среда, 26.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:10
НАШИ ЂАЦИ НА МЕЂУНАРОДНОМ ЧАСУ ФИЗИКЕ

Пренос уживо из подземног срца ЦЕРН-а

На великом екрану у амфитеатру Физичког факултета, Европска организација за нуклеарна истраживања поделила део својих тајни са 50 будућих студената физике, учесника глобалне видео-конференције у коју је укључено 10.000 средњошколаца из 50 земаља света
Аутор: Сандра Гуцијануторак, 07.03.2017. у 19:27
После уводног поздрава др Золтана Силашија, ђацима су се обратили наши научници у ЦЕРН-у, др Драгослав Лазић и Небојша Смиљковић, док су домаћини у Београду били проф. др Петар Аџић и др Предраг Миленовић (Фото С. Гуцијан)

Добро јутро, Београде!

Овим речима, на српском, у име колега из Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) др Золтан Силаши је из Женеве поздравио средњошколце окупљене на мастеркласу ЦЕРН-а, који је одржан на Физичком факултету Универзитета у Београду.

Они су истовремено са око 10.000 својих вршњака широм света учествовали на националној видео-конференцији, током које су им српски истраживачи у ЦЕРН-у открили део највећег светског научног комплекса.

Уз много смеха и питања, у тајне физике увели су их научници у Београду – др Предраг Миленовић и проф. др Петар Аџић (руководилац српског истраживачког тима на експерименту ЦМС, који истражује тајне постанка универзума). Са женевске стране екрана били су др Драгослав Лазић Лаза и

Небојша Смиљковић Боки, које су њихове колеге из Београда ословљавале управо тим надимцима.

Боки и Лаза су сликом и тоном показали ученицима како изгледају контролна соба ЦМС експеримента, кафетерија (најважнија просторија за научнике у часовима предаха), просторије и ходници испуњени милионима каблова, заштитни апарати, мере обезбеђења…

Док је навлачио заштитну опрему (обавезан шлем и посебне ципеле са челичним ђоном и шпицевима), Лаза је објашњавао да на сваки кутак подземља мотре камере и да се у сваком тренутку зна ко се где налази. И још важније – да ли су изашли сви који су се спустили. Он је од свих српских научника у ЦЕРН-у најдуже и памти када се уместо садашњег лифта спуштао стојећи на даскама, балансирајући у блатњавим чизмама, гледајући између дасака како силази стотину метара испод земље.

Он и колегиница Ноеми Бени су овога пута сишли лифтом који је једино безбедно место у случају било какве незгоде, јер не пропушта дим. Док се спуштао у подземље, веза Београда и Женеве се на неколико минута прекинула. Ученицима је показао и све нивое провере које научници пролазе од површине до подземља – од очитавања дозиметра, преко скенирања мрежњаче ради идентификације, до дуплих врата кроз која пролази једна по једна особа, и то без наглих покрета. Обично се држи рука на срцу, а уз тело сви каишеви или апарати, јер скенер може погрешно да очита да кроз врата покушавају да прођу две особе истовремено.

Како то изгледа на лицу места пре неколико година уверила се и екипа новинара из Србије, а „Политикин” новинар је кроз ова врата прошао из петог пута, док нисмо открили да „смета” машна на женској торби.

Наши научници су средњошколцима показали зидове прекривене детекторима за дим, објашњавали „да се највише боје ватре са свом том енергијом којом су окружени”, показали апарат који изгледа попут ваге и којим се мери да ли је особа озрачена након изласка из подземља. У срцу експеримента, Боки је показао машинерију од 14.000 тона гвожђа и опреме, а одушевљење у сали су изазвале његове речи да је поједине делове опреме правила „Застава алати” из Крагујевца.

Будући физичари су пробили термин за видео-конференцију са ЦЕРН-ом за готово пола сата, тако да су по завршетку у ваздуху остала подигнута два прста многих који су имали спремљено питање. Ипак су сви ученици добили одговоре, делом из Женеве, а делом од научника у сали Физичког факултета.

Занимало их је, на пример, колико је коштала изградња ЦМС детектора, шта тачно зрачи, колико је људи запослено, какав је практичан значај научних открића, како изгледа живот ван ЦЕРН-а… Салве смеха изазвало је питање „какав је утицај на животну околину”, јер је у том тренутку дошло до сметњи на везама, па се само чула реченица „Не чујем, не чујем!” Средњошколци су сазнали да је изградња детектора коштала шест милијарди швајцарских франака, али и одмах добили објашњење да то „није скупо”, јер кошта мање од изградње носача авиона, или једнако као неколико авиона бомбардера. Објашњено им је да је потребно да прође много времена док се велика научна открића примене у свакодневном животу, попут оног које је 1952. овенчано Нобеловом наградом, а које је омогућило да данас свака болница користи нуклеарну магнетну резонанцу.

– У ЦЕРН-у је стално запослено 2.500 људи, углавном су то физичари и инжењери различитих профила, а ту је и још око 12.000 научника са разних светских универзитета. Има оних који су попут нас овде годинама, а има и оних који долазе на по недељу дана. Ван ЦЕРН-а живимо обичне животе, породица, кошење траве, скијање на Алпима… и чезнемо за буреком – причали су научници који раде у овом комплексу који захвата територије Швајцарске и Француске.

Одговорено је и на питање о животној средини – утицај је минималан, чак се водило рачуна и о висини зграда комплекса ЦЕРН-а, да не би становницима околних кућа заклањали поглед на Монблан.

У сали на Физичком факултету равноправно су били заступљене девојке и момци, али да су ученице доминирале у постављању питања. Бојана Нинковић је прва узела микрофон. Матуранткиња је Петнаесте београдске гимназије и жели да упише физику. Она, као и Вера Ловић, Наталија Недић и Тијана Вукић из Прве београдске гимназије виде себе за неколико година у ЦЕРН-у и то је и био разлог што су се пријавиле на овај мастерклас.

– Селекцију кандидата су обавиле школе. Ђаци који су били заинтересовани за овај час пријављивали су се онлајн, а потом су наставници бирали најбоље и најуспешније на такмичењима. У преподневном делу су сви могли да учествују, њих око 50, а у поподневном, када су рађени експерименти само 30, због ограниченог броја компјутера – рекао је за наш лист др Аџић и додао да су наставници могли само да слушају и гледају док ђаци раде.

 

Наредни часови у Крагујевцу и Нишу

На крају дана је одржана још једна видео-конференција са ЦЕРН-ом, на енглеском језику, током које су представници ученика из држава које су тога дана имале мастерклас презентовали резултате експеримената на којима су радили под руководством научника из ЦЕРН-а.

Неколико дана пре београдских средњошколаца, „лед су пробили” ученици из Новог Сада. По један дан са научницима из ЦЕРН-а до 11. априла имаће прилику да проведу матуранти из 50 земаља, а у програму учествује око 200 научних институција. Следећи мастерклас у Србији је на Институту за физику Универзитета у Крагујевцу 16. марта, а дан касније на департману за физику Нишког универзитета.


Коментари7
847d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan
Naucnici u CERN-u se igraju vatrom, i nemaju predstavu sta se moze desiti. Da li nam treba jos jedna "Atlantida"?
Marko
Zasto laici posebno vole da komentarišu ono što ne razumeju umesto da se raspitaju?
Препоручујем 0
Vesna
Cern je kapitalisticki naucni brend. Uzas sta napravise od nauke!
natalija
Pravljenje privida! Zašto to mislim? Kako vreme protiče, svako ko ne drži glavu u pesku, vidi da kako se mi formalno (adminstrativno) približavamo EU, za isto vreme kada su u pitanju evropske građanske vrednsoti (a baš od toga zavisi kvalitet života građana) idu u rikverc (u kontra smeru). Znači od 1990-2017 te VREDNOSTI su sada na MINIMUMU (ako ih uopte više ima), pa i sposobnosti i znanja naših studenata su na minimumu (ako ih uopšte ima)... Na svakom mestu i u svakom trenutku si "kolateralna šteta" nečije "necivilizovanosti". Znači radi se o apsolutnoj prevari naroda od strane LAŽNIH PATRIOTA koji vladaju sve to vreme (direktno-indiretno)!
natalija
@Stojan Da li postoje građanske vrednosti? Evo u Norveškoj, Danskoj, Švajcarskoj i tsl ljudi vekovima žive u miljeu građaskog društva i na planeti zemlji dostigli su maksimum (po raznim parametrima socijalnim, humanitarnim, bezbednosti,...). Stojan svet gleda u ključu RATOVA, moći.... Ja govorim o društvu a on o državama i ratovima. Za život nas običnih smrtika nije svejedno kako izgleda život u nekom društvu. Ratovi su ratovi, moć je moć, to niko ne spori...Naš problem je međutim sasvim druge prirode kao šte je rekla Isidora Sekulić "naš primitivni nacionalizam" nam je došao "glave"!
Препоручујем 1
Stojan
Postovana Natalija gresi. Jer evropske vrednosti na koje ona misli su floskule i pranje istorije tih "bogatih" evropskih zemalja koje su u poslednja 2-3 veka pravile najvece moguce zlocine u africkim i azijskim zemljama. I danas su one na neki nacin generatori raznih Sirija, ratova i bombardovanja bivse nam drzave. Oni svojim dvostrukim arsinima otimaju deo nase teritorije nudeci nam kroz ucene sargarepu-EU. Naravno da Srbija tamo nije pozeljna nego oni (Evropa) kao i za vreme II svetskog rata ocekujuci da klone Rusija nude Srbiji to sto nude. Itd,...svet i ljudski rod su takvi kakvi su a o svakoj vlasti nikada nisam imao dobro misljenje, jer vlast i u Engleskoj i u Srbiji je slicna i pitanje je da li moze biti bolja. Sto se tice fizike, hemije i ostalih nauka to je strast i izbor pojedinca i nema bas nikakve veze sa vlascu i drzavom. Jer najveci izumi kako u nauci tako i u umetnosti su nastali iz materijalne oskudice i skromnosti a nikako ne iz dobre finanasiranosti.
Препоручујем 3
barba
Jako lepo. Bravo za fizicare.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља