субота, 23.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Целовитост Македоније – императив стабилности Балкана

Аутор: Александар Животићуторак, 07.03.2017. у 08:00
Скопље, споменик Александру Македонском (Фото Танјуг)

Током минула два века простор Македоније представљао је поприште укрштања међусобно супротстављених интереса великих сила и суседних земаља. На тој невеликој и нејакој земљи настајале су и нестајале националне државе, потврђивале се као велике, али и пропадале светске империје. Конституисана као саставни део федералне социјалистичке Југославије, а потом као самостална држава, Македонија је представљала крхку политичку творевину која је свој новостворени идентитет и суштински ограничен државни суверенитет током прве деценије постојања темељила на слепом праћењу политике западних сила у региону, оштром дистанцирању и негирању сваке реалне и историјске везе са Србијом и излажењу у сусрет нагло ојачалом и политички, економски, па и војно набујалом албанском фактору.

Признавањем самопроглашене, криминалне и терористичке косовске независности, уз недвосмислену подршку таквој квазидржави на путу приступања најважнијим међународним организацијама, македонска политичка елита је, свесно или несвесно, потхрањивала албанске апетите у региону, очигледно верујући да на тај начин чува целовитост сопствене државе. Тако се у тренутку опште поларизације македонског бирачког тела албански фактор нашао у позицији да судбоносно одређује главне правце политичког пута којим ће се Македонија кретати. Свесни своје реалне моћи, Албанци су посегли за захтевима који ће им, уколико буду испуњени, гарантовати потпуно политичко и етничко заокруживање своје самосталности.

Шта би се могло очекивати у блиској будућности ако би захтеви македонских Албанаца били испуњени?

Шта би се могло очекивати у блиској будућности уколико би захтеви македонских Албанаца били испуњени? Потпуна језичка равноправност и нов талас политичких привилегија би сасвим извесно водили ка подели Македоније. Такво оивичење територије представљало би увод у потпуно територијално конституисање природне и етничке Албаније. На тај начин би само још један политички корак водио ка пуном конституисању ,,Велике Албаније”. У случају таквог развоја догађаја, источни део Македоније, сасвим сигурно, не би имао довољно ни географских, а ни економских и демографских предуслова да сачува државну и политичку независност, што би тај део земље бацило у наручје Бугарске чије се политичка и интелектуална елита нису одрекле претензија ка Македонији, посебно ка њеном источном делу. Узмемо ли у обзир традиционалну наклоност становништва појединих делова источне Македоније Бугарској, суморна слика будућности македонске државе би постала сасвим јасна.

Коме би и зашто одговарао такав развој догађаја? У условима оштрих наталожених тензија међу великим силама и у светлу све израженијег сукоба између Истока и Запада, Балкан поново добија на значају. Уступцима у Македонији, уз већ изграђену монструм државу на Косову и Метохији потпуно би се изашло у сусрет албанским тежњама чиме би се потврдио западни утицај унутар албанског националног корпуса и створио снажан бедем западних интереса у региону. На другој страни, иако чланица ЕУ и НАТО, Бугарска је у снажном превирању. Гласови противљења једностраном спољнополитичком ослонцу и сумње у ЕУ су све учесталији. Набујала плима незадовољства пропорционална је расту утицаја руског фактора у тој земљи. Евентуална подела Македоније, како нас учи двовековно историјско искуство, свакако би ојачала западни утицај у тој земљи и за одређено време у потпуности елиминисала руски потенцијал у Бугарској – земљи преко које је Русија у више наврата током протекла два века ширила и осигуравала свој утицај на Балкану. На тај начин би се створио и снажан клин између Србије и Грчке који би Србију држао у сталној политичкој опасности, далеко од излаза на море, строго контролисану у сопственим континенталним оквирима, отргнуту од Црне Горе и постојано суочену с опасношћу уништења Републике Српске. Безбедност и проходност свих видова комуникације моравско-вардарском долином зависили би од интереса и политичких пројекција албанске и бугарске стране, док би западна контрола и доминација над тим изузетно важним европским путем биле у потпуности осигуране.

Евентуална реализација таквог, суморног и за балканске политичке прилике апсолутно апокалиптичног сценарија, пацификовала би Балкан по западним мерилима и осигурала апсолутну политичку и економску доминацију западних сила на том простору. Русија би у том случају била истиснута из региона, а сви правци ширења њеног утицаја затворени. Поделом Македоније, трајно би био нарушен постојећи однос снага на Балкану. Балканске земље би се нашле под пресудним и дуготрајним страним патронатом, а њихов већ озбиљно начети суверенитет у потпуности поништен. На крају, остаје нада да ће политички прагматизам превладати авантуризам и нарасли шовинизам амбициозног лидера македонске опозиције, а да ће могућа реприза догађаја из 1915, 1941, делом и 1991/1992 остати у домену спекулација и политичких разматрања. У противном, чекају нас многе неизвесности.

Доцент на Одсеку за историју Филозофског факултета у Београду


Коментари41
06d23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matija Soskic
@Milos Kosovac. Hvala na opsirnom istorijskom objasnjenju. Sta je sa Ilirima, Tracanima i Keltima? U skoli su nas ucili da su oni bili starosedeoci na Balkanu pre dolaska Slovena.
Милош Ј. Косовац
V...bi izlaz na šest mora, u kojoj bi Vlasi i Grci bili nacionalne manjine, dok Albanci verovatno ne bi uspeli da se nacionalno oforme na Balkanu. Posledice navedenog traju i danas, preciznije, one su večno učinjeno zlo.“ Турска држава уређена на најфункционалн начин, постепено је освајала, а тамо где ј православно црство било најутемљено, а то је Космет и Македонија, јер је Скопље био политички и војни центар, а Призрен културни, пожурила је да га ислѕмизира, тако што ће већи део властеле да прими исламску веру и подизањем исламских верских храмова наместо правослѕвних. Зато Ердоган који у себи носи и словенско наслеђе пре три године повика у Призрену: „Косово је Турска, Турска је Косово!" Док је творцу модерне Турске, Кемал Ататурк, мајка је била Македонка. И она и син имали су „русу косу као лан, а плаве очи као небо“. Док су Срби иашлли простор –Шумадију- да се рађају и развију у побуњенике, Бугари, Македонци и Грци нису могли. Када су Руси напали Турску 1877. са намером да је..
Мiloš J. Kosovac
IV...se Isus žrtvovao, umirali su od gladi i bolesti. Sve do 1291.,tek tokom sedmog pohoda na Bliski Istok, krstaški ratnici su bili pobeđeni, kada su ih Osmanliski Turci izbacili iz poslednjeg uporišta, grada Akre. Za pravoslavne narode prolazeći preko njihovih teritorija Krstonoše su bili beskruplozni pljačkaši, sileđije i ubice, što je stravično doživeo i vrhovno pravoslavno sedište – Konstantinopolj. No, Turski pobednici odlučili su da se osvete Vatikanskim krstonosnim osvajačima. A da bi muslimanski ratnici ostvarili svoj cilj, da osvoje Rim, Vijenu i druge centre naroda katoličke vere trebali su da pregaze nas pravoslavne vere. Upadom Azijata islamske vere na Balkan, čiju silu u formiranju su potstakli krstaški ratnici,sprečeno je stvaranje nacionalne države pravoslavnih Slovena, Srba, Bugara i Makedonaca koji su imali istu veru, isti jezik – staroslovenski, isto pismo svete braće Kirila i Metodija iz Soluna.Ta bi se nacionalna država formirala pre Frnacuske (17. vek),a imala...
Милош Ј. Косовац
III...односно најсилније и најнапредније Персиско царство, како између стројева Грка и Макоденаца постоји преводилац да би се разумели. Да не буде ово српско фантазирање, рећи ћу Вам да сам имао прилике на Би-Би-Си, у квиз емисији да видим и чујем како је учесник изгубио освојених 30.000. фунти, јер није тачно одговорио на питање: „Које нациналности је био Александар Велеки?“ Одговорио је да је био Грк, док у Британској енциклопедији пише да је Македонац. А на Ваше питање за садшње проблеме које Грчка намеће Македонији. Ево прво цитат као базични узрок свих зала православних Словена на Балкану: „Krstaški ratovi po ideji Katoličke crkve, a za oslobođenje Isusovog groba i Jerusalima od muslimana, vođeni tokom dva veka, bili su glavni uzrok pada u petovekovno ropstvo, a time prekida civilizaciskog napretka balkanskih naroda pravoslavne vere. Kada je Papa Urban II 1095. godine pozvao na IV krstaški rat, bogataši su to prihvatili sa radošću, dok niži slojevi društva, upravo oni za koje...
Милош Ј. Косовац
II...истраживање древних Словена са седиштем у Лондону, акдемик Краљевске академије и члан Словеначке академије, Србољуб Живановић (Сарајево, 21. децембар 1933), антрополог, палеопатолог, је и председник Међународне комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, октобра 2006. одражао је предавање у Београду када је рекао и ово „Нас је овде макар 10.000. година". Још каже, а зато ја пишем за Беч Вијена јер су га под тим именом основали, но и Берлини и Рим, древни Словени: "Сви Богови који својатају Антички Грци су били божанства древних Словена." Грци су као Сарацени дошљаци на Балкан.По изгеду Словени су били сви плвокоси са зеленим или плавим очима, кави су били Филип Македонски и његов син Велики Александар. А како су рођени на територији Македоније познати су као Македонци. У свим образовним књижарама Европе, САД и Аустралије, а има и у македонским, сликовнице за децу штампане у Милану, на којим су насликане у строју Фаланге Александра Македонског када су освајали Малу Азију,...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља