среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Анатомија позоришта и друштва

Представа „Час анатомије”, ауторски пројекат Андраша Урбана по мотивима дела Данила Киша, Српско народно позориште, Нови Сад
Аутор: Ана Тасићсреда, 08.03.2017. у 16:45
Сцена из представе „Час анатомије” (Фото: Александар Рамадановић)

Полазећи од полемичке књиге „Час анатомије” Данила Киша у којој се писац разрачунао са реакцијама књижевно-политичке јавности на његову „Гробницу за Бориса Давидовича”, Урбан је саставио значењски шири, фрагментаран сценско-музички текст (драматург и сарадник редитеља Сузана Вуковић). Поред полазног текста, у представу су укључени делови „Гробнице за Бориса Давидовича”, лирика Шандора Петефија, Дамира Авдића, као и цитати представа редитеља Оливера Фрљића и Љубише Ристића, због сродних тема, уметничке храбрости и друштвених прекорачења.

Сценски језик је овде мање раскошан него што је то иначе случај у Урбановим режијама, мање је разгранат и поетски пробојан, док је друштвено-политички слој значења у пуном центру пажње. За ову представу се може рећи да је облик сценског есеја, вид предавања – перформанса са сонговима различитих музичких стилова, само повремено обогаћен симболички ефектним урбановским призорима (композитор Ирена Поповић). Овакав избор форме је идејно свакако оправдан, утемељен у основи Кишовог „Часа анатомије”. Представа је час, лекција из историје друштвено-политичких репресија, прогона уметника и цензуре, пакла тоталитаризма и наметања идеолошког оптимизма.

Глумци Радоје Чупић, Југослав Крајнов, Марија Меденица, Сања Ристић Крајнов, Игор Павловић, Вишња Обрадовић, Ненад Пећинар, Драгиња Вогањац, Алиса Лацко и Милица Грујичић, у фрагментима играју различите ликове и типове, егзекуторе и жртве, представнике система и одлучне побуњенике против њега. Наступи извођача се стилски разликују од сцене до сцене, у зависности од значења. Преовлађује наметљиви, памфлетски, агресивни начин игре који погодно води основни дух побуне, протеста против политичког ућуткивања уметника, гушења слободе изражавања перфидним средствима.

Централна сцена чија је композиција налик Рембрантовој слици „Час анатомије доктора Тулпа”, гротескно је обликована. На столу лежи измрцварени Киш, под сабласним светлом висећих рефлектора (сценографија Жељко Пишкорић). Окружен је хордом гадних љигаваца који га дивљачки извргавају руглу, псују га, вређају, као бесни пси (сценски покрет Андреја Кулешевић). Обучени у деликатно осмишљене, модификоване историјске костиме, проглашавају га клеветником и издајником, зверски га вређајући и на националним основама (костими Марина Сремац). Ибијевски гротескна фарсичност овог призора прикладно је искривљен израз друштвеног безнађа, тачнији од реализма, јер је стварност фарса. У представу су укључене и нежније, поетичније сцене које одражавају огољену лепоту Кишовог књижевног стила кроз апострофирање изговорених речи, посебно у последњој сцени, хипнотичком монолошком извођењу песме „Ђубриште”.

Представа почиње аутоироничним цитатом Фрљићевог „Кукавичлука”, провокативно недовршеним извођењем последње сцене ове суботичке представе која се више не игра. На тај начин се на самом почетку утврђује главни тематски оквир „Часа анатомије”, истраживање граница храбрости у уметности, у функцији друштвеног отпора. То је најважнији сегмент значења Урбановог последњег остварења у коме се естетика мало повукла, пустивши оно етичко, политичко, експлицитно протестно у први план.


Коментари4
38db1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko Joksimovic
Mnogo sam vise ocekivao od predstave, toliko se prasine diglo oko Urbana u Novom Sadu, a rezultat nije na visini. Rekao bih da se Urban ponavlja i ponavlja.
Gass
predstava je veoma hrabra, originalna i nije za svakoga.. i odlična je, valjalo bi je još jednom pogledati
Препоручујем 4
promašaj
Ne može se sve staviti na scenu. Čas anatomije je pre svega briljantno napisana lucidna knjiga inteligentnog i pismenog pisca, koja se čita kao dobro štivo i uživa u duhovitim i otrovnim portretima savremenika. Sumnjam da od toga ima nešto u predstavi. Bavite se pozorištem, ostavite pisce na miru.-
Jelena
Na osnovu čega tvrdite da je promašaj nešto što niste ni pogledali? Na osnovu vaše SUMNJE? I kakva je to izjava da se pisci ostave na miru, pobogu? Pozorište ne počinje samo od glumaca i reditelja, nego i od pisaca. Zatim kostimografa, scenografa, kompozitora, inspicijenta, tehničara itd. Šta je vama Promašaju? PS: I Danilo Kiš se bavio glumom. Možda nije smeo, zato što je pisac da dira u film i pozorište?
Препоручујем 16

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља