четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:11

„Гугловим” алгоритмима човек помаже да претрага буде боља

Сложена машинерија чешља по трилионима адреса да би избацила резултате на основу мноштва фактора, од којих су кључни језик, популарност странице, кључна реч, садржај и локација
уторак, 07.03.2017. у 22:05
Корисници „Гугл” претраге воле сајтове на националном домену, показује искуство најпопуларнијег претраживача интернета (Фото Пиксабеј)

Бити ако не први, онда макар на првим страницама резултата претраге на „Гуглу” циљ је свакога ко је озбиљно схватио моћ интернета у модерном пословању. Машинерија најпопуларнијег претраживача била је главна тема осме годишње конференције о интернету у Србији – ДИДС 2017. Како изгледа претрага „из угла ’Гугла’”, говорио је Гари Ијеш, аналитичар вебмастер трендова у америчкој компанији.

Један од кључних сигнала за алгоритме који обрађују претраге јесте земља из које долази упит.

– Ако из Цириха тражим омиљену посластичарницу, хоћу резултате за Швајцарску, а не за Француску, где постоји под истим именом. По нашем искуству, а радили смо истраживања за Велику Британију, Француску и још неке земље, корисници радије бирају национални домен него „дот ком” (.com) сајтове. То значи да би домен .rs требало да има предност – рекао је Ијеш, чији је посао да власницима фирми помаже да праве успешне сајтове.

Ј. Каваја

„Гугл” не користи податке са друштвених мрежа да би неки сајт високо рангирао по броју дељења и лајкова јер је то несигуран сигнал, што је показала започета па прекинута сарадња са „Твитером”

Сложена машинерија „Гугла” чешља по трилионима адреса да би кориснику избацила резултате претраге на основу мноштва фактора, тј. сигнала, од којих су кључни пет: језик, популарност странице, кључна реч, садржај и локација. Неки параметри се чувају као тајна јер, како је рекао Ијеш, не желе да помогну некоме ко продаје вијагру без рецепта да лако дође до купца. „Гугл” не користи податке са друштвених мрежа да би неки сајт високо рангирао по броју дељења и лајкова јер је то несигуран сигнал, што је показала започета па прекинута сарадња са „Твитером”.

Корисници воле сугерисану претрагу
Функција сугерисаних упита, тзв. аутокомплит, често се користи као начин да се одреди шта се у некој земљи највише претражује. Да ли је то поуздано мерило популарности неког појма или особе?– Не бих рекао, јер то није само на основу онога што људи највише претражују, има и других сигнала на основу којих се праве сугестије. Обично о томе не причамо јер би људи почели да злоупотребљавају ту опцију. На најпопуларније претраге указује алат трендови. Мислим да је аутокомплит веома добар производ и генерално веома користан. Имамо веома добре разлоге да предлози остану и постану све бољи јер видим да их корисници веома воле и примењују – рекао је стручњак из „Гугла”.

Ијеш је истакао да власници сајтова и сами могу да ураде оптимизацију за претрагу јер постоје смернице за то, форуми и чланци који могу да помогну да се боље рангирају у претрази.

Шта је са онима који би волели да их интернет заборави, да сакрију резултате који им не иду у прилог?

– Људи који се баве оптимизацијом мисле да је могуће потиснути сајт. Лично сам прегледао стотине случајева где је наводно рађена негативна оптимизација и нисам видео доказ да се то заправо догодило. Постоји и правни начин да се резултати избришу користећи такозвано право на заборав. Ми зависно од локалног закона поступамо у датим оквирима – објаснио је Ијеш.

Он је нагласио да резултате избацује алгоритам и да „Гугл” не мења редослед нити било шта крије. Садржај се уклања у веома ограниченом броју случајева:

– Када корисници траже да их уклонимо и ако се уклапају у критеријуме, сакрићемо их. Други је ако садржај крши нашу политику, на пример ако спамује резултате, ми га уклањамо. Треће су правни случајеви као што је судски налог због кршења ауторских права – рекао је гост из „Гугла”.

Гари Ијеш
(Фото ДИДС)

Питали смо Ијеша да ли можда имају посебне стандарде за претраге здравствених појмова јер велики број људи радије консултује „др Гугла” него свог лекара.

– Сваки сајт може да се појави као резултат за неки медицински израз. Међутим, када правимо алгоритме, радимо евалуације да бисмо се уверили да неће направити неку глупост и тада користимо људске контролоре. Они имају смернице шта је добар резултат, а шта није. Постоји веома специфичан одељак за упите који се односе на људски живот, здравље или финансијски статус, ту су веома строге смернице. У суштини, ако се неауторитативни сајт појави у резултатима, контролори би нам то указали како бисмо се побринули да алгоритам избацује угледне сајтове за медицинске упите – објаснио је Ијеш.


Коментари0
3d6a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља