четвртак, 30.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:36

Павле Бељански, пријатељ са дистанцом

Наш дипломата и колекционар, из чије су збирке дела наших академика од вечерас изложена у Београду, Лубарди и Милуновићу био је кум на венчању, док су врата његовог стана била за Коњовића увек отворена
Аутор: Милица Димитријевићпетак, 10.03.2017. у 17:09
Мило Милуновић отвара Челебоновићеву изложбу у „Цвијети Зузорић” 1958; Павла Бељанског препознајемо, с профила, у позадини (последњи ред, трећи слева) (Фото Архива Спомен-збирке Павла Бељанског)

Они који Павла Бељанског (1892-1965) нису познавали питају се, можда, какав је био карактер човека чији је уметнички укус формирао вредну збирку дела наших најпознатијих стваралаца, из које ће од вечерас у 19 сати, у Дому војске Србије, бити изложено четрдесетак слика, цртежа и скулптура које je насликалo, нацрталo и извајалo 16 наших академика. Међу њима Милан Коњовић, Петар Лубарда, Цуца Сокић, Пеђа Милосављевић, Иван Табаковић, Зора Петровић, Мило Милуновић, Сретен Стојановић, Ристо Стијовић... Јасна Јованов, управница новосадске спомен-збирке која носи име овог познатог дипломате и колекционара, његову везу са уметницима описује овако: „Већину аутора познавао је лично. Није с њима делио само лепе тренутке, већ и своју и њихове личне трагедије. То су била пријатељства за читав живот, али на начин како је Бељански то схватао – увек са одређеном дистанцом, али спреман да помогне”.

Како наша саговорница додаје, повод за поставку су два јубилеја: шест деценија од како је настала спомен-збирка и пола века од почетка рада Уметничког савета и саме Галерије Српске академије наука и уметности. Прикрала се ту и коинциденција – оснивање савета и излагачког простора САНУ иницирао је управо Недељко Гвозденовић, један од блиских пријатеља Бељанског и аутор из његове колекције.

– Бељански је Лубарди и Милуновићу био кум на венчању, а кумовао је и Миловој кћерки Весни. Одлазио је у Милов атеље, па је тако са штафелаја скинуо тек довршену „Мртву природу” сматрајући да ће је свака даља уметникова интервенција упропастити. Са Коњовићем се здружио око 1930. Врата стана Бељански била су за Коњовића и његову супругу Ему увек отворена. Бељански је изашао у сусрет уметниковој жељи да изложбом слика из његове збирке отвори Модерну галерију Народног музеја у Сомбору. „Пробуржоаски” каталог те изложбе је Коњовића и аутора каталога Јаноша Херцега коштао намештења, те је Бељански, како би помогао њихову рехабилитацију, у мају 1946. у Сомбор довео цео дипломатски кор. Коњовић је Бељанском поклонио слику „Праља”, тако занимљиву да се Милан Кашанин није смирио док није убедио Бељанског да је поклони Музеју принца Павла. Коњовић је Бељанском посветио још једно дело, „Сунце над Бачком”, настало баш оног дана када је колекционар преминуо, у име бола због губитка пријатеља. Бељански је пружио у свом стану уточиште Гвозденовићу, пошто је његов атеље у Коларчевој задужбини страдао у бомбардовању пред крај Другог светског рата, док је Гвозденовић био сведок огромне туге Бељанског, након погибије седморо чланова његове породице у бомбардовању Свилајнца 1944. године – препричава нам неке упечатљиве детаље Јасна Јованов.

Како додаје, њој и Милици Орловић Чобанов, као ауторкама изложбе, није било лако да одаберу радове шеснаесторо аутора, јер се Бељански трудио да свако име заокружи репрезентативним избором и јер су дела већ добро позната. Изненађење за београдску публику крије се у настојању да ова целина дела буде додатно објашњена, јер сви су аутори били наши суграђани, нечији пријатељи, некоме и суседи, није безначајно како су изгледали, чиме су се још бавили, какве су биле њихове међусобне везе. На питање на шта би посебно требало обратити пажњу управница спомен-збирке одговара:

– На претходној нашој изложби у Београду није била приказана Коњовићева „Жетва”. Ради се о првој из циклуса његових житних поља из околине Сомбора, теме коју је почео да слика када се заувек одселио из Париза и вратио у родни град. Дело одише изузетном експресивношћу и неком антејском снагом. Коњовић ће бити представљен са још једним кључним радом „Мој атеље 2”, антологијском сликом из његове плаве фазе, периода када је, после боравка у Кањес сир Меру, увео интензивни плави тон у своје слике. Ту је још једна слика која није гостовала у престоници, „Ентеријер” Марка Челебоновића, у ствари собе у његовој вили у Сен Тропеу. На њој се могу видети многи детаљи који се препознају на фотографијама овог простора, али и на Марковим радовима од почетка четврте деценије, све до краја његовог стваралаштва: источњачки теписи, афричке фигурине, керамички врчеви. Треба поменути и „Зиму на Сењаку” Ивана Табаковића, призор који се и данас препознаје, мада Табаковићу сама физичка сличност није у тренутку сликања била најважнија, већ изузетно, трепераво осветљење, интимистички угао посматрања призора. Вредна помена је и „Циганка” Зоре Петровић, један од раних у низу женских актова ове необичне сликарке, необичан по тами и мање експресивном приступу сликању, него што је то радила касније, али ипак експресивном и чулном захваљујући акценту жутих чарапа, као јединој одећи модела.

 


Коментари2
ae115
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Tako su retki ljudi koji su i u nekim drugim vremenima kada je drustvo imalo mnogo bolji odnos prema autontecnoj savremenoj srbskoj umetnosti proslog veka imali mecenski ali i prijateljski odnos prema umetnicima i umetnosti. Ova zbirka je dar zemlji zemlji koja danas ne ceni svoje kulturno blago i sopstvenu umetnost i kulturu. Nadam se da ce neke druge generacije znati da cene svoje kulturno nasledje i umetnicko blago.
MIja
Divno to je delic najbolje zbirke u srbiji pozdrav domu vojske koji inace prave dobre izlozbe,sobzirom na diverziju kulture i muzeje koji ne rade sramota za to neko treba da odgovara da smo zemlja

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља