среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28

НИС ускоро креће у експлоатацију уљних шкриљаца

Процењује се да је за прву фазу пројекта потребно око 300 милиона евра, што би Алексинцу могло да донесе 1.000 нових радних места, а држави две милијарде динара пореза годишње
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићсреда, 08.03.2017. у 17:00
НИС: Производња исплатива кад цена нафте дође на око 45 долара по барелу (Фото А. Васиљевић)

Нафтна индустрија Србије озбиљно је заинтересована за почетак експлоатације уљних шкриљаца из алексиначкoг басена за шта је само у првој фази пројекта спремна да уложи око 300 милиона евра. Цео пројекат који значајно повећава залихе нафте и гаса у Србији, могао би да заживи већ средином ове године, незванично сазнаје „Политика”.

Шкриљци из којих се добија нафта налазе се на површини и копају се као руда, где се на сваку тону руде добије одређени проценат нафте, која након тога иде на прераду у рафинерију. Сва до сада обављена испитивања потврдила су да је проценат добијања нафте из уљних шкриљаца врло висок и да износи чак 13,5 до 15 одсто.

Из шкриљаца добијају 95 одсто струје
Естонија годишње преради 17 милиона тона уљних шкриљаца. Од тога произведе 95 одсто електричне енергије и око 400.000 тона нафте, што подмирује четвртину потреба државе за тим енергентом који користе бродови, индустрија и топлане, каже један од директора у естонској државној компанији „Ести енерџи” Прит Рајд. 

Процењује се да би реализацијом овог пројекта, на који Србија чека безмало пола века, било отворено око 1.000 нових радних места, а држава би годишње само од пореза зарађивала више од две милијарде динара.

Шкриљци су, каже наш извор, велики енергетски ресурс Србије, а близина рафинерије нафте Панчево, где би се прерада обављала,  значајно повећава економску исплативост целог посла. Експлоатацијом шкриљаца добијала би се струја за домаћинства, прерађивало уља за пољопривреду, производила топлотна енергија...

Домаћи стручњаци у овој области сложили су се да је руска технологија најбоља за експлоатацију уљних шкриљаца у Алексинцу, руководећи се највећим степеном заштите екологије, што је главни проблем када се креће у експлоатацију. Али, ако је Естонија као чланица ЕУ развила технологију којом испуњава строге европске еколошке стандарде, зашто то не би могла и Србија.

Иначе, још 1977. године у Естонију су слати први узорци шкриљаца из Алексинца. И тада се знало да се у овом басену може ископати неколико милиона тона шкриљаца годишње и прерадити од 500.000 до 600.000 тона нафте, што је око 15 одсто годишње потрошње нафте у Србији.

Србија је и 2012. била на списку 10 земаља које имају највећа налазишта уљних шкриљаца. Разлог да се укључи у овај велики посао НИС има и због чињенице да је ова производња исплатива када цена нафта дође на око 45 долара по барелу. С обзиром на то да цена полако достиже и 60 долара за барел, рачуница је јасна.

Иначе, ранија истраживања Факултета за физичку хемију, показала су да при цени од 10 евра за тону уљних шкриљаца из алексиначког басена може да се произведе високооктанско моторно гориво по цени од 247 евра по тони. Такође се чуло мишљење да резерви уљних шкриљаца има далеко више него нафте.

Укупна инвестиција у експлоатацију уљних шкриљаца у Алексинцу, која би обухватила отварање рудника и изградњу два постројења за прераду шкриљаца, коштала би између 700 милиона и једне милијарде евра.


Коментари37
76666
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Andra Loncaric Emigrasnt
Ekoloska katastrofa? - Onni koji su im dali dozvalu treba strpati u zatvor! Da li oni znaju posledice ili je korupcija i korumpiranost jedino merilo svega u Srbiji. Katastrofa za sve, necemo imati vode da pijemo ali koga to zanima!?
kanađanin
Za informaciju: u Alberti, Kanada, pravi se 2.1 milijardi galona bitumena DNEVNO, od čega najveći deo ide u laku naftu, a godišnje Alberta zaradi oko 3 milijarde dolara na tome. Ekološka šteta je ogromna (površinski kop), ali ko te pita, Alberta dobro stoji sa budžetom!
Барбара Аксентијевић
Најпре су увели ГМО на мала врата дозволом да се користи у сточној прехрани, сада, најавом оваквог `подухвата` са озбиљним еколошким последицама, потврђују свој став да народ и није ништа више од стоке.
teta brada
Postovani Ranko, prvo, nisu naftni skriljci, tako nesto ne postoji, vec naftni glinci (oil shales). Terminologiju bi i novinari vec jednom mogli da nauce, a i vajni strucnjaci. Drugo, SAD su najveci proizvodjac nafte iz glinaca, kao i Kanada iz naftnih peskova, a verujem da ove zemlje drze do sebe. Trece, ne radi se o fracking tehnologiji, koja jeste diskutabilna, vec o povrsinskom otkopavanju i preradi. Doduse postoji i podzemni in situ metod. Cetvrto, svaki rudnik zagadjuje, pogledajte kopove Kolubare i pepelista Obrenovca, to vam ne smeta?
Милан
Dajte ljudi, prestanite da pričate ono što ne znate. Prvo ne može niko da eksploatciše nešto dok država ne odobri a ovo nema papire. Drugo to nije to što Vi čitate na raznim sajtovima nije ista tehnologija ovde pričaju o običnoj površinskoj eksploatciji. Ovde se radi o običnom rudniku. Muka mi je više od pametnjakovića koji sve znaju i u sve se razumeju i koji mole Boga da nema posla i da ništa ne rade. Opštinari u Aleksincu primaju ogromne plate a pričaju ljudima neistine samo da bi i dalje sedeli u toplim kancelarijama a to što ostali nemaju za hleb nije ih briga. U tom gradu je propalo sve jedino dobro rade kafići jer su celi dan puni baš tim pametnjakovićima koji bi sve dali da ne rade

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља