Пре 31 годину, недељом увече, у ударном термину на Првом програму Телевизије Београд приказивана је серија „Сиви дом” која је касније ретко репризирана. Кроз 12 епизода приказана је судбина малолетника делинквената из Васпитно-поправног дома у Крушевцу, који ове године обележава седам деценија рада.

Према сценарију Гордана Михића и у режији Дарка Бајића, многи данас познати глумци остварили су у „Сивом дому”своје прве улоге. Серија је снимана 1984. и 1985, емитована је фебруара и марта 1986, а уредница је била Донка Шпичек. После 10 година одсуства ове серије са екрана, РТС ће од сутра, суботом од 21 сат, репризирати „Сиви дом”.

Током јучерашњег сусрета дела ауторске и глумачке екипе серије, редитељ Бајић рекао је да су он и његови сарадници били храбри млади људи када су снимали „Сиви дом” и да су хтели да подигну технички ниво на телевизији, у чему су успели, али уз велико убеђивање и муку.

Бајић је испричао да је серија рађена на филмској траци, да је једна епизода снимана по 20 дана и да је било забрањено снимати праве делинквенте у дому:

– Морали смо да пронађемо статисте из Крушевца. Био сам изненађен када сам их нашао, јер су многи личили на младе који су били у дому. Управник Жарко Антић ми је изашао у сусрет и чуо сам тајне о дому које се нису знале. Тамо је било деце због кривичних дела, али и оних који су у тамо завршили због крађе чоколадице, скидања државних налепница са аутомобила или знака мерцедеса. Схватио сам да ми је било важно то што сам имао породицу и што ме је она штитила.

До серије „Сиви дом” тематика домаца била је табу-тема, о том проблему се није говорило. После прве и друге епизоде серија је доживела много друштвено-политичких критика, рекао је Бајић:

– Писали су да сам снимио серију под утицајем Америке, да то није серија која на прави начин говори о ономе што се у домовима дешава. Сећам се написа у ком су тврдили да се број делинквената повећао како је серија одмицала и постајала све популарнија.

Радмила Живковић је тумачила лик Шиљине мајке, а Шиљу је играо Жарко Лаушевић, иако је од глумице млађи само осам година.

– „Сиви дом” је вечна серија јер је истинита, искрена и савршено уметничка. Штета што није чешће репризирана јер је приручник за родитеље који треба да размишљају како и шта чине својој деци, како се због својих проблема одвајају од њих и како не воде рачуна о њима опхрвани својим проблемима – рекла је Живковићева приметивши да су проблеми родитеља данас већи него пре 30 година.

Миша Јанкетић је за разлику од Драгана Николића, који је играо лик доброг васпитача, добио улогу злог васпитача.

– „Сиви дом” је једна од најбољих серија у којима сам играо, а боље не могу да се сетим. Имали смо осећај да радимо нешто вредно – истакао је Јанкетић и испричао да му је један таксиста, кад га је после представе возио кући, признао да му је био траума из детињства због улоге злог васпитача Белог.

Андријана Виденовић играла је у серији са 18 година (најмлађа је била Мирјана Јоковић), тумачила је лик Лолике и добро се сећа године дана снимања у Крушевцу.

– Шамари које смо добијали, као и све остало у серији, били су прави. „Сиви дом” није лаж. Радили смо у дому, у правој сценографији, а и данас знам мирис мензе у којој смо јели – рекла је Виденовићева изражавајући задовољство што ће публика поново видети серију и размишљати где се наше друштво налази после 30 година, шта су били злочини некад а шта су данас и докле смо довели нашу децу.

Као студент глуме на ФДУ Дубравко Јовановић је добио улогу Матића у „Сивом дому”, која га је значајно обележила и касније:

– Неколико година после серије, пошто сам положио возачки испит, полицајац ме је зауставио на улици због упаљених светала за маглу. Објашњавао сам му да то нисам урадио намерно. Питао ме је: „Је л’ си ти играо у ’Сивом дому’”. Када сам му казао да јесам, рекао ми је: „Добро, тамо си научио и да се расправљаш” – и написао казну.