недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13

Два купца за највећег српског бродара

Држава из трећег пута покушава да нађе инвеститора за Југословенско речно бродарство, али још не открива које компаније су послале писмо о намерама нити који модел ће бити примењен
Аутор: Ивана Албуновићчетвртак, 09.03.2017. у 17:00
Према последњој процени вредност имовине ЈРБ је била 1,9 милијарди динара (15,3 милиона евра) (Фото Д. Јевремовић)

За куповину највећег српског бродара – Југословенско речно бродарство (ЈРБ) за сада су званично заинтересована само два инвеститора, сазнаје „Политика” у Министарству привреде. Које ће компаније ући у трку за власништво над овим државним предузећем за сада не откривају, а још није познат ни модел приватизације који ће бити примењен.

У игри су све варијанте: од продаја капитала, имовине, до стратешког партнерства, али је могућа и комбинација неких од ових модела.

Управна зграда у Кнеза Милоша
Поводом објаве продаје ове бродарске фирме огласило се Удружење професионалних лађара истичући да запослени у ЈРБ апелују на државу да поведе рачуна о процесу и начину приватизације, као и о интересима будућег власника, како би се избегла грешка учињена пре неколико година приликом приватизације неколико државних предузећа у овом сектору.
Према њиховим подацима, ЈРБ има 309 запослених, од тога 159 лађара. У власништву има и 50 баржи (потисница), пристане у Великом Градишту, Београду и Бездану, десет линијских бродова, три „боксера” и мала брода за опслуживање... као и некретнине (агенције) у Бечу, Бездану, Новом Саду, Шапцу, Београду, Панчеву и Смедереву.
Највреднији део имовине је Управна зграда у Кнеза Милоша 82 (у суседству бивше зграде савезног МУП-а) од око шест хиљада квадрата, што би могло посебно да буде интересантно за будућег купца. 
У саопштењу се наводи да фирма уредно послује, да су плате редовне као и сви доприноси држави. Као предност истичу и то да ЈРБ има посебан двогодишњи уговор за превоз житарица и сарадњу са смедеревском железаром за превоз сировина.

– Два инвеститора послала су писмо о намерама. Очекујемо да ће ЈРБ ускоро доставити најновију процену тржишне вредности капитала, закључно са 2016. годином. Након тога влади ћемо предложити најоптималнији начин за приватизацију – кажу за наш лист у Министарству привреде.

Познаваоци прилика истичу да је услед недостатка новца за улагање у ремонт бродова и обнову флоте последњих година ЈРБ губило трку са приватним компанијама, али да и даље има добру перспективу.

Саговорник „Политике”, који је добро упознат са стањем у домаћем бродарству, каже да је ЈРБ озбиља фирма са традицијом, али да је чињеница да има стару флоту коју би требало обновити за шта су потребна велика улагања. Према његовом сазнању, за највећег српског бродара постоји интересовање неколико јаких европских бродарских компанија, које не занимају некретнине ЈРБ-а, како би, рецимо, градили хотеле.

– Међу њима вероватно најозбиљнији кандидат је највећа румунска бродарска компанија. Али, они нису послали писмо о намерама и неће се оглашавати док не буде био објављен званични тендер у коме ће тачно бити прецизирани услови продаје – открива наш саговорник и истиче да је позив које је објавило ресорно министарство недовољно јасан.

– Да не кажем неозбиљан, јер ако не наведете бар основне услове које купца интересују, не можете очекивати одазив озбиљних играча из овог сектора – сматра наш саговорник.

Јавни позив за приватизацију ЈРБ објављен је 18. јануара ове године. Интересантно је да је дан касније званично покренут и нови круг продаје ПКБ-а. Тако је у сенци остала вест да (после три неуспела тендера) држава поново тражи купца за једну од најстаријих бродарских фирми на Дунаву о чијој приватизацији се говори већ четврт века.

Заједничко за ова предузећа јесте и то што је за оба својевремено била заинтересована „Ал Дахра” из Уједињених Арапских Емирата. Како „Политика” незванично сазнаје, та компанија није једна од две које су ових дана званично ушле у трку за ЈРБ. Али то не искључује могућност да конкуришу када буде објављен тендер.

Србија је са „Ал Дахром” 2013. године потписала меморандум о докапитализацијом ЈРБ-а, који је предвиђао улагања од 20 до 40 милиона евра. Тадашњи министар привреде Млађан Динкић тада је изјавио да би у том случају „Ал Дахра” добила 30 до 49 одсто акција ЈРБ, а да би кроз те инвестиције била комплетно обновљена флота овог предузећа.  

Од посла са „Ал Дахром”, као и у случају са приватизацијом пољопривредних комбината, није било ништа, па држава сада из трећег пута покушава да нађе купца за ЈРБ.

Последњи тендер из 2008. године је пропао, јер је Зоран Дракулић, власник „Поинт групе” који је дао најбољу понуду, готово годину дана одуговлачио са уплатом и на крају је одустао од куповине. Дракулић је преко своје аустријске бродарске компаније ЕДДСГ за ЈРБ понудио 40 милиона евра – 24,5 милиона евра за 70 одсто капитала уз обавезне инвестиције у вредности 15,7 милиона евра.  

На сајту ЈРБ се наводи да ова компанија припада групи од пет највећих бродарства на Дунаву. Располаже са 100 пловила за превоз терета, а осим тога бави се ремонтом и издавањем путничких бродова, агенцијским пословима па чак и издавањем пословног простора.

Према последњој процени из 2015. године, вредност имовине ЈРБ је била 1,9 милијарди динара (15,3 милиона евра) што је значајан пад у односу на 2008, када је предузеће процењивано на 2,56 милијарди динара. Пословни приходи били су 1,2 милијарде динара, губитак је био преполовљен у односу на 2014. годину и износио је око 388.000 евра. 

 


Коментари2
8781c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Patriota
Stanje u JRB-u je depresivno.70 ladjara radi za firmu od 309 radnika.Ima direktoe koji poslove poklanjaju drugim privatnim firmama,imaju sopstveni sindikat da radnici ladjari ne mogu da se bune,jer rade za 25 000 dinara i kapetane koji rade za 50000 dinara sto je daleko ispod trzisne cene a voze velike konvoje.Potrebna su ulaganja i pozrtvovanost podstaknuta dobrim platama.Firma ovako ne moze jos dugo da opstane,ova privatizacija je neophodna.
Твртко
Нешто што се зове "Југословенско речно бродарство" једноставно нема перспективу не зато што речно бродарство нема перспективу већ зато што то пословно друштво аутистично, не препознаје време и не прилагођава се. Придев "југословенско" означава државу која је престала да постоји пре више од четврт века и ако ту чињеницу неко не увиђа како ће увидети неке пословне промене које се догађају много брже и којима пословно друштво мора да се прилагођава да би опстало. Овај коментар нема везе са осећањима које неко гаји или не гаји према држави Јужних Словена, већ има везе са прилагођавањем околностима. Југославије више нема и то треба - разумно прохватити и градити неке нове бродарске компаније јер - реке су и даље ту, роба је и даље ту, људи су и даље ту ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља