четвртак, 23.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:55

Декларација о ћирилици

Прва активност у спровођењу службеног статуса ћирилице у целини српског језика мора бити израда заједничког буквара
Аутор: Новица Ђурићпонедељак, 06.03.2017. у 20:30
(Илустрација Драган Стојановић)

Од нашег специјалног извештача
Требиње – Како су вера, односно духовност, језик и писмо основне карактеристике и начело нације, неопходно је донети обавезујући закон о заштити ћириличног писма – српске ћирилице, која је пред нестајањем.

А непоштовање ћирилице је непоштовање себе, својих предака и своје традиције, која је готово сва ћирилична, порука је са научно-политичког скупа „Говори српски – пиши ћирилицом”, одржаног у суботу, 4. марта, у Требињу, у хотелу „Леотар”.

Скуп је био научно-политички, јер му је циљ био да се уједине политика и струка како би решења у вези са језиком била национално ваљана. Учесници скупа, еминентни српски лингвисти и политичари, усвојили су такозвану Требињску декларацију о ћирилици, коју ће упутити политичким странкама и надлежним државним органима у Републици Српској, Републици Србији и Црној Гори у циљу измене и допуне закона о српском језику и писму. У погледу заштите ћирилице и српскога језика неодложно је следеће: 1. Да политичари и лингвисти усвоје управо направљене Измене и допуне Закона о језику и писму у Републици Србији. 2. Да се у Црној Гори обезбеди Уставом загарантовани статус ћирилице. 3. Да ћирилица код Срба у Републици Српској, као и у Србији, мора имати статус јединог службеног писма, што треба обезбедити доношењем закона о службеној употреби ћирилице у РС. 4. Прва активност у спровођењу службеног статуса ћирилице у целини српског језика мора бити израда заједничког буквара.

На целодневном скупу, после поздравног говора владике захумско-херцеговачког Григорија и градоначелника Требиња Луке Петровића као домаћина, своје радове је изложио 21 учесник.

Академик Слободан Реметић је, говорећи о језику и писму под плаштом струке у служби политике, рекао: „Питање писма и језичке политике у целини интегрални су део опште националне и државне политике. За регулисање статуса писма, у овом случају ћирилице, све запостављенијег амблема српског националног и етничког идентитета и континуитета, неопходан је консензус свих позваних (и прозваних) научних и државних институција на српском језичком простору.” Као пример добре употребе језика и писма навео је лист „Политика” у последње две-три године и позвао све Србе да је следе и крену њеним путем.

Новица Ђурић је рекао да слоган „Кад кажем новине, мислим ’Политика’” треба проширити и додати му: „Кад кажем ’Политика’, мислим ћирилица”.

Проф. др Милош Ковачевић, говорећи о законској заштити ћирилице у Србији и Републици Српској, оценио је да статус ћирилице треба регулисати не у оквиру посебног закона о ћирилици, него закона о језику и писму.

„Статус ћирилице директно је повезан са статусом самог српскога језика, како на законском нивоу, тако и на нивоу образовног система. Уколико законска решења не захвате и образовни систем, службена употреба српског језика и ћирилице остаће мртво слово на папиру, како то најбоље показује садашње стање српског језика и ћирилице у Србији, без обзира на члан 10. Устава Србије, који гласи: ’У Републици Србији у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо’”, рекао је Ковачевић, додавши да је у Србији завршен Нацрт закона о језику и писму, који је већ прошао владине одборе и ускоро треба да уђе у скуштинску процедуру за усвајање.

Проф. др Миланка Бабић је казала да је ћирилица као темељ српске културе у савременом српском језику, „у његовој употреби, у говорној пракси, латинизацијом потиснута на маргину до те мере да се одавно отворило питање њене заштите и очувања”.

„Ћирилица је забрањивана и протеривана већ неколико векова, а нарочито од 19. века, управо зато што је израз српског језика”, рекла је проф. др Јелица Стојановић.

„Заштита наслеђа писаног српском ћирилицом треба да буде дужност и обавеза српских институција, интелектуалаца, науке и политике”, поручила је Стојановићева.

За Градимира Аничића „Политика” је редак пример да „од првог дана до данас негује ћириличко писмо и чува га”.

„Деведесетих година прошлог века, као и данас, ’Политика’ је често нападана за национализам и зато што излази ћирилицом”, додао је он. „Као стуб српске културе, заједно са другим нашим најстаријим институцијама, мета је свих оних који би да униште српску културу и идентитет.”

Проф. др Михаило Шћепановић поручио је са требињског скупа да су за „статус ћирилице у овом времену највише криви Срби, односно они интелектуалци који су, у последњи век и по, одлучивали о месту и улози српског писма као једног од главних обележја српског идентитета”.

Овај значајан скуп организовали су Асоцијација „Ствараоци Републике Српске”, Академија наука и уметности Републике Српске, Српски национални савет Црне Горе, Српско просветно и културно друштво „Просвјета” и Српско удружење „Ћирилица” из Требиња.

У паузи између две сесије, у Музеју Херцеговине, у сусрет јубилеју поводом двестагодишњице штампања првих дела Вука Стефановића Караџића, директорка Ивана Грујић отворила је изложбу о Вуковом животу и раду.


Коментари91
8e33d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Д. Збиљић
Непотребно је наглашавати о каквој је употреби језика реч: "службена", "јавна" и сл. Треба рећи као што то кажу сви други за своје језике: "српски језик се пише српском азбуком (ћирилицом). Ако је потребно нагласити, треба рећи да се српски језик (у свим употребама) пише српским писмом (ћирилицом). Српска ћирилица се може спасти и (са)чувати само тако што ће нормативни језик (књижевни језик) бити валидан (важећи) само на српском писму –ћирилици. Свако друго писање је неприхватљиво, као што је неприхватљиво свако писање било ког европског и светског језика на неком другом, а не на свом писму. Српски језик мора да има и своје писмо, а не алтернативна писма. Јер, алтернативна писма су одређена само Србима и само зато да би се увело друго писмо како би се српска азбука замењивала постепено (милом или силом) и коначно у потпуности заменила. То се зове: смишљено, планско довршавање латиничења Срба и њиховог језика. То је данас стигло до 90-ак процената хрватске абецеде.
Огњен
Не могу Срби бити прво Срби па `онда православни` и остало, јер припадност народности није првенствено припадност територији, па ни крвној групи ДНК, већ јединственом вјерском и културном континуитету - културно-историјском типу. Нажалост, после српског скупа подршке ћириличном писму српски професори су југословенском историјском инерцијом отишли на отварање изложбе извршитељу погрешне и погубне реформе српског писма и језика која је узрок потискивања ћириличног писма и инвазизији латиничног међу Србима и на Балкану.
Рудник
"Мићо"," убио ме бог", ако ти знаш шта си управо написао. О каквом верском континуитету причаш? Колико данас има "Срба", у Србији и "расејању", који на личној повести своје породице моги и знају причати да су Срби? Они који су у данашњу Србију "шљегли" јер су "некада давно њихови преци негде далеко убили чувеног Турчина", нека се ману коментарисања. Колико данашњих "Срба"зна где се налазила "крштена"(значи цивилизована-ромеизована) Србија?Колико данашњих "Срба" зна да направи разлику између "славеносерба",који у корену имају јужнославенско име(по којем су добили презиме) и "посрбица", поправослављених влаја-влаха(анадолских, бугарских,арбанашких и тд.), који су узимали хришћанска имена па су им таква данас и презимена. Био бих срећан када би римски бискуп, познат као папа Фране, објавио списе, са којом су намером "бели Срби и бели Хрвати", насељени међу јужне славене.Како би ,као мехур од сапунице,разбуцао све национализме и васпоставио родољубље и домољубље као исконске вредности.
Препоручујем 1
Beogradjanin Schwabenländle
То што Ви овде наводите нас је упропастило. Зашто један Србин или Српкиња не може бити Католик, Протестант или Муслиман? Други народи немају проблема са тим и имају мање проблема. И шта је са особама које одбијају како верску припадност тако и Бога? Да ли хожете да и њих избаците из припадности српском народу ?
Препоручујем 13
Рђосав
- да iе било памети, Члан 10 Устава гласио би: "У Републици Србиiи у службеноi И ЈАВНОЈ употреби iе српски iезик и ћирилично писмо." Тачка. Али - пошто ниiе тако решено Уставом - ево прилике да се реши наiављеним Законом (колега Ковачевић рече да iе таi Закон у припреми?) Дакле: службена, ЈАВНА!, и приватна употреба iезика и писма. Службена iе решена - али iе врло уска; у приватну се закон не меша; основни проблем iе ЈАВНА употреба (декларациiе производа широке потрошње, оглашавање, штампа, телевизиiе, билборди, књиге - издаваштво! - и тако даље. Школство пре свега: Српски се пише ћирилицом! Нема писмених задатака из Српског на латиници.) Дакле: ЈАВНА употреба, даме и господо. Надам се да ће надлежни коначно схватити. Јавна употреба...
Рђосав
@Марколе: "Г. Рђосаве, због чега ви не пишете српски ћирилицом? Због чега користите латинично „i“ сваки пут уместо слова „ј“?" - обiаснио сам одавно. Користим грчку iоту (i) уместо латинске (ј.) Грчка iота има традициiу на српским средњовековним фрескама и у рукописима - погледаiте како iе написано, нпр., Свети Ioван- латинска iота (ј) iе непотребна грешка Вука Караџића, коiа iе изазвала велике расправе и врло iе штетна као поiава. Заговарам корекциiу ортографиiе - са заменом латинске iоте (i) грчком iотом (i) у српскоi ћирилици. Видите да сам читљив и овако? - али, то iе тема за неку будућу реформу ортографиiе - сада имамо преча посла...
Препоручујем 7
Неко из масе
Ако се добро сећам, у члану 2 Закона о службеној употреби језика и писама, спише да се се под службеном употребом мисли на државну администрацију и јавна предузећа. Треба променити тај део закона како би се односио на СВА ПРАВА ЛИЦА регистрована у Србији. То значи да су ћирилица и српски језик обавезни за општења између правних лица као и између правних лица и клијената/грађана. То даље значи да сви уговори, рекламе, натписи морају да буду у складу са овом одредбом. Треба формирати једну агенцију, која би се бавила само овим питањем. Медији са националном фреквенцијом као и све новине морају да излазе на српском језику и ћирилици. Ко не жели, мора да региструје медији на језицима националних мањина. Логотипи и називи фирми могу да буду само на званичним језицима који се у употреби у Србији. Енглески и француски нису званични језици и за регистрацију предузећа са страним именом да се плаћа годишње 1500 евра (од тог новца обновити школске библиотеке).
Препоручујем 5
Прикажи још одговора
dan
Пошто сам навео пример Бугара, који су православни и пишу ћирилицом и то нереформисаном од Вука, позабавио бих се са другим нашим суседом: Албанцима. Њих има и муслимана, и хришана католика и православаца, али су сви прво Албанци. Ови православни су за нас и опаснији због присвајања манастира на Косову. Да не помињем случај Немаца који су се раније тукли у верским ратовима а сада су прво Немци па протестанти или католици!
@dan
Могу ли Срби бити најпре Срби па онда православци, муслимани, католици, црногорци, босанци, славонци, далматинци, шумадинци, тимочани, подрињци итд? Пракса је показала да не могу. Зато се српске земље комадају и нема прилике да би се икад ујединиле... Такви су Срби и нико им због тога није крив.
Препоручујем 11
Д. З.
Откуд Ортодоксу да само Срби користе латиничко слово ђ? То латиничко ђ је за Хрвате сачинио Ђура Даничић када је радио као "тајник" ЈАЗУ у Загребу, када им је сачињавао „Рјечник хрватског или српског језика". Ђура није то писмо сачињавао за све Србе, јер су Срби већ имали своје писмо ћириличко у Вуковом издању. Дакле, ни то ђ ни хрватска абецеда с тим ђ никако нису прављени за све Србе и никако не могу бити изворно српски. Они су били писмо само оних Срба католика док се се они изјашњавали Србима. Више нема Срба те вере који се изјашњавају Србима, тј. асимиловани су у Хрвате, и то њихово писмо остало је само хрватско писмо које је дуго наметано насилно Србима, а најуспешније је наметнуто после 1954. када је ћирилица смишљено претворена код Срба у алтернативно, а не суверено писмо, какво је свако друго писмо у сваком другом језику Европе и света. Дакле, треба запамтити чињеницу да латиница није сачињавана за писмо свих Срба зато што су Срби, пре хрватске латинице, већ имали своје писмо.
Рђосав
- латинично "Đ" имаiу и Виiетнамци! (немам поiма како га читаiу, ал` га пишу исто као Хрвати!) Толико о "ексклузивитету" слова Đ ...
Препоручујем 8
милутин
Откуд вам то за Србе-католике. Још Вук Караџић, који је иначе све штокавце сматрао Србима, у свом спису "Срби сви и свуда" пише да се само православни "зову Срби или Србљи, а остали овога имена неће да приме". И не помиње никакве изузетке без обзира на своју тезу. Значи још почетком 19. века Срби су били само православни.
Препоручујем 9

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља