среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Старо српско издаваштво од 1494. до 1918. године

Аутор: Александра Куртешуторак, 07.03.2017. у 22:50
Изложба Владимира Анђелковића у Галерији РТС-а (Фото: Д. Жарковић)

Чудесни свет великих издавача, уредника, писаца, лектора, коректора, редактора и дизајнера оживљен је на изложби „Старо српско издаваштво (1494–1918)” чији је аутор мр Владимир Анђелковић. Поставка је приређена у Галерији РТС-а и на њој доминира

150 принтова великог формата на којима су приказани портрети и пословне биографије свих великих издавача, документи о њиховом пословању и артефакти о времену настајања издаваштва као посебне професије, али и стотинак изузетних књига одштампаних на давно заборављеном славеносербском писму. Посетиоци су у прилици да сазнају и како је настајало српско издаваштво и на који начин су се стварале издавачке империје.

У галеријском простору свила се узбудљива прича о успону двестотинак издавача који су обликовали модерну српску културу у протеклих шест векова. Међу њима су венецијански штампари и издавачи, бечки издавачи Курцбек и Новаковић, мали пештански штампари – издавачи, али и издавачи при штампарији Јерменског манастира, штампарији др Данила Медаковића и др Суботића, Брзотиска Бајхелових наследника из Темишвара, Државне и епископске књигопечатње из Београда, Лајпцига и Новог Сада, Митрополитско-гимназијалне типографије из Карловца, издаваштво породичних династија Валозића, Јовановића, Јанковића, Каулиција, али и модерних српских издавача међу којима је Геца Кон и многи други.

Поставка је отворена до 31. марта.


Коментари3
fc304
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miodrag Mladenovic ( Mio Joy )
Dobar tekst, ali nam od " slavenoserbskog pisma" ostadose samo "nase" originalne reci kao "artifakti" i "printovi"
Milan Topalov
"...али и стотинак изузетних књига одштампаних на давно заборављеном славеносербском писму." У Војводини, у православним храмовима, до скоро, се појало на тзв. "старословенском", па су онда дошли "нови-млади кадрови, и то променули, на жалост становништва!!!??? "Домовни" протоколи, које су водили свештеници, су такође, на "старословенском", као један из 1746. за "СРПСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВЕНУ ОПШТИНУ" ЕЛЕМИР, чију фото копију поседујем. А, ЗАШТО СМО СЕ "ОДРОДИЛИ", ОД МАТИЦЕ, КОЈА НАМ ЈЕ И ТЕ КАКО ПОТРЕБНА!!!??? "Тисућа" је наша-изворна реч, на пример, а, не "хиљадарка", која је грчка!!! Поздрав из Баната!
Enzo
Lepa vest!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља