петак, 15.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:09

Лекаре не издржава приватни сектор

Аутор: Драган Делићчетвртак, 09.03.2017. у 09:00
(Фото Д. Јевремовић)

„Како Танјуг јавља“, премијер Александар Вучић је „истакао да Србија мора да ојача приватни сектор у којем ради само 1,4 милиона људи, а који“, навео је, ,,издржава јавни сектор“( ,,Политика, 1. март ). Подржавам искрену жељу нашег премијера да истакне значај приватног сектора, али ми није прихватљива порука да ме као припадника здравственог система Србије неко издржава. Из два разлога. Први је субјективне природе – срамота ме је пред децом, а и пред самим собом, да прихватим да ме неко у седмој деценији живота издржава. Та „чињеница“ ме последично доводи у инфериоран положај, без реалне могућности да се буним, предлажем и мењам постојеће стање јер би то био чин незахвалности.

Све што за свој рад добијем, морало би код мене да рађа осећај захвалности, понизности и зависности, у противном, то издржавање може да се и укине. Други разлог мог неслагања је суштинске природе – ова изјава премијера не одговара истини. Наиме, непознавање суштине сектора здравствених услуга огледа се у његовом позиционирању у сфери потрошње, да се финансира из буџета, да њиме управљају осигураници и да Републички фонд за здравствено осигурање обезбеђује средства (Закон о здравственом осигурању, члан 212, тачка 3). Међутим, истина је да здравствени систем по суштини, организацији, реализацији и ефектима припада услужној делатности.

Здравствени радници пружају високософистициране услуге које имају своје име и презиме (шифра услуге), као и своју цену. У ту цену, која је ниска до понижења (преглед специјалисте на терцијарном нивоу кошта 284 динара!), улази наше знање и искуство, континуирана едукација, сложеност посла, утрошено време, одговорност, физички напор... па зашто не, и свакодневни стрес, поготово у хируршким гранама или у јединицама интензивне неге.

Уколико се успостави прави систем вредновања и награђивања, који истиче значај лекарске професије, допунски рад здравствених радника требало би да постане музејска поставка једног несрећног времена

Према томе, здравствени радници својим радом (услугом) обезбеђују финансијска средства, односно њима припада плата на основу уложеног рада, баш као што се, да поједноставим проблем, пекарима плаћа услуга прављења и продаје хлеба или превозницима карта за услугу транспорта. Законом ове државе, ова финансијска средства бивају отуђена од здравствених радника и затим делимично враћена одлукама Управног одбора Фонда којег чине искључиво осигураници (члан 222, став 1). Овакав систем, објективно, доводи здравствене раднике у инфериоран и зависан положај. Зато се намеће закључак да економски принципи и параметри, поред социјалне компоненте и неких других фактора, морају бити у основи функционисања здравственог система. Социјалну политику утемељује, носи и спроводи добро организована, економски стабилна и здраворазумска држава, а не здравствени систем.

Због свега тога, неопходна је модернизација целокупног система здравствене заштите у смислу промене начина плаћања рада здравствених радника, начина праћења резултата рада и обезбеђења квалитета услуга. Неминовна је заштита прималаца и давалаца услуга преко транспарентног и економски утемељеног начина финансирања, као и увођење система одговорности на свим нивоима. Уколико се успостави прави систем вредновања и награђивања, који истиче важност и значај лекарске професије за целокупно друштво, допунски рад здравствених радника требало би да постане само музејска поставка једног несрећног времена и погрешног решења. Шире гледано, у добро организованом и напредном друштву, квалитетан, ефикасан и безбедан здравствени систем, усмерен пре свега на превенцију, полазна је основа за добро и ефикасно функционисање свих осталих система, па и приватног сектора. Нема напретка у друштву са ниском стопом репродукције и болесним становништвом.

Потврду мојих ставова можемо наћи у квалитету рада, ефикасности, профитабилности и самоодрживости приватног здравства. Већина лекара у том систему нису власници здравствених установа, али им се не спочитава да их неко издржава – једноставно, они добро зарађују својим квалитетним и ефикасним радом, односно пружањем услуга.

У истом правцу размишљам и када је у питању систем образовања. Искрено верујем да учитеље, наставнике и професоре не издржава приватни сектор, већ њихов рад који је од круцијалног значаја за свако просперитетно друштво. Све друго је политика.

Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду


Коментари33
444c6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivana Stepanovic
Gospodin bio Gospodin ostao Vrhunski profesipnalac
Dr Aleksandra Franic
Hvala, moj Profesore, za sve vazne studentske lekcije, i za odbranu naseg profesionalnog dostojanstva, svojim znanjem, postenjem, pamecu i gospodstvom! Kapa dole, Gospodine! Privilegija je bila biti Vas student i moci se time pohvaliti!
Nada Radovic
Odlicno napisano. Bravo.
tomkarlo
@stvar prošlosti možete vi tu teoriju koja je potvrđivana hiljadama godina dosadašnje istorije bacati na smetlište ali ona i dalje potvrđuje ljudsku delatnost. Neoliberalističke teorije opravdavaju samo situaciju u kojoj 2% stanovništva teško, teško eksploatiše ostalih 98% lekara, naučnika, inženjera, umetnika, političara, službenika, radnika (svo ostalo stanovništvo) idejom da pamet stvara bogatstvo a ne rad.
Милош Ј. Косовац
III...из оделења специјалистичке ординације вам пошаљу СМС поруку да вас потсете да сутра имате термин, а уз молбу ако не можете да дођете да одговорите поруком. Док овде када морам да одем код матичног лекара толика је гужва и чекање што ме потсећа у натежа времена док сам као дете растао на Косову. Управо пре неколоко дана овде сам прочитаа да је Македонија као сиромашнија рангирана ниже од Србије, што је мало више чудно. Имам и директан одговор на проблем који је поставио Професор зашто је то тако. Но, да не дуљим, што би рекли моји Косовци када су веровали да ће им бити боље.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља