понедељак, 24.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Речи под лупом

Неки од текстова настали у оквиру „Политикине” акције „Сачувајмо српски језик” налазе се сада у оквиру јединствене књиге Рајне Драгићевић
Аутор: Марина Вулићевићчетвртак, 09.03.2017. у 16:15
Рајна Драгићевић (Фото лична архива)

Издавачка кућа „Танеси” објавила је зборник радова о лексици српског језика „Речи под лупом”, који је приредила Рајна Драгићевић, професорка Филолошког факултета Универзитета у Београду. Ово издање обједињује 36 текстова, објављиваних у „Политици” у току 2015. и 2016. године, у оквиру акције „Сачувајмо српски језик”, коју је покренуо наш лектор Градимир Аничић. Да није било те „Политикине” акције не би било ни ове књиге. Тринаест научника и сарадника Института за српски језик САНУ, који раде и на изради „Речника САНУ”, своја истраживања у оквиру докторских студија прилагодили су новинском изразу и широј публици. Ове текстове, на предлог издавача Симона Симоновића, Рајна Драгићевић сабрала је у овај зборник, желећи, како је рекла, да повеже лексиколошку енергију докторанада, којима је менторка. Аутори текстова су: Неђо Јошић, Марија Ђинђић, Маријана Богдановић, Данијела Радоњић, Наташа Миланов, Слободан Новокмет, Јована Јовановић, Драгана Цвијовић, Милица Стојановић, Весна Николић, Ана Миленковић, Милена Јакић и Вања Миљковић.

Поред Рајне Драгићевић, на јучерашњем представљању овог издања, у Српском књижевном друштву, говорили су и Даринка Гортан Премк, Стана Ристић, Јована Јовановић и Симон Симоновић.

– Основна порука ове драгоцене књиге јесте да речи које свакодневно користимо и које су забележене у „Речнику САНУ”, речницима Матице српске и другим речницима откривају слику света и систем вредности говорника српског језика. Књига „Речи под лупом” ретка је и јединствена код нас управо због тога што текстови сабрани у њој представљају креативне, оригиналне, мале научне радове, иза којих стоје стотине прочитаних књига, и који о речима српског језика проговарају на пријемчив начин, приближавајући науку широј публици. У Европској унији научне институције имају обавезу да своја истраживања грађанству учине доступним, што код нас није уобичајено. Сигурна сам да бисмо сви имали користи и од увида у истраживања Института за нуклеарне науке „Винча”, због тога што се  тако подиже културни ниво нације – приметила је Рајна Драгићевић, најављујући уједно и нова слична издања о достигнућима савремене лексикологије и семиотике, као и научне скупове.

Даринка Гортан Премк, која је на Филолошком факултету у Београду лексикологију предавала од 1981. године, напоменула је да се зборник „Речи под лупом” подједнако бави речима српскословенског, као и речима које именују нове појаве у језику, међу којима се бира и „реч године” (као што је на пример „селфи”). Текстови у овом зборнику говоре и о турцизмима, романизмима и германизмима у нашем језику, о изрекама и пословицама, о застарелим изразима, о једном појму који побуђује различите поруке (само кућа и домаћин имају увек позитивна значења), о односу емоција и речи, о новим значењима познатих речи.

Стана Ристић приметила је да је вредност овог издања и у томе што успешно обједињује теорију и праксу, и што указује на то како у време глобализације очувати аутентични језик.

Јована Јовановић, једна од ауторки текстова, приметила је да је прилагођавање научног текста широј публици захтевало додатну концентрацију, али да је приближавање културолошких, историјских и социолошких истраживања о речима читаоцима који нису лингвисти, изазов вредан труда.


Коментари10
4004d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

rade
Sto ljudi, sto ćudi... ko zna on ćuti, ko ne zna on lupa...
jasmina nešković
Molim ostrašćene borce za "ćirilicu" da se malo obaveste recimo o Ivi Andriću, koji je u Beogradu, za vreme okupacije , napisao nekoliko svojih najznačajnijih romana. Dakle, ako već ne mogu da steknu uvid u njegove rukopise, koji se čuvaju u SANU, u piščevoj Zadužbini i u Muzeju, na Andrićevom vencu, mogli bi barem da znaju, kao što ne znaju, da je rukopis "Travničke hronike", pisan latinicom, 1942. Po toj logici, Andrić nije srpski pisac, i nemamo pravo njime da se dičimo.
Драгољуб Збиљић
То Вам је превише лоше гледиште о ћирилици, ћириличарима и Иви Андрићу у вези с писмом и с тиме коме припада дело које је Андрић написао латиницом у време Другог светског рата. То тако може да гледа на језик и писмо само онај ко не схвата да је, ипак, једно језик, а друго писмо у лингвистици. Писмо никако и никада не може да одреди језик и националност онога ко у језику Срба пише ћирилицом или латиницом. Тачно је да Срби треба убудуће да сва своја дела пишу на свом ћириличком писму, али се зна да су у историји Срба насиљем и заблудама Србима наметали латиницу и да књиге објављене латиницом, а писали су их они који се изјашњавају као Срби, не могу да се искључе као српске књиге и да се предају некоме другоме.
Препоручујем 5
dejan sakovic
Najveci broj javnih "boraca"medju kometnatorima za pisanje cirilicom je na ivici sovinizma,sto ne da nije za pohvalu vec je za ozbiljnu kritiku. A kada je u pitanju G Rajna Dragicevic,kapa dole,zena vredna svake paznje.
Марко из Требиња
Срамна логика. Онда су сви талијани, Французи, Бугари, Енглези, Руси, а да не говоримо о Хрватима, шовинисти. Бедан је човек без националног идентитета. таквих има у већем броју само код жалосних Срба.
Препоручујем 3
Д. З.
Зашто би, Дејане, био "шовинизам" то што Срби који желе да се сачува (и) српско писмо у језику Срба? То би био "шовинизам" једино када би сви они који у свету чувају своје писмо у свом језику били шовинисти! Није шовиниста никада био онај ко се бори за (о)чување свога (писма) у своме (језику). Зар не видите колко сте неуки у оптуживању само Срба за "шовинисте" када они, као и сви други, само желе да се очува њихово?
Препоручујем 5
Stevan
Šta vrede sva ta istraživanja i publikacije i knjige i simpozijumi kad svuda u Srbiji latinica, banke, predstavništva, zdravstvene ustanove, festivali, fakulteti, internet,itd, itd Prodjite ulicama i gledajte koliko natpisa ima ćirilicom!?
Лектор
Лепа ти та ћирилица, Стеване.
Препоручујем 9
Jelena
Ovde je reč o srpskom jeziku a ne pismu.
Препоручујем 8
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља