субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Сећање на Драгана Гагу Николића

Монографија о једном од највољенијих српских глумаца представљена је јуче у Атељеу 212
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинчетвртак, 09.03.2017. у 16:54
"Господин мангуп" - сећање на Драгана Николића (Фото Фонет)

„Господин мангуп” назив је монографије о глумцу Драгану Николићу, културној икони Београда и српског глумишта, која је представљена јуче у Атељеу 212 у присуству великог броја његових колега, пријатеља, поклоника његовог живота и дела.  Ова уметничка монографија настала је у договору са његовом супругом, глумицом Миленом Дравић, а урађена је на иницијативу Гранд кафе, уз сарадњу са РТС-ом, као омаж Николићевом лику и делу и у знак захвалности за његов труд, племенитост и дугогодишње пријатељство.  Дело је приредила новинарка Радмила Станковић, а објавила издавачка кућа „Лагуна”. Уредник фотографија је Горанка Матић.

Драган Николић који је на простору бише Југославије био један од највољенијих глумаца трајао је пола века на југословенској и српској културној сцени, како у позоришту, тако и на филму и телевизији као јунак филмова који представљају богатство националне кинематографије.

Кад тапкароши часте
 У „Српској кафани” дружили смо се годинама. Када смо у неко доба желели да платимо рачун, чувени Миле, шеф кафане нам је рекао да је све плаћено. И када смо га питали ко је платио рачун, јавила су се два момка која су седела у углу кафане и рекла нам: „Ми смо платили”. Када смо их питали зашто, одговорили су нам: „ Па, ми смо ваши тапкароши”. Они су били Дорћолци и заиста су тапкарили испред Атељеа 212. То је било време када је ово позориште било изузетно важно, и када се свака премијера, ако је иоле била мало политички обојена, чекала као велики догађај, сећа се Душко Ковачевић.

Причу о глумачким и интимним световима Гаге Николића испричали су, поред осталих академик Душан Ковачевић, филмски критичар Милан Влајчић, позоришни критичар Александар Саша Милосављевић, Предраг Перишић, професор ФДУ, као и и цела плејада редитељa Дејан Мијач, Паоло Мађели, Слободан Унковски, Љиљана Тодоровић, Милош Радивојевић, Слободан Шијан, Боро Драшковић, Здравко Шотра, Мирослав Лекић, Милош Радовић...

– Могу рећи нешто што ми је осећање, не баш најлепше, а то је да се овде у Атељеу 212 већ годинама виђамо поводом сећања на људе којих нема. И увек када долазим овде имам двојако осећање. Једно да је то лепо, значајно као што је ова монографија, а друго да тог човека нема. И онда то не можете да разделите и кажете да је прича о монографији, само прича о нечему што нас подсећа на једно време. То је заправо подсећање на некога кога више нема. То ме увек, када пишем о својим пријатељима с којима сам провео скоро пола века, враћа у нека времена која су била: чинило ми се заувек – рекао је јуче за „Политику” академик Душан Ковачевић и присетио се времена када је започео своје дружење са Драганом Гагом Николићем:

–Када сам дошао овде у Атеље 212 1972. године, на прву пробу „Маратонаца”, када сам и упознао Гагу и почело је наше дружење које је трајало скоро до његових последњих дана. Гага Николић је за мене и даље присутан у овом граду јер је по мом осећању био од људи који би могао последњи да оде.

Редитељ Горан Марковић присетио се времена када је популарни Гага Николић оживео рели возача у његовом култном филму, уз напомену да је: „Николић био сушта супротност ликова које је играо”. Легендарни рокер Дадо Топић отпевао је у част Гаге Николића нумеру „Флојд” из филма „Национална класа” уз пратњу бенда на сцени Атељеа 212 на којој је овај непоновљиви глумац несебично давао своје емоције публици коју је неизмерно волео и поштовао. 

 

 

 


Коментари3
e2fbb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

profesor književnosti
Ako već u "propozicijama" za uslov objavljivanja komentara stoji, pored ostalog, da komentatori treba de se drže teme, ne znam zašto Politika, protiv pravila koja je sama ustanovila, neprestano objavljuje primedbe čitalaca povodom upotrebe latinice. Uostalom, postoji zakon o službenoj upotrebi pisma, tj ćirilice, ali se, na veliku žalost ostrašćenih čuvara našeg jezika i identiteta, tu ne pominju knjige, ni kompjuteri, ni mobilni telefoni, ni "selfiji" ni "rijaliti" i već ko zna šta. Mnogo je veća šteta koristiti takve nakazne tuđice, nego na primer štampati neko književno delo latinicom. A dok ovo pišem, pijem Grand kafu, latinicom, i pušim cigarete, takođe "objavljene" latinicom, a tu je i kisela voda "Knjaz Miloš", u dva izdanja, jednom ćiriličnom a drugom latiničnom, ali ne vidim razliku ni po sastavu ni po ukusu.
Sasa Trajkovic
Dirljivo je i sentimentalno oprastanje glumaca od svog proslavljenog kolege iskreno i cak dirljivo odajici pocast velikanu nase glume. Ali je nedopustiv odnos celog drustva pa i drzave prema umetnickim velicinama koje su jedini pravi autenticni brend Srbije, zaborav i nebriga kao i destrukcija prema imetnosti i kulturi nas vraca u srednji vek.
Бајо Пивљанин
Зашто је монографија на латиници?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља