субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54
СЛИКЕ 21. ВЕКА

Винска опозиција и коалиција

У Рогљеву оживели виногради, у Прањанима пече се ракија, у архиву Радио-Београда чувају се гласови наших великих умова, а у Новом Саду сећање на неоавангарду
Аутор: Дубравка Лакићпетак, 10.03.2017. у 17:25
Из документарног филма „Обећање“ Жељка Мирковића (Фото Оптимистик филм)

 

Солун – Село Рогљево надомак Неготина има чудне људе, свако има своју филозофију, каже право у „у брк“ камере житељ овог места, симпатични протагониста дугометражног документарног филма „Обећање“ редитеља Жељка Мирковића и аутора Душана Гајића. Под ознаком „Земља порекла: Србија“, ово је један од четири српска филма доступна купцима и бројним селекторима фестивала у оквиру копродукцијског маркета на, пре неки дан започетом, 19. Солунском фестивалу документарног филма – Слике 21. века.

 Пред потенцијалним купцима је још један врло добар Мирковићев документарац. Живописна прича о необичном подухвату француске породице која се настанила у Рогљеву како би заједно са оно мало преосталих мештана производила органско вино за међународно тржиште.

 Звучало би ово као права модерна српска бајка да долазак странаца у успавано и готово заборављено Рогљево није изазвало поделу на „коалицију“ и „опозицију“. Код неких мештана пробудила се нада, код других – велики отпор и неповерење. А и шта имају ти Французи да се праве свезнајућим када су се још почетком двадесетог века рогљевска вина продавала у Паризу, Лондону, Бордоу. Додуше, један век касније, читав крај је сиромашан и напуштен, у старе винске подруме населила се мемла и паучина, а у центру села све је више облепљених умрлица.

Бојанина „Забрањена тетка“
На копродукцијском маркету, у специјалном програму „Документарци у настанку“, наш млади продуцент Милан Стојановић је пред професионалцима из целог света (емитери, дистрибутери, фондови) представио пројекат „Забрањена тетка“ са којим као редитељ дебитује Бојана Новаковић.
 Бојана Новаковић је иначе аустралијска и америчка глумица нашег порекла (рођена у Београду, глумачку академију завршила у Сиднеју), „откривена“ у Паскаљевићевом филму „Оптимисти“ (играла је и у „Шишању“), позната по америчким филмовима „Генерација“ и „Ивица таме“ и серији „Shameless“.
 Бојанина „Забрањена тетка“, мрачна породична драма о женама у њеној породици, већ је подржана на конкурсу ФЦС-а. Премијера се очекује наредне године. 

 Долазак и останак Сирила Бонзироа и његове супруге Естел, винара из француске Бургундије, у Неготинску крајину, равно је чуду. Њихов ентузијазам шири оптимизам и добар глас о „најбољем винском региону на Балкану, а можда и у Европи“, а тежак и упоран рад који доноси прве резултате, фасцинира. Њихова вина „Обећање“, „Истина“, „Поема“, произведена у Рогљеву, налазе се на менију чувених ресторана у Паризу и Токију. Скенирајући свакодневицу француског пара и самих мештана Рогљева, Мирковићев и Гајићев филм на површину износи и сукоб менталитета и предрасуда и отвара питања о томе како видимо себе и спољни свет, а како нас виде други.

 Филм „Обећање“ је већ освојио награде за најбољи документарни филм на Међународном фестивалу у Орегону (САД) и на Медитеранском фестивалу у Италији. Захваљујући интернетској комуникацији са Жељком Мирковићем, који већ неко време у Америци као професор предаје у школи филма и дигиталних медија, за „Политику“ је потврђено да ће „Обећање“ данас имати и свечану премијеру у Вашингтону, а 18. марта и у Њујорку...

 И док се у Рогљеву, на истоку, производи одлично вино, у Прањанима, у срцу Србије, производи се ракија. Кажу мештани, али и сви учесници чувене ракијске олимпијаде у овом селу, да је најбоља на свету. У швајцарско-српском филму „Ракијада“ Николе Илића, забележено је да житељи Прањана осим ракије, негују још један мит. Мит о томе да су били родоначелници прве гериле (четничке) у окупираној Европи током Другог светског рата. Негују и историјску чињеницу да је у Прањанима 1944. изведена чувена операција „Ваздушни мост“ (на западу позната као операција „Halyard“), опсежна евакуација оборених савезничких пилота у Југославији, која је изведена од стране авијације САД, у сарадњи са Југословенском војском у Отаџбини...

 У другу врсту историје урањају српски документарци „Radiovision“ Милоша Томића, Јелене Милуновић, Игора Симића и Грегора Зупанца, као и „Друга линија“ Ненада Милошевића, који су такође доступни на солунској „филмској пијаци“. „Radiovision“ као необични анимирани документарац који нештедимице доноси животне приче похрањене у једној од најстаријих јавних радио-станица у Европи, у Радио Београду. Реч је о животним причама наших највећих писаца, уметника, интелектуалних умова, попут Исидоре Секулић, Иве Андрића, Борислава Пекића, Мирка Ковача, Десанке Максимовић, Радивоја Кашанина, Рахеле Ферари – тонски заувек записаних...

 Документарни Милошевићев филм „Друга линија“ (награђен на Белдоксу) пре свега је импресиван, десетогодишњи истраживачки подухват који је довео до детаљног увида у неоавангардну културну и уметничку сцену с краја шездесетих и током седамдесетих година прошлог века у Новом Саду. Ова сцена, у то време забрањивана, бункерисана, осуђивана, гушена и данас је остала маргинализована, непозната новим генерацијама. Уз велику ауторску одговорност, уз употребу архивских материјала и сведочанстава актера, Ненад Милошевић на известан начин исправља ову неправду и нуди гледаоцу детаљан увид у неоавангардну уметност некадашње прогресивне новосадске сцене.


Коментари0
035c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља