субота, 24.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:34

ЕУ у више брзина – брже ка спасењу или распаду

Француски председник Франсоа Оланд, иако свестан отпора различитих кругова унутар ЕУ, сматра да је та идеја неопходна иначе ће Европа експлодирати
Аутор: Биљана Митриновићуторак, 07.03.2017. у 20:30
Француски председник забринут за будућност Уније (Фото Ројтерс/Стефан Маје)

Постоји озбиљна опасност да ће се Европска унија распасти пред изазовима са којима се суочава чак и ако се нешто учини, наспрам извесности да ће се то догодити ако се ништа не предузме. Уочи серије скупова који претходе 60-годишњици обележавања Римског споразума, најаве да би требало реконструисати поредак који је пред озбиљним искушењима већ су изазвале жестока негодовања држава које не би ушле у први, најближи круг.

Француски председник Франсоа Оланд је у Версају, у оквиру припрема за самит у четвртак у Бриселу и крајем месеца у Риму, био домаћин немачкој канцеларки Ангели Меркел, шпанском премијеру Маријану Рахоју и председнику италијанске владе Паолу Ђентилонију, а циљ мини-самита био је да покушају да поврате веру грађана у ЕУ, заузму заједничко становиште и „погурају” концепт ЕУ у више брзина након што унију буде напустила Велика Британија.

Лајчак: Могеринијева се фрустрирана вратила са пута по Балкану
Брисел – Европска унија постаје све мање озбиљан саговорник у питањима проширења, напустила је западни Балкан, а последице су да су данас две тамошње државе пред распадом, а три у дубокој кризи, изјавио је јуче словачки министар спољних послова Мирослав Лајчак, пренела је Хина. Он је навео да је разлог томе што ЕУ није испунила своју лидерску улогу, као страна у дијалогу која треба да пружи перспективу тим земљама. Лајчак је додао и да мисли да се висока представница за спољну и безбедносну политику Федерика Могерини са балканског пута вратила фрустрирана.(Танјуг)

Концепт ЕУ у више брзина – који је као један од сценарија за даљи пут 27 чланица после брегзита конципирала Европска комисија и њен председник Жан-Клод Јункер – по свему судећи, подржавају и Француска и Немачка, као окосница овог савеза. Јуче, на дан одржавања скупа у Версају, председник Француске Франсоа Оланд је у интервјуу који је објављен у шест најутицајнијих дневних новина у Француској, Немачкој, Италији, Шпанији, Пољској и Великој Британији рекао да ће ЕУ ићи даље у више брзина или ће експлодирати.

„Европа са 27 чланица не може бити више јединствена Европа 27”, рекао је Оланд. Констатујући да идеја о Европи која се разликује, која иде различитим брзинама и повлачи различите кораке ка напретку, већ дуго изазива велики отпор, француски председник је ипак закључио да је „данас та идеја неопходна, иначе ће Европа експлодирати”.

Нагласивши да мора да постоји заједнички споразум, „заједничко унутрашње тржиште са једном валутом за неке”, Оланд је објаснио да би на тој основи било могуће да државе чланице које то желе заједно иду даље у одбрани, пореској хармонизацији, истраживањима, култури и бризи о младима. На тим основама би требало утврдити одређени степен интеграције, а у складу с тим и формирати буџет еврозоне, „јер се неке чланице никада неће прикључити еврозони”. „Зато не чекајмо на њих да продубе економску и монетарну унију”, закључио је Оланд.

У документу који је Европска комисија објавила 1. марта, који се односи на будућност ЕУ, бриселски портал „Евроактив” наводи да је управо најизгледнији трећи, гореспоменути сценарио, који би се кратко могао назвати „они који желе више треба да раде више”. Концепт је једноставан – Европска комисија би могла да прихвати смањење одговорности за неке области и политике, како би ојачала, рецимо, одбрану, контролу граница, миграције, тероризам и трговину.

Према извору овог портала, остали сценарији немају толико изгледа да добију подршку кључних чланица. Први сценарио, задржавање постојећег стања, отпада јер се темељи ЕУ већ љуљају; други који подразумева „ништа више изузев јединственог тржишта” такође отпада јер не укључује друге облике интеграције; четврти и пети подразумевају „чинити мање него што је довољно” и „чинити много више заједно” – такође не обећавају.

Називали то „Европом у две брзине” или „Европом а ла карт”, смисао је, према тумачењу високопозиционираних функционера у Бриселу, исти – време је да се нешто уради. „Бела књига” са основама за дискусију званично ће бити предата чланицама 27 влада у Риму 25. марта и оне ће имати времена до децембра да дају властити допринос визији „нове ЕУ”.

За почетак, министри спољних послова Немачке и Француске су прошлог викенда у заједничком саопштењу навели да су „дубоко заинтересовани за успех покренутог процеса”. Покушавајући да избегну критике да су пробране чланице ЕУ већ унапред одлучиле о концепту који ће „гурати”, Оланд је у интервјуу рекао да је самит у Версају само продужетак уобичајених француско-немачких консултација, а не „наметање гледишта четири најмногољудније земље еврозоне”.

Међутим, одмах су се огласиле државе којима се нимало не свиђа нови концепт. Земље Вишеградске четворке (Мађарска, Пољска Словачка и Чешка) одмах су поновиле став на коме инсистирају већ месецима да подела унутар ЕУ значи дезинтеграцију. Јуче је бугарски посланик Петар Курумбашев рекао да је принцип о две или више брзина, који заговара Европска комисија – апартхејд и да ће такав пројекат неизоставно уништити унију.

Поводом приоритетног стварања европске одбране, што је нарочито затражио и Оланд, јуче се већ огласио аустријски шеф дипломатије Себастијан Курц рекавши да би Аустрија, уколико успоставе трупе за брзе реакције на кризе, учествовала људством и финансијским средствима. Аустрија је очигледно већ разговарала са главним партнерима о свом учешћу у првој брзини, изразивши јасно опредељење за већу сарадњу у спољној и безбедносној политици, јачању Фронтекса, који би требало сада да се усмери на надзор Медитеранске руте.


Коментари36
926a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

svako moze da ima misljenje
Ne kosta nista. Ali ako ljudi koji imaju vlast u Evropi ne znaju sta da rade, kako ce to znati Srbi? Srbi resili sve svoje probleme na srpski nacin pa je sad dosao red i na evropske da i njih slicno resavaju. Nekad je bolje cutati, gledati sta se radi, citati sta se pise i nauciti nesto. Ozbiljnije je. Ali ko jos ocekuje od Srba da budu ozbijni?
Mile
Smatram , bez bilo koje sumnje da je stabilna, razvijena Evropa , interes nase civilizacije i naprednog sveta . Pitanje organizacije Evrope je vazno pitanje , ali pre toga moraju s e na ispravan nacin definisati ciljevi evrpe ,resiti neka kljucna pitanja u vezi Evrope, da su u intresu evropljanja a ne na stetu drugih . Definisanje novog evropskog cilja treba da uradi na ispravan nacin .A to je moguce .Ozbljni ljudi razlicitih profila, iz svih naroda evrope , treba da definisu kljucne ciljeve evrope. I ovo treba sprovesti postupno , imajuci u vidu ovaj evropski kolgomerat .Kada s e to uradi organizaciju evrope , nacin fiunkcionisanja Evrope se moze spakovati u vrlo efikasan sistem u kojem se sav oseca mocno , zasticeno .Moguce je uspesno resiti disbalans po pitanju jacine i moci njenih pripadnika .Evropljani treba da urede Evropu koja mora biti predvodnik napredne civilizacije .SAD , Rusija , Kina svi bi imali koristi od takve zajednice .
Zeljko
G-dine Mile po meni sve ste to dobro rekli samo za to sto vi predlazete EU nema vise vremena a siguran sam ni politicke moci . To sto ste vi napisali trebalo je mnogo mnogo ranije uraditi dok su vremena kud i kamo mirnija bila. EU ocito nije imala viziju danasnjih dogadjanja te je u sve ovo uletila toliko naivno da covjek ne povjeruje .Svjedoci smo da zadnju deceniju mnoge stvari unutar clanica EU nisu bile kako treba te automatski da su se pod tepih trpale. Sa druge strane vidljiva je ta vanjska politika EU koja se sve vise pretvarala u satelita americke vanjske politike to vise nije bilo partnerstvo nego sljepo pracenje .Na americku incijativu su usli u krizu sa rusijom radi ukrajine takodje naivno. Sad su ostali na brisanom prostoru jer nije krenulo onako kako se planiralo. U siriji im je takodje Putin pokvario planove te velike poene izvukao. Ocito da je amerika shvatila da su rusija i kina suvise tvrd orah te je vrijeme za zaokret . EU nek se izvlaci kako zna i umije.
Препоручујем 11
Zeljko
EU u vise brzina je po meni odgovor EU na zaokret americke vanjske politike gdje je ocito poruceno od strane amerike vise ne koracamo zajedno. Ako je tako da li u ovakvim okolnostima EU ima vremena , energije , snage ili bolje receno politicke moci da ove promjene izvede . U toj EU sa vise brzina ocito nece biti mjesta u prvoj bezini za zemlje istocnog djela EU clanica. Da li je ovo cuska drugoj brzini za otkaz poslusnosti recimo primjera radi o imigracinoj politici buducih zemalja druge brzine. Ako smo vec u tom djelu dolazi automatski pitanje polozaj NATO-a . Moze li EU sa vise brzina pratiti NATO koji bi logika kaze morao ostati jedinstven . Jedno je sigurno te zemlje clanice EU koje se nadju na spisku druge brzine ce ovo shvatiti kao da su prepustene na milost i nemilost rusima koji su se vec odavno probudili te hoce i oni jedan dio kolaca. Nemojmo zanemariti cinjenicu da u dvije zemlje clanice EU su postavljeni raketni stitovi koji u svoj ovoj prici imaju glavnu ulogu.
Zeljko
G-dine Igore mozda se nisam dobro izjasnio dio kolaca ali ocito na novoj globalistickoj podjeli i rusija zeli svoju interesnu sferu. Ako kazem probudila osvrcem se na period Jelcinja te sada Putina sto je priznat cete adekvatno rijeci probudio . Sa druge strane vezano za clanice EU istocnog bloka koje bi se nalazili u toj formulaciji kao zemlje druge brzine ocito da su shvatile da rusija u ovoj situaciji nije tako losa opcija te da bi im tu mozda sigurnije bilo .Sa druge strane pisete sto se tice prevare prema g-dinu Gorbacovu tu se potpuno slazem ali u stivu se to nespominje. Sigurno da nemozemo porediti zapadnu alijansu sa NATO-om koja je napravila haos sa ruskom politikom .
Препоручујем 2
Igor (Zgb)
"clanice EU koje se nadju na spisku druge brzine ce ovo shvatiti kao da su prepustene na milost i nemilost rusima koji su se vec odavno probudili te hoce i oni jedan dio kolaca. " Ispravak netočnog navoda - vaša logika je logika "hladnog ratnika". Rusiji ne trebaju nikakvi "kolači", a pogotovo joj ne trebaju "dijelovi kolača". Da je Rusija htjela "kolače" danas bi imala cijelu tortu jer ne bi napuštala ne samo Poljsku, Češku, Mađarsku... već bi ostala u i Istočnoj Njemačkoj (DDR). Rusiji treba mir, sigurnost, međusobno uvažavanje i poštovanje, te obostrano korisna suradnja na prostoru cijele Evrope. Rusiji u istočnoj Evropi ne trebaju nikakve "ekskluzivne zone interesa". Zapad je taj koji želi ekskluzivne zone interesa jer je prevario Rusiju i prekršio sva obećanja koja je dao M. Gorbačovu.
Препоручујем 11
Zoran Matejić
Po meni, austrijskog Kurca ne treba drzati cvrsto. Sto se tice EU, nikakvih 5 scenarija i brzina nece resiti problem. Jedini pravi nacin je rikverc, odnosno unija potpuno suverenih i ravnopravnih evropskih drzava, svih koje to hoce i sa Rusijom, jer bez nje Evropa ne postoji. Bez ikakvih evropskih institucija, kao i bez Nemacke (vodece zemlje do sada) koju treba iskljuciti iz EU zauvek, jer je samo produzena ruka SAD i to treba da ostane.
Petar
Покушавајући да избегну критике да су пробране чланице ЕУ већ унапред одлучиле о концепту који ће „гурати”, Оланд је у интервјуу рекао да је самит у Версају само продужетак уобичајених француско-немачких консултација, а не „наметање гледишта четири најмногољудније земље еврозоне”. Za istočno evropske članice ništa se sučtinski nije promenilo izlaskom iz Varšavskog pakta i ulaskom u EU. Dok su bile u Varšavskom paktu direktive su dobijale iz Moskve, sada ih dobijaju iz Brisela.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља