субота, 23.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:16

Амерички научници загледани у Марс, а наши меркају Венеру

Да ли смо сами у свемиру, има ли живота на некој од седам новооткривених планета, колика је улога наших научника у светској астрономској заједници и какве то суперотпорне организме гаје на Институту за физику – биле су теме изузетно посећене трибине у организацији Центра за промоцију науке
Аутор: Сандра Гуцијанчетвртак, 09.03.2017. у 17:30
Препуна велика дворана СКЦ-а на трибини „Седам земљоликих планета: открића и последице” (Фото:: Срђан Вељовић)

Замислите да је Земља лопта величине дворане Студентског културног центра (хиљаду квадрата) и да је сместите на Ушће. Јупитер би био отприлике код Храма Светог Саве (3,8 км ваздушном линијом), Уран на аеродрому (11,5 км), а Нептун, која је најудаљенија планета – у Панчеву (17,9). То је Сунчев систем. „Војаџер”, који путује космосом већ 30 година, тек је стигао до Хоргоша, значи тек излази из Србије.

Овако је проф. др Александар Богојевић, директор Института за физику,  публици у препуној великој сали Студентског културног центра илустровао

да је наш Сунчев систем само зрно песка у космосу. Он је рекао да је свемир пун изненађења и да тек треба да очекујемо велика открића. У постојање „малих зелених” верује подједнако и наука и „обичан свет”, али се разликују у томе шта тачно значи дефиниција „живот изван планете Земље”, чуло се на трибини коју је организовао Центар за промоцију науке (ЦПН). Разговор у СКЦ-у преношен је уживо путем интернета, а заинтересовани за ову тему истовремено су били пред екраном у научним клубовима у Нишу, Лесковцу, Крагујевцу и Чачку. 

О астрологији и религији
Трибина није могла да прође без питања о односу науке и религије и паралели астрономија–астрологија. Др Драгана Илић је подвукла да астрологија није наука, а др Саша Марковић је духовито прокоментарисао да „у тренутку рођења једне особе већи утицај има бабица, него положај Јупитера изнад болнице.
– Много мојих колега, научника, верују у Бога, и то у њиховим главама функционише, не знам како, али функционише. Бесмислено је супротстављање науке и религије, али могу да вам објасним разлику: тачно је да и научници као и религиозни људи верују у неке ствари без доказа, али уколико се утврди да нешто није тачно, ми то прихватимо, додуше тешко, али прихватимо и на основу тога градимо нешто ново – објаснио је др Богојевић.

Током трибине о открићу седам земљоликих планета које је прошлог месеца уздрмало свет, публика је анкетирана да ли верује да живота има и ван наше планете. Осамдесет одсто је одговорило потврдно, а 60 процената не верује да би нека ванземаљска цивилизација била претња човечанству.

Подсетимо, астрономска заједница је 22. фебруара са великим узбуђењем, дочекала објаву НАСА о готово случајном открићу седам земљоликих планета у настањивом појасу око звезде TRAPPIST-1, и то на само 40 светлосних година од Сунчевог система. Зато се са још већим узбуђењем следеће године чека лансирање новог оруђа за посматрање свемира, моћног телескопа „Џејмс Веб” (названом по другом директору НАСА), који би требало да одговори на питање да ли заиста има услова за живот на овим планетама.

Слободан Бубњевић, уредник часописа „Елементи” који издаје ЦПН, навео је најновије податке НАСА: у овом тренутку откривено је 3.458 планета, истражује се 4.696 кандидата за планете, а откривен је и 2.581 соларни систем. Приказан је и кратки филм у продукцији НАСА, који говори о открићу седам планета. Оне су по величини налик Земљи, на малој удаљености једне од других, али још нема доказа да су и настањене.

Ово откриће је с правом узбуркало јавност, јер до сада никада није било откривено чак седам планета у потенцијално настањивој зони, што даје наду да ћемо ускоро открити и живот ван Земље.

– Астрономе плаши величина свемира, реалност је да смо детектовали планете само у нашој галаксији, и то само у близини Сунчевог система, али нисмо нигде детектовали живот. Већа вероватноћа је да овог тренутка астероид удари у СКЦ него да успоставимо комуникацију са другом интелигентном цивилизацијом. А зашто нам се „ванземаљци” нису до сада јавили, ако постоје – па, можда им није интересантно да комуницирају са нама – духовито је прокоментарисала др Драгана Илић, астрофизичарка са Математичког факултета у Београду.

Она је објаснила да у нашој галаксији има сто милијарди звезда, а према прошлогодишњем истраживању Хабловог свемирског телескопа, у видљивом свемиру је 2.000 милијарди галаксија.

Наука се тек померила из предсобља, а замислите колико нам треба тек да изађемо у двориште – Треба се сетити да смо прву планету ван Сунчевог система детектовали тек 1995. године – рекао је др Саша Марковић, научни новинар у области астрономије.

– Природно је да се плашимо самоће и да не желимо да будемо сами у свемиру, али не треба да постоји страх од потенцијално агресивне друге цивилизације. Од тога да набасамо на њих, штити нас огромно растојање. То опет не значи да треба да престанемо да истражујемо и да не треба да покушамо да остваримо контакт – рекао је др Марковић.

Професор са Универзитета у Колораду, астрофизичар др Момир Степановић, рекао је да верује како нека врста живота у свемиру постоји, али да је питање шта се тачно под „животом” подразумева – да ли је у питању интелигентна врста или вирус, примера ради.

НАСА и америчка астрономија су углавном усмерене ка проучавању Марса, чуло се на трибини, а српске научнике, много више занима Венера, планета која је настала када и Земља и има идентичан хемијски састав.

– Иако је реч о негостољубивој планети са сумпорним гасовима и температуром вишој него у рерни, таква је на почетку била и наше планета, па је живот нашао пут. Зато је Институт за физику покренуо експеримент у којем покушавамо да одгајимо „вигоријанца” (назван по директору Петнице, Вигору Мајићу), односно организам који ће бити способан да живи у тако суровим условима. Набавили смо пет, шест екстремофила, организама који живе на земљи у најсуровијим условима и „кувамо их”, односно померамо ка немогућим условима какви су на Венери. Они би били смештени 40 км изнад Венере, јер би у облацима, где је нижа температура, могли да преживе – рекао је др Богојевић.

Питали смо и каква је улога српских научника у светској астрономској заједници, с обзиром на то да издвајања за науку у Србији нису велика. Др Илић је одговорила да су астрономи широм света веома чврсто повезани и непрекидно сарађују, а нека српска имена су веома позната у светској астрономији.

Тим истраживача из Србије учествује у изградњи ЛССТ-а, будућег најмоћнијег земаљског телескопа који ће бити у пустињи у Чилеу, а чије се прве слике очекују 2019. године. Она је рекла и да ће наши научници од средине двехиљаде двадесетих посматрати небо и европским екстравеликим телескопом од 40 метара.


Коментари15
86a58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Теофил
Каква иронија да се човек који не верује у Бога презива Богојевић.
Srboljub Tudej
"Природно је да се плашимо самоће и да не желимо да будемо сами у свемиру..."***** Predlazem da se obratite Crkvi pitate ih za njihovo misljenje. Siguran sam da bi se zabezeknuli kada bi se otkrila neka vanzemaljska civilizacija koja nipocemu ne lici na ovu zemaljsku...
Srba, Velika Britanija
Ne znam da li sam dobro shvatio Vas komentar ali cini mi se da kritikujete Hristovu Crkvu. Primecujem da koristite za sada naucno fantasticnu hipotezu (1. zivot na drugim planetama, 2. koji ne lici na nas) da definitivno ismejete Crkvu. Sa naucne strane gledista, ako Vas zanima naucno glediste, ne postoje dokazi na osnovu kojih bismo mogli zakljuciti da ima vanzemaljaca.
Препоручујем 2
Budd
Oba Voyager-a šalju podatke i koordinate, zna se tačno gde su. Koordinate su dostupne na sajtu voyager.jpl.nasa.gov
Nišlija
Tačno tako, sa mojom računicom za prečnik modela Zemlje od 25 m, ispada da se Jupiter nalazi na 1350 km od Ušća. Za takav proračun potrebno je 3 minuta sa sve traženjem podataka stvarne udaljenosti Jupitera i veličine Zemlje. Sramota ako je ovo štampano!
Svetislav Božić
Čini mi se da je u rečunici poređenja neko grdno pogrešio. Ako je zemlja kugla površine 1000 kv. metara, to znači da je prečnik tog modela oko 18 m, a Jupiter je onda kugla prečnika oko 200 m. Po toj računici, ako su obe planete sa iste strane Sunca, model Jupitera je od modela Zemlje udaljen oko 800 kilometara! Ako je "Zemlja" na Ušću, onda je "Jupiter" negde oko Minhena! Ako sam pogrešio, molim nekoga, ko se razume, da me ispravi.
Romeo Patriot
Ne moze kod Minhena, sve mora da se dogadja u Beogradu.
Препоручујем 16
Greska
Promasio si za 24 metra ali ti je racunica savrsena s obzirom na strucnjake pa ti predlazem da odrzis pravo predavanje "strucnjacima" koji su imali obraza da iznesu ovakva poredjenja.
Препоручујем 9

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља