весеља одигравају игрокази, шаљиви скечеви, и збијају шале на рачун младенаца, поготово због прве брачне ноћи.

– Били су духовити, али увек су имали дозу еротике – каже Душанка Марковић.

Одлазак у брачну постељу праћен је војводиним разбијањем чаше, не би ли прво дете било мушко. У Сомбору су прву ноћ провели на тавану у љубави и „сласти”, а после им се намештао кревет у предњој соби, док су деца лупала у тучане шерпе и ћупове и говорила „колико разбијених ћупова, толико деце”.


Коментари4
34f3c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sremacko je selo malo
Fali sogor i oni sto pucadu.
Lala Bacvanski
Vojvodina je postala samo geografski pojam ili, kao u ovom slucaju, etnografski pojam. Inace ju je zamenila "severna Srbija". Eto, toliko dernjave oko navodnih "autonomasa" kad ono - izbrisase Vojvodinu.
koloseum
I ja sam Bacvanin i to taki da kad okrecem traktor u oranju moram da pazim da ne zakacim madzarsku zicu, pa da i sa tim djavolom imam problem. Ali, nemam problem sa cinjenicom da je Vojvodina integralni deo Srbije, kao sto je Istra deo Hrvatske, iako nikad u istoriji do 1945. to nije bila. Ako bismo poceli da pretresamo sta je sve ratom dobijeno i izgubljeno, pa onda pokusaji onih koji su izgubili i u medjuvremenu ojacali da preispituju te cinjenice, dosli bismo do opasnih i neizvesnih dogadjaja koji bi nas uveli u strasne ratove.
Препоручујем 31
Miloš Kojić
Eee, derane, derane! Na priliku, kašćemo, možda bi poverovali u dobroćudnost i dobronamernost vašeg komentara. No, koga su zmije ovog sveta ujedale znaće čitati između redova. Jelte, zaboraviste napista da je to Vojvodina Srpska, mi Srbi smo je glavama platili, kroz ratove sa tuđinom! Te vaše kulti-multi (što Nemci kažu mrtvo- rođenče), širite i prodajite nekom drugom. Srbima je dosta tih laži prevara!
Препоручујем 29

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља