недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Швајцарци туризму Србије донели 15 милиона франака

Кроз ПСД програм, који финансира швајцарска влада, преко 1.500 људи упослено у туристичкој делатности
Аутор: Бранко Пејовићуторак, 07.03.2017. у 17:00
Посао у туризму за младе куваре (Фото: С. Јовичић)

 

Ужице – Низ активности корисних за унапређење домаћег туризма остварује последњих година Програм развоја приватног сектора у југозападној Србији (ПСД), који финансира швајцарска влада преко Швајцарске агенције за развој и сарадњу, а спроводи ужичка Регионална развојна агенција „Златибор“. Према саопштеним подацима, ПСД је од 2009. године допринео да туризам Србије повећа профит за више од 15 милиона швајцарских франака, а директно или индиректно је кроз њега упослено преко 1.500 људи.

Ти резултати, према којима се ове активности убрајају међу најзначајније иницијативе у сектору домаћег туризма, биће представљени данас на конференцији за медије у Београду. По речима Дарка Ђуровића, руководиоца ПСД програма и заменика директора РРА „Златибор“, неколико значајних подухвата предузето је последњих година у корист повећања туристичког промета, запослености у туризму и традиционалних производњи. И то уз стално ослушкивање потреба тржишта и добру сарадњу са свим учесницима посла.

– Развили смо, у сарадњи са Удружењем хотелијера и ресторатера Србије (Хорес), нове обуке на радном месту које су допринеле повезивању незапослених са послодавцима. Кадрове који су недостајали хотелијерима (конобари, кувари, пекари, посластичари, собарице и друге) обухватили смо програмом обука осмишљених у складу са потребама послодаваца. Почели смо из западне Србије, па проширили и на друге делове државе. Око 600 углавном младих је обучено, а преко 300 потом запослено. Млади без посла дошли су до радног места, хотелијери до недостајућег кадра, а туристи до боље услуге – каже за наш лист Ђуровић.

По његовим речима, квалитет туристичке понуде Србије унапређен је и развојем дегустационих центара за пријем индивидуалних и организованих група туриста, захваљујући чему су произвођачи традиционалних производа први пут уведени у туристичку понуду Србије. Тако сада у Мачкату, на пример, странци долазе у дегустациони центар „Зарић“ да виде како се прави пршута и пробају сувомеснате производе. Све више их је и у центру за производњу чувене ракије „ББ клековача“ у Бајиној Башти, код грнчара Тешића у Злакуси, у млекари „Крин“ у Рожанству и другим где је традиционалну производњу и занате сада могуће видети на делу.

– Такође, у сарадњи са Министарством туризма, ЈП „Путеви Србије” и Туристичком организацијом Србије обележили смо туристичке локалитете и произвођаче традиционалних производа у западној Србији. То је повећало интересовање гостију и уједно подстакло израду мастер плана, према коме ће туристичком сигнализацијом бити обележена цела територија државе. Развијена је и мобилна апликација „аудио водич кроз Србију“, која уз аудио запис садржи фотографије и описе локалитета, као и локације на мапи и контакте који могу бити корисни током путовања – додаје руководилац ПСД програма.

Писали смо и да је одавде, после низа састанака са представницима просвете и туризма те обављених истраживања, пре три године покренута иницијатива за промену термина зимског школског распуста. Ту иницијативу просветне власти су усвојиле, па је туристичка сезона продужена до средине фебруара када има највише снега. Тиме је, сумира Ђуровић, остварена корист од здравог боравка ђака на снегу, боља зарада за туристичке центре и наша скијалишта у које је држава уложила велика средства. Он напомиње да је ПСД туристичкој привреди донео и додатни профит захваљујући повећању страних туриста (посебно Румуна) привучених новим кампањама заједничког наступа Златибора и Копаоника на иностраном тржишту.

 – Мотиви свега овога су развој и запошљавање, с тим што је битно осмислити како постојеће проблеме отклонити и применити свима корисне иновације. Швајцарска влада је један од највећих донатора у Србији, ми смо један од програма финансиран тим средствима, а пред нашим туризмом је и наставак ове сарадње – најављује Дарко Ђуровић.


Коментари12
6fdc9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
@ Слободан Девић, у петак и јуче у соботу сам био на Боденском језеру, одлично време,топло. То је осим туризма који је овде присутан 12 месеци, још воћарски и виноградарски крај. Видео сам да је досада обрезано скоро 90 % воћака као и винове лозе, на пољима се ту и тамо видео по који " сељак " на раду. Путари су већ очистили аутопутеве и путеве 1. реда од стариха стабала и жбуња ради сигурније вожње; годишне има око 60.000 судара са дивљим свињама и око 40.000 са јеленима и срнама, ситне животињке не улазе по раси у статистику. У иностранству се нико не ослобађа пореза ни 5 година, ни мање, то је наивно мишљење поткрепљено незнањем о материји. Довољно дуго живим у Немачкој и ЕУ и веома будно пратим привреду, између осталог, нарочито све што је везано за туризам и путовања. Данас је туризам као привредна грана највћи послодавац на свету, премашили смо аутоиндустрију. Али сметају ми квазиаматери који желе да виде име у новинама, а у глави туристички зеро.
ВлаДо
Од Швајцараца треба да узмемо рецепте не само за развој туризма како класичног тако и оног иновативног као што је асистиран суицид који се тамо спроводи уз цену од 30.000 евра,него и из других области.Швајцарски градови имају већ десетљећима исти број становника у селима нема одлива у градове.Свако село има хотел,библиотеку,амбуланту и апотеку,жељезничку станицу и што је најважније погоне мале привреде.Швајцарска је и препознатљива по малој привреди и производњи сатова,сирева,ножева,сувенира итд.Пре пар векова била је најсиромашнија земља Европе и младо становништво се исељавало и једино запослење налазило у страним војскама,легијама и ватиканској стражи.
smb
cve je tacno do "asistiranog suicida": "clanovi" (ovo je "udruzenje" ima nekoliko hiljada clanova, i u zemlji i u inostranstvu, placaju ako su manje od 3 god. clanovi Fr. 3000.- posle toga besplatno). ostalo je sve tacno. u gradu zive necete verovati mladji, porodice, mnogi sa tanjim dzepom - stan se uvek placa, ni vlasnici ne stanuju besplatno (sistem kupovine nekretnina : 20% ucesca - to se oporezuje - vazi za bogatstvo. ostalo je bankarska hipoteka - placa se kamata, i veoma sporo vraca. to znaci ili ulozis sopstvene pare i na taj deo placas porez, ili zajmis i placas hipoteku. kosta te kako god okrenes). stanovanje je trecina prihoda kako god da stanujes. zdr. osiguranje placas sam, porez na dohodak isto, penzijska davanja od plate preko poslodavca, odnos bruto-neto je 100%-80%. kad sve platis, sa ostatkom zivis. to je cuvena visoka CH plata - ukratko. (ko ne veruje neka pita gastarbajtere). "selo" u CH je luksuz. tamo zive bogati. zemlju rade zaposleni, stanuju u gradu. pozdrav.
Препоручујем 2
Marko Valdanović
Ko je smislio ovo, Švajcarci ili gore pomenuti Đurović? Svejedno ko je, ali svaka im čast za sve projekte koje su uradili. Trebalo bi da dodju kod nas u istočnu Srbiju i da rade kod nas.
Ugostitelj
Za vašu informaciju, ovo na fotografiji vam je takozvano "look and cook" (gledaj i kuvaj) kuvarstvo, kuvarstvo 20. veka ali kuvarstvo 21. veka je takozvano "time and temperature cooking" (kuvanje biranjem programa dužine vremena kuvanja i unutrašnje temperature hrane). Ta vrsta kuvarstva će omogućiti da se razvija, pored ostalog, i takozvani kulinarski turizam koji nudi najbolju, najjeftiniju i najprofitabilniju hranu, ("hrana za cara i sultana"). Malo li je? Uzgred, postoji lokalni kulinarski turizam, nacionalni kulinarski turizam i regionalni (balkanski) kulinarski turizam. Čik pogodite za koji kulinarski turizam se zalaže ovaj ugostitelj?
glas iz naroda
Ovo je vrijednije od stotinu Yura i sličnih tričarija. Zapošljavamo mladi stručni kadar, prodajemo hranu i proizvode iz domaće radinosti. Zaposleni žive, kod svoje kuće. Treba ih podučavati svakodnevno, da taj posao ne trpi improvizacije. Kvalitet, higijenu, infrastrukturu moraju držati na visokom nivou, a paleta usluga širiti. Ako upadnu u kolotećčinu, sve će se pretvoriti u birtijaški turizam i vrlo brzo propasti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља