понедељак, 21.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:12

Кад пратилац ковчега узме новац

Жељко је умро, а обдукција је показала да је имао јак срчани удар. Опет је требало тело покојника послати у Србију. Непријатни, тужни моменти и обавезе које су неодложне
Аутор: Горан Антонићчетвртак, 09.03.2017. у 14:36
(Фото Пиксабеј)

Ми који смо раније дошли у Уфу имали смо могућност да препоручимо своје познанике за послове за које су били потребни нови радници. Наравно под условом да они имају потребно радно искуство и да могу да одговоре захтевима посла. Наш руковалац ауто-дизалицом Илија предложио је свог пријатеља, електричара Жељка, са којим је пре неколико година радио у Салихарду. Инжењер који је био задужен за монтажу електроинсталација био је задовољан његовим радом.

Жељко је молио да запослимо и његовог сина који је такође електричар. Нама је требало још електричара и обећали смо му да ћемо у наредних неколико месеци послати позивно писмо за његовог сина. Рекли смо му да јави сину које документе треба да припреми и да их однесе у просторије нашег београдског представништва.

Жељко је био вредан, радан и пре свега озбиљан човек. На његов рад и понашање није било никаквих примедби.

Са друге стране Илија је међу колегама важио за човека ниског морала. Оговарање, лаж и посебно ружне и увредљиве речи које је говорио о колегама било је нешто у чему је уживао. Шеф механизације познавао га је одраније, на његову препоруку је и ангажован, тврдио је да он одговара захтевима посла боље него било ко други. Чак је тврдио и да је он незаменљив на ауто-дизалици. Многи на градилишту нису се слагали са тим.

Сви смо се питали зашто се Жељко дружио са таквим човеком?

Једном приликом директор градилишта ми је рекао да није очекивао да Илија може препоручити тако доброг радника. Једног мартовског поподнева назвао ме је директор представништва и саопштио ми лошу вест. Идући ка градилишту више пута сам пожелео да та вест није тачна, размишљао сам да је можда неко грешком обавестио директора. Мислио сам да му је можда било лоше и да ће служба хитне помоћи успети да га спасе. Нажалост, информација је била тачна.

Жељко је умро, а обдукција је показала да је имао јак срчани удар. Опет је требало тело покојника послати у Србију. Непријатни, тужни моменти и обавезе које су неодложне. Шеф механизације одмах је предложио да Илија буде пратилац ковчега. Сви су подржали тај предлог.

Узео је аванс за евентуалне трошкове, а ми смо скупили око хиљаду евра за помоћ његовој породици. Исплатили смо му и једну Жељкову плату и нагласили да каже да ће преостале зараде бити за месец дана. Директор представништва му је рекао да је боље да сав новац одмах пошаље поштом, јер ће породици требати новац пре него што ковчег дође. Он је обећао да ће тако и урадити. Директор га је замолио и да породици изјави саучешће у име свих нас и да им каже да ћемо Жељка памтити као доброг радника и доброг човека.  Вратио се у Уфу после недељу дана. Вратио је цео аванс и нагласио да је све таксе и погребно возило платио Жељков син.

Тврдио је да је саучешће изјавио Жељковом сину и да није имао снаге да иде на сахрану. Рекао нам је и да је на дан његовог повратка у Уфу Жељков син дошао на београдски аеродром да га испрати и да му захвали за све што је урадио за његовог оца. 

Из нашег представништва у Београду су нам јавили да су код њих документи Жељковог сина. Тражио сам да их одмах пошаљу да му урадимо позивно писмо. Девојку која се бавила миграционим пословима замолио сам да што брже уради позивно писмо. Она га је урадила доста брзо и ми смо га послали у Београд.

Дошла је исплата последње плате и Илија је дошао да преузме своју и Жељкову плату. Директор га је питао да ли зна шта је по струци Жељков син. Он је одговорио да је електричар, али да никада није радио у струци. На питање од чега је живео, одговорио је да имају мало земље, да гаји десетак оваца и да му је Жељко увек слао већи део своје плате. Директор је желео да помогне, али нама је ипак требао радник са искуством. Нисмо му заказивали карту, а прошло је већ више од месец дана.

У међувремену потреба за електричарима је смањена јер смо за велики део електрорадова ангажовали подизвођача. Назвали су ме из Београда и питали су кад ћемо купити авио-карту за Жељковог сина. Објашњавао сам секретарици да смо добили информацију да он нема искуства у елекричарском послу и да га нећемо ангажовати.

Такође напоменуо сам да без обзира на све то потребе за електричарима су смањене и сада није потребан. Она ми је рекла да јој није јасно одакле информација да нема искуства. Када је донео документе потребне за израду позивног писма разговарао је са њом.

Причао је да је десетак година радио као електричар. Мени је тада прошло кроз главу да смо Илији дали Жељкове плате као и новац који смо скупили за помоћ његовој породици. Све то сам јој објаснио и замолио је да назове и да провери колико новца му је Рашић послао.

Она ми је брзо одговорила да му је послао само једну плату и новац који смо ми скупили. Суме су биле мање од оних које смо ми исплатили Илији. Замолио сам ако може да у пошти узме потврду о суми новца који му је послат. Брзо су ми мејлом доставили потврде на којима се види да је Илија послао мање новца. Сазнавши за то директор је одмах назвао Илију и питао га зашто није послао последњу плату и зашто је два пута послао мање суме. Његов одговор је био да му је Жељков син рекао да део новца задржи и да му га да кад он дође у Уфу. Директор му је рекао да му одмах пошаље трећу плату и остатак новца који је припадао Жељку.

Он је обећао да ће то одмах урадити и при томе је кренуо са дрвљем и камењем на рачун Жељковог сина. Као да сам нешто предосећао, назвао сам секретарицу и поново је замолио да провери колико је новца Илија послао. Она ми је одмах мејлом послала потврду на којој се јасно види да је само трећу плату послао опет у умањеном износу. Директор је поново позвао Илију и тражио је да са Жељковим новцем дође у његову канцеларију.

Он је дошао, на сто је ставио новац и кренуо је да прича да је Жељков син лажов и да ће то потврдити човек који га је крстио. Тај човек ће наводно ускоро доћи у Уфу. Директор није имао снаге да му било шта каже. Рекао је мени да одем и да одмах пошаљем тај новац. Желео је да Илију одмах врати у Србију. Тврдио је да му такав човек не треба у фирми. Шеф механизације је молио да не отпушта Илију, тврдећи да ће ангажовање новог руковаоца потрајати. Тврдио је да за њега има посла још само неколико месеци и да ће после тога свакако бити враћен назад. Директор није имао снаге ни да са њим расправља.

Попустио је и Илија је наставио да ради. Крајем дана назвао ме је Жељков син, захваљивао ми се за новац који сам послао. Рекао је да је радио као електричар, да може да одговори захтевима посла. Пожелео је да добијемо нови посао и да на том објекту нађемо место и за њега. Објаснио ми је да је знао да је тај човек запослио његовог оца. Био му је бескрајно захвалан и за то и за пратњу ковчега. Потврдио је да га је испратио кад се враћао у Уфу и да му се на аеродрому још једном захвалио.

 

 


Коментари5
b16fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Cimer
Gorane, na žalost, ljudi iz Srbije nisu složni kao pojedini narodi iz okruženja, pogotovo kada se nađu u stranoj zemlji. To je slika i prilika mentaliteta ovdašnjeg naroda. Znam mnogo priča naših ljudi iz inostranstva kada rodbina nije želela da pomogne čoveku čisto iz neke zlobe ili zavisti. Međutim, kada se čovek nađe u ovakvoj situaciji kao što je ova koju si opisao, onda računa na minimum ljudskosti. U takvoj situaciji i najveći neljudi valjda iz bojazni od Boga ustručavaju se da naprave neki greh, ali kao što vidimo ne svi. Ne razumem tu zavist i tu potrebu saplitanja nekoga ko pokušava da uspe u životu. Moja logika je da pokušam da pomognem svakom poznaniku i sunarodniku jer sutra možda meni zatreba pomoć, a ona će lakše doći od nekoga ko je u stabilnoj situaciji i ko realno može da pomogne. Razumem koliko te je zabolela cela ova situacija jer znam kakav si ti i znam iz kakve porodice dolaziš. A mogu svima da kažem da si jedan od napoštenijih i najčestitijih ljudi koje sam sreo.
dzordz
pazljivo sam procitao tekst. covek je takav kakav je, i tamo, i ovde. osecam da autor jednostavno nije imao prostor da nakiti pricu, jer je morao da je isprica faktografski. hvala mu na trudu da nam predoci ovu neveselu srpskomigratnsku storiju
Srba, Velika Britanija
Meni je ovaj tekst savrsena (I tuzna) slika Srbije. Nista se ne zna, sve je na o ruk, improvizovano. I naravno direktor se nije setio da pozove telefonom ili da napise pismo ili imejl i da potvrdi koliko hiljada evra salje po nepoznatom coveku. Da li tako vodi I poslove za firmu?
miroslav
U svakom žitu ima kukolja.
Ucviljeni Ceda
Treba svako od nas da podje sam od sebe. Prvo treba da mijenjamo svoj pogled na svijet i ljude oko sebe. Mnogo smo se iskvarili, a nismo bili takvi. Citam ovaj tekst, a sjetih se scene iz "Ko to tamo peva" kada Paja uzima pare od putnika, a za prelazak njive daje pola od toga. Dobro mi opstajemo kakvi smo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља