понедељак, 16.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
ИНТЕРВЈУ: Горан Паскаљевић, редитељ

Тамо где земља љуби небо

Филм „Земља богова”, прва индијско-српска копродукција, вечерас премијерно пред домаћом публиком заједно са популарним глумцем Раџендранатом Раџом Зутшијем
Аутор: Дубравка Лакићчетвртак, 09.03.2017. у 16:30
Горан Паскаљевић (Фото Октобар фест)

После четрдесет година живота на западу, сада већ остарели Рахул враћа се у свој родни крај и тамо схвата да му греси из прошлости нису опроштени. Тај родни крај је у Индији, на падинама Хималаја, где још увек владају кастинске разлике, обесправљеност жена, дубоко сујеверје, што све лагано из другог плана излази на површину у индијском филму српског редитеља. У„Земљи богова” Горана Паскаљевића.

 Свечана премијера ове прве индијско-српске копродукције је вечерас у 18 сати у дворани Културног центра Београда. Осим Горана Паскаљевића и његовог српског тима, публици ће се представити и популарни индијски глумац и редитељ Раџендранат Раџ Зутши, звезда у више од 100 разиграних индијских филмова и један од глумаца у Оскаром награђеном филму „Милионер у блату” Денија Бојла.

Филм Горана Паскаљевића је за приказивање на Свод платформи, која ће од маја бити доступна гледаоцима у 140 земаља света, откупила компанија „Амазон”.

Место филмске радње Индија, индијски глумци, а филм је прва индијско-српска копродукција?

Да, „Земља богова” је незванично прва индијско-српска копродукција, али правно гледано то је српски филм снимљен у Индији. Да бисмо избегли компликоване бирократске заврзламе у Индији, које могу да потрају у недоглед, морао сам да прихватим да будем једини продуцент пред законом, а новац за снимање је долазио углавном из приватних извора у Индији, уз учешће копродуцента из Србије, Цептер интернационала и уз сарадњу Филмског центра Србије и РТС-а. У Индију сам повео десетак чланова своје уобичајене филмске екипе, глумци су искључиво Индуси, постпродукција је у целини рађена у Србији.

Индија за вас није непознаница, у филму јој сада узвраћате љубав?

На ћувику индијског Хиландара
Можете да кажете да сте снимили филм на „крову света”?
То јесте био изазов. Глумац Виктор Бенерџи и иначе живи у подножју Хималаја и организовао је да заједно обиђемо Утараханд, односно „Земљу богова”, како сами Индуси називају тај крај, пошто су тамо између планинских врхова од памтивека смештени најважнији хинду храмови, међу којима се издваја храм Кедернат. Ово светилиште за Индусе представља исто што и Хиландар за нас. Одлучили смо да крај филма снимимо тамо, на око 4.000 метара надморске висине. И то баш на ћувику изнад храма, одакле многе старине, када осете да им се приближава крај живота, одлазе у планину на пут без повратка.

Светска премијера овог филма била је јесенас на фестивалу у Торонту, у селекцији „Мастерс”. У истом програму, истог дана био је приказан и филм „Анатомија насиља” чувене индијске редитељке Дипе Мехта. На конференцији за штампу Дипа је рекла да је гледала мој филм и да је он за њу „љубавно писмо Индији – од Горана”. Њена изјава ме је изузетно дирнула. Искрено сам заволео ту земљу са свим њеним противуречностима. Путовао сам шест месеци од крајњег југа земље до Хималаја, пре него што сам се усудио да прихватим предлог чувеног глумца Виктора Бенерђија да заједно снимимо филм у Индији.

Бенерђи је заједно са вама написао ову филмску причу?

Да, али смо имали и помоћ професора Пурохита који је један од највећих познавалаца живота и обичаја у хималајским селима. У филму „Земља богова” све је аутентично без дотеривања и специјалних ефеката. Пратио сам ритам живота тих људи, нисам желео да убрзам филм у монтажи зарад некакве лажне динамике. Музика је искључиво оригинална, традиционална, костиме смо изабрали у селу, нема интервенција у сценографији. Дијалози су на локалном гарвали и хинду језику, такође мало и на енглеском, управо онако како се они међусобно споразумевају.

У филму „Буре барута” покушавао да разумем људе, да пронађем логично оправдање за зло које чине себи и другима. У „Земљи богова” сам се препустио емоцијама и зато овај филм сматрам можда мојим најинтимнијим филмским остварењем, поред филма „Земаљски дани теку”. Нажалост, чини ми се да су позитивне емоције у данашње време протеране из светске кинематографије, као да је неке ауторе срамота да их искажу.

Човек и природа су у овом вашем филму једно?

У Индији вам је то тако, можда више него било где у свету. У хинду религији постоји мноштво богова који утичу на вашу судбину и сви су они у тесној повезаности с природом. Посветио сам мало више времена, него што је уобичајено, самом почетку филма када се главни јунак Рахул после вреве западног мегалополиса враћа митским Хималајима на свом коначном путу ка „тамо где земља додирује небо”.

„Земља богова” је и филм о смирају живота.

Нико од нас не зна када ће му бити крај. Отуда, памет у главу и покушајмо да живимо пуним животом свакодневно. Морамо да научимо да савладавамо налете сујете која нас често води у бесмислене напоре да по сваку цену доказујемо нешто што у суштини нема никакве важности за наш вечни живот. Да вас подсетим, према верујућим Индусима, наш живот само мења овоземаљску форму.

Увек из глумаца извучете оно најбоље и најлепше, учинили сте то и са индијским глумцима, како сте радили с њима, с Виктором Бенерђијем?

Виктор је величанствени глумац. Играо је у филмовима светских редитеља као што су Полански, Дејвид Лин, Џејмс Ејвори, Сатјаџит Реј. Он се улози предаје у потпуности, живи са својим филмским ликом. Мој посао је био да њему и другима отворим простор за игру у континуитету. Нисам их прекидао да снимам из више углова како бих се обезбедио касније у монтажи. И то је уродило плодом. Често кажем да је посао редитеља више да слуша и гледа, да уме да изабере праве реакције глумаца, а не да их затвара у некакво посебно редитељско виђење филма. Питали су ме недавно како је могуће да радим са глумцима на хинду језику који не познајем? Мој одговор је био: „Покушајте да гледате кинески филм без титлова. Ако су емоције тачне, умећете да препознате искреност глумачке игре и поред тога што не разумете дијалоге”.

За вас границе нису препреке, снимали сте у Америци, Ирској, Индији, а ускоро ћете и у Италији?

Вероватно сам једини релевантни филмски редитељ у Србији који нема ни један једини дан радног стажа изван статуса слободног филмског уметника. Тако је већ више од 40 година. Нисам прихватио да будем професор на филмским академијама, ни овде, ни у иностранству, нити примамљиве понуде да будем уредник на телевизији, чак сам два пута одбио да будем именован за министра културе. Све сам то чинио са свешћу да ме сигурност сталног посла, а самим тим и извора редовних месечних примања, може удаљити од реализације новог филма. Кад завршим снимање једног филма, одмах размишљам о новом. Чак сам међу првима у Југославији, ако не и први, запливао у продуцентске воде како бих се лакше изборио за сваки нови пројекат. Схватио сам да као продуцент најбоље штитим себе као аутора. Међутим, то понекад много кошта. Та неизвесност и огромна одговорност да пројекат завршите у року и у оквиру често премалог буџета. Отуда, идем тамо где ме живот води, снимам филмове тамо где могу, под условом да сачувам пуну стваралачку слободу. На моју срећу, доста ме познају и уважавају у свету па ми сами нуде нове филмске пројекте.   

За који дан бићете и на фестивалу у Софији, где сте пре неку годину добили и медаљу града за изузетан допринос светском филму?

На фестивалу у Софији „Земља богова” биће приказан у такмичарском програму. Пред пројекцију, генерални секретар Фипресци Клаус Едер уручиће ми специјалну диплому поводом 90 година од оснивања ове угледне међународне критичарске федерације. Награда ће ове године бити уручена још неколицини филмских аутора на различитим фестивалима у свету. Одлазим у Софију веома поносан.


Коментари6
ce786
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dev Bhoomi
Film je odlican! Svaka cast gospodine Paskaljevicu!
pitanje
Da li je bio "Mladja 1000 evra", njegov prijatelj ciju nealternativnu politiku podrzava , bio na premijeri ?
Milica
Paskaljević radi prave stvari. Jedva čekam da gledam film "Zemlja bogova".
sibirski slavuj
Mislim sta reci "gde zemlja ljubi nebo", sve je receno.
slumdog millionaire
bi vise bilo kao 'milioner iz mahale' il slicno, ne milioner u blatu... los prevod. 'slum' znaci jako siromasno naselje

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља