четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 06.03.2017. у 22:00 Иван Цветковић

Превара уместо игре

Да навијање за Црвену звезду или Партизан није код нас постало наследна особина, питање је да ли би то било да се некада играло као у последњем „вечитом дербију”. Није први пут у новије време да „није имало шта да се види” у оваквом сусрету, али није баш тако често да је судијска грешка неспорна.

Што се добре игре тиче, нема основа да је уопште очекујемо! Зашто? Зато што она више није важна!?

Како ће да се игра зависи од тренера, а његова судбина од исхода утакмице. У овакве окршаје се не иде на победу, него да се не изгуби онај бод (0:0) с којим се улази у утакмицу.

За 90 минута може и гол да падне. То се, по неписаном правилу, догађа после неке видљивије грешке противника (или судије) или неким случајем. Кад се тако поведе, онда се на све начине настоји да се та најмања предност (1:0) сачува по сваку цену, јер је мала вероватноћа да се срећа и по други пут осмехне.

У том случају тим који губи како се утакмица ближи крају нема више шта да изгуби. А пошто је оном што је повео главно само да не прими гол, његов супарник добија теренску иницијативу на поклон. Да ли ће да је искористи или не – то најчешће зависи од стицаја околности.

Наши садашњи тренери би, вероватно, могли да раде на уигравању тима и да створе нешто што би могло да буде и за гледање, а с временом и за равноправне мегдане макар с просечним европским тимовима. Али, данашња јавност васпитана је да буде нестрпљива. Томе доприносимо и ми у медијима, јер су, на пример, смене тренера (а и позивање на оставку) штиво које има добру прођу.

Савремене управе клубова немају снагу да се оглуше о такве захтеве, поготово кад долазе од најгласнијег „гласа јавности” – с оног дела трибина препуштеног „највећим навијачима”. Њихова је улога да буду ветар у леђа свом тиму и да леде крв у жилама противничким играчима. Дакле, не долазе на утакмице да би уживали у игри, него да помогну.

Судије су најпогодније да се у њих упери прст. Пре утакмице за сваки случај, а после као оправдање. А да ли су судили, што се каже, са задњом намером, то само они знају.

Ово што се догодило у суботу на стадиону „Рајко Митић”, названом по фудбалеру који је био оличење поштења и на игралишту и ван њега, требало би да буде повод да се играчи подсете на фер-плеј.

По садашњој примени правила игре преварант, играч који врати лопту у игру, иако је она напустила игралиште или да гол руком или тражи од судије да досуди нешто што није било... не бива чак ни опоменут. А преварени, то јест судија, који сноси последице и за оно што стварно није могао да види, бива на стубу срама.

Када би се кажњавало и за покушаје преваре у фудбалу, црвеним картоном, ако треба и накнадно, или новчано, можда и уз поништавање утакмице, то би био снажан подстицај да се више размишља о игри. И то часној. А не како да се превари, јер сада, и кад се то открије, нема никакве казне за починиоца.

Коментари7
b2e79
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јован Ф
Утакмице се играју за победу и само је она битна, а у оваквим утакмицама неретко носи и новчане премије играчима, тако да на жалост ту врсту фер плеја је тешко очекивати од играча. Али за овакве случајеве би било решење да се уведе преглед снимка спорне ситуације и да судија може да коригује своју одлуку ако је погрешио, један челенџ по полувремену по тиму не би значајно продужио игру, али би значајно смањио тенденциозно и намештено суђење. Е сад зашто фифа и уефа тврдоглаво одбијају овакве предлоге само говори о њима и њиховом криминалном каректеру.
Александар Поповић
Катастрофално стање у нашем фудбалу отерало је са стадиона на хиљаде људи који су породично одлазили на утакмице. Када се игра дерби, моја породица због редовног навијачког насиља избегава да пролази поред стадиона. Да се нешто питам, суспендовао бих све клубове, док се не појави неко способан, и храбар, дс се позабави нашим фудбалским рашомоном.
Ivan
Ne pokušavajte da nas uvučete u isti mulj. Gol rukom nije bio, zvezda krade permanentno.
Небојша
Maradona je dao gol rukom na svetskom prvenstvu u Meksiku 1986. godine i Argentina je te godine postala prvak sveta iako je još tokom prvenstva bilo jasno kako je gol postignut. Na svetskom prvenstvu, ako se ne varam u Japanu i Južnoj Koreji, u četvrtfinalu meča Nemačka : SAD, nemački golman je izbio loptu iz gola koja je bila jedno pola metra u golu i svi su to videli, pa je Nemačka prošla dalje i mirna bačka. U baražu za svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010. godine, u meču Francuske i mislim Irske, Anri je loptu bukvalno primirio rukom naočigled svih, centrirao i Francuska je dala gol i prošla na svetsko prvenstvo. Tu krađu su platili ispadanjem u grupnoj fazi, ali su na prvenstvo otišli. U čemu je onda drama oko ove utakmice? Shit happens, fudbal živi. Idemo dalje. Grobari, ne dramite.
Мирослав
"судијска грешка неспорна" - спорна је док год се не покаже снимак из птичје перспективе.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља