„Господин мангуп” назив је монографије о глумцу Драгану Николићу, културној икони Београда и српског глумишта, која је представљена јуче у Атељеу 212 у присуству великог броја његових колега, пријатеља, поклоника његовог живота и дела.  Ова уметничка монографија настала је у договору са његовом супругом, глумицом Миленом Дравић, а урађена је на иницијативу Гранд кафе, уз сарадњу са РТС-ом, као омаж Николићевом лику и делу и у знак захвалности за његов труд, племенитост и дугогодишње пријатељство.  Дело је приредила новинарка Радмила Станковић, а објавила издавачка кућа „Лагуна”. Уредник фотографија је Горанка Матић.

Драган Николић који је на простору бише Југославије био један од највољенијих глумаца трајао је пола века на југословенској и српској културној сцени, како у позоришту, тако и на филму и телевизији као јунак филмова који представљају богатство националне кинематографије.

Причу о глумачким и интимним световима Гаге Николића испричали су, поред осталих академик Душан Ковачевић, филмски критичар Милан Влајчић, позоришни критичар Александар Саша Милосављевић, Предраг Перишић, професор ФДУ, као и и цела плејада редитељa Дејан Мијач, Паоло Мађели, Слободан Унковски, Љиљана Тодоровић, Милош Радивојевић, Слободан Шијан, Боро Драшковић, Здравко Шотра, Мирослав Лекић, Милош Радовић...

– Могу рећи нешто што ми је осећање, не баш најлепше, а то је да се овде у Атељеу 212 већ годинама виђамо поводом сећања на људе којих нема. И увек када долазим овде имам двојако осећање. Једно да је то лепо, значајно као што је ова монографија, а друго да тог човека нема. И онда то не можете да разделите и кажете да је прича о монографији, само прича о нечему што нас подсећа на једно време. То је заправо подсећање на некога кога више нема. То ме увек, када пишем о својим пријатељима с којима сам провео скоро пола века, враћа у нека времена која су била: чинило ми се заувек – рекао је јуче за „Политику” академик Душан Ковачевић и присетио се времена када је започео своје дружење са Драганом Гагом Николићем:

–Када сам дошао овде у Атеље 212 1972. године, на прву пробу „Маратонаца”, када сам и упознао Гагу и почело је наше дружење које је трајало скоро до његових последњих дана. Гага Николић је за мене и даље присутан у овом граду јер је по мом осећању био од људи који би могао последњи да оде.

Редитељ Горан Марковић присетио се времена када је популарни Гага Николић оживео рели возача у његовом култном филму, уз напомену да је: „Николић био сушта супротност ликова које је играо”. Легендарни рокер Дадо Топић отпевао је у част Гаге Николића нумеру „Флојд” из филма „Национална класа” уз пратњу бенда на сцени Атељеа 212 на којој је овај непоновљиви глумац несебично давао своје емоције публици коју је неизмерно волео и поштовао.