четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:43
ЕКСКЛУЗИВНО

Блажи критеријуми за звања истраживача

У бази истраживача нема 18.000 људи, како се спекулисало, већ као и до сада – око 12.000, открива за наш лист Никола Танић, помоћник министра просвете за науку
Аутор: Сандра Гуцијанчетвртак, 09.03.2017. у 22:00
(Фото Зоран Анастасијевић)

Министарство просвете је управо послало „Службеном гласнику” измењени Правилник o вредновању научноистраживачког рада, на основу којег ће наши истраживачи бити бирани у звања, најавио је јуче за „Политику” Никола Танић, помоћник министра просвете за науку.

Он каже да су уважене све примедбе научне заједнице, чак и оне које нису биле достављене писмено, а јесу кружиле у јавности. Овај правилник сада ће бити много повољнији за истраживаче, са блажим критеријумима чак и у односу на документ из 2008. године.

Уважене су примедбе Заједнице института Србије, Конференције универзитета Србије, посебно друштвено-хуманистичких наука, као и замерке истраживача из националних дисциплина (историја, језик, археологија, етнологија...).

Сутра ће бити готова и база истраживача која је такође изазвала велике полемике у јавности. Иако се спомињао број од 18.000 научника, од којих је чак 6.000 нових, махом са приватних факултета и научних центара, Танић за наш лист каже да ће и овде бити изненађења, јер истраживача неће бити много више него до сада – а то је око 12.000.

 

Aктуелним правилником који је изазвао научну буну, а посебно на сајту и страницама „Политике”, били су пооштрени услови за напредовања у звања, брисани сви дуго година прикупљани бодови, у правном вакууму су се нашли истраживачи који су при истеку звања и започели избор у нова, јер није био предвиђен прелазни период, била је замерка да се „тренира строгоћа” на младим генерацијама којe ће зато отићи у свет...

Све смо то превазишли, омогућен је прелазни период. До сада уопште нисмо имали кандидате за избор по новом правилнику, дакле нико неће ићи по овом који је донет априла прошле године, већ по новом, измењеном. Он је блажи него претходни. Основна новина у правилнику, која је била у оном из прошле године и сада је остала, јесте да имате неограничену могућност реизбора. Ви сте раније као истраживач били присељени да постанете генерал, односно да стигнете до највишег звања. Данас ви можете да будете у статусу научног сарадника до краја своје каријере. Не морају сви бити генерали ако то неће или не могу. Тачно је да су били поништавани бодови од последњег реизбора, али по изменама и допунама правилника сада је омогућено свим истраживачима да приликом избора у више звање могу да рачунају резултате у последњих 10 година током свог реизбора.

 

Једна од највећих замерки већег дела научне заједнице јесте да Министарство просвете не ради транспарентно, да се не зна ко су људи који припремају правилнике и конкурс, да научници сазнају њихову садржину тек пошто буду објављени?

Ускоро америчко-српски пројекти
– За само пола године постигли смо два велика успеха научне дипломатије који су важни за наше истраживаче: имамо уговор са кинеским министарством науке и технологије и управо је у току конкурс за велике заједничке трогодишње пројекте, који траје до 17. марта. Са НСФ-ом (National science foundation), која је највећа америчка фондација за истраживања у свету и која сарађује са мало земаља, договорено је да се од ове године отворе врата нашим истраживачима који желе да се прикључе америчким пројектима. Уколико челници НСФ-а процене да Америка има интерес за сарадњу у областима у којима је Србија најјача, биће расписан конкурс и за заједничке пројекте – наводи Танић. Он додаје да је ово прилика да „станемо на црту” са најбољима и да видимо коначно где је српска наука.

Убудуће ћемо сва радна тела која формира министарство објављивати на сајту, као и изводе са састанака матичних одбора и Комисије за избор у звања. На изменама и допунама правилника о звањима смо радили ми у министарству, али на темељу примедби које смо добили од научне заједнице, ту није било радне групе. Правилник о финансирању који је такође био предмет спора, а који је поништен када и конкурс прошле године, радила је радна група, сви матични одбори су дали своје представнике и истраживачи знају ко су они. Национални савет за науку је темељно прошао кроз правилник, дао своје примедбе и ми смо их усвојили.

 

Да ли измене значе и да неће бити дискриминисане друштвено-хуманистичке науке, какав ће бити  третман националних часописа за које су постојале замерке да су потпуно деградирани?

 Испунили смо све оно што су били кључни захтеви научне заједнице, чак и оно што нису тражили, односно, усвојили смо и неке примедбе које нисмо добили на папиру. Подигли смо број бодова за националне часописе, а домаће монографије ће носити седам, односно девет бодова, то чак нису ни тражили. Сада ће те публикације бити боље вредноване него оне у природно-математичким наукама, тако да прича о дискриминацији националне историје или језика више не стоји.

 

Како ћете решити положај запослених у институтима: они су запослени на неодређено, а плаћају се пројектно, дакле на одређени рок од пет година. То значи да ако неки пројекат не прође, не могу да се исплаћују плате. С друге стране, била је и велика замерка, нарочито института друштвено-хуманистичких наука који немају своје приходе, да не могу да исплаћују отпремнине, јер неке ставке не улазе у пројектно финансирање?

Покренули смо велику иницијативу за промену начина финансирања и реформу института. Први пут у историји земље наука је приоритет Владе Србије, односно увођење комбинованог модела финансирања. Направљен је детаљан акциони план, по којем се 2020. године стичу услови за прелазак на институционално и пројектно финансирање.

 

А шта ће бити до 2020. године?

Мораћемо да се држимо законских оквира, дакле остаје пројектно финансирање. Ово Министарство ће учинити све да очувамо људске капацитете и ако је могуће да их повећамо.

 

Министар просвете је за наш лист најавио да се може очекивати нови конкурс за научноистраживачке пројекте у мају, да ли та информација и даље важи, јер се научном заједницом пронео глас да ће то ипак бити на лето?

Радимо на припреми конкурса, јер је пре тога неопходно завршити много тога: базу истраживача, Правилник о финансирању, матични одбори ће проценити резултате научног рада и све ће бити објављено на нашем сајту. Сви истраживачи ће то моћи да виде и исправе евентуалне грешке. Врло смо опрезни, радимо темељно и када све буде завршено – расписаћемо конкурс.

 

Управо је Србију посетио Роберт-Јан Смитс, директор Генералног директората за истраживање и иновације Европске комисије. Чуле су се замерке да сте га водили само у успешне институције, а да није имао прилику да чује шта мисле сви истраживачи?

Он је дошао због Биосенса из Новог Сада, то је била његова иницијатива, али смо га задржали мало дуже. Дошао је веома добро припремљен, претресли смо све проблеме са којима се наука у Србији суочава, укључујући и статус истраживача који је кључни проблем. Био је изузетно задовољан великим послом који смо урадили. Морам и да демантујем те озбиљне примедбе научних радника да нису могли да изложе своје проблеме, зато што је Смитс имао сесију у САНУ и сваки истраживач је могао да дође и каже шта жели. Други је проблем што је та сесија била слабо посећена, иако је била најављена у медијима.


Коментари53
1b692
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Isidora N.
Tanic je prvi pomocnik ministra koji je toliko isprovocirao naucnike svojim naopakim odlukama o vrednovanju naucnog rada, da su poslali inicijativu Ustavnom sudu. Da li ce Sarcevicu to biti dovoljno, ili treba da stigne finansijska policija u Ministarstvo i da se podigne krivicna prijava zbog nepotizma, korupcije i zloupotrebe sluzbenog polozaja, pa da shvati da Tanica i Verbicev kadar treba smeniti.
Aleksandar I.
Ovde nije rec ni o kakvom samoupravljanju, nego o krsenju elementarne logike od strane Ministarstva. Hiljadu puta im je receno da se bibliometrija ne primenjuje u humanistici, to im pise i na njihovoj svetoj knjizi WOS, kao i to da se moraju sacuvati nauke koje se bave temamam od lokalnog i nacionalnog znacaja. I jedno i drugo pise i na WOS i u The Leiden Manifesto for research metrics, i u svim radovima ozbiljnih bibliometrista. Bibliometrjia ne sluzi za ocenjivanje individualnog rada. IF se ne moze pouzdano primenjivati za ocenu casopisa u humanistickim i dobrom broju drustvenih nauka. Mora se sacuvati raznovrsnost istrazivanja, sto u DH naukama znaci i one teme koje nemaju medjunarodni ali imaju lokalni i nacionalni znacaj. Ali Tanic izgleda ne zna engleski ili jednostavno ima misiju da unisti DH nauke.
Milos R.
Ovim izmenama pravilnika nisu uvazeni zahtevi istrazivaca, nego je za drustvene i humanisticke nauke otezan izbor u zvanje, uvodjenjem najmanje tri obavezne vrste rada u drugoj koloni. Dakle, nije dovoljno da ste sakupili trazene poene, nego vam sada propisuju i koju vrstu rada morate da imate. Naucni saradnik, pored radova u casopisima i monografija nacionalnog znacaja mora da ima i medjunarodnu monografiju, sto je nemoguca misija za vecinu onih koji se bave temama iz Srbije, jer strani izdavaci nisu zainteresovani za njih, rad u casopisu kategorije M23 (sto je tesko jer dobar broj uglednih humanistickih casopisa nije indeksiran u WOS) ili da imate cast da kao naucni saradnik odrzite predavanje po pozivu na medjunarodnom skupu i da ga objavite u celini). Ovom napomenom se krsi Zakon o nauci (jer u naucne slobode spada i sloboda objavljivanja, a to znaci da mozete da birate gde i sta objavljujete. Nekome ocigledno smetaju DH nauke u Srbiji. Mozda zato sto donose kriticku misao.
Aleksandar I.
To je tacno, zanimljivo je da ova napomena o obavezne tri vrste rada ne stoji kada su u pitanju prirodne nauke, nego samo za drustvene i humanisticke i tehnicke nauke. Verovatno neko od "izvrsnih" prirodnjaka koji nam kroje kapu ne moze da zadovolji taj uslov (iako je to u prirodnim naukama lakse nego u DH zbog prirode istrazivanja), a cilj je da se ucutkaju drustveno-humanisticke nauke, jer su one kadre da kompetentno analiziraju drustvene politike, ukljucujuci i naucnu politiku. Tanic sigurno ne radi u korist drzave Srbije, vec na njenu stetu.
Препоручујем 9
Bole
A kada će evaluacija? Sada primamo plate po onome što smo radili pre 10 i više godina.
naucni savetnik
Nece je biti. Obesmiljena je. Broj naucnih radova u Srbiji opada, a pragovi za kategorije vrtoglavo rastu. Drugim recima, "potpisivanje" na radove je unistilo u potpunosti ovaj vrednosni sistem, koji je na svom pocetku davao pozitivne rezultate. I kod prethodne "kategorizacije" pravila su bila veoma komplikovana, kako nasi ljudi vole da kazu - budzena. Sada je gotovo nemoguce pomiriti razne interese (verovatno bi bilo potrebno napraviti desetak dodatnih lista). Na Verbicevom '"konkursu" prag za hemiju, fiziku, medicinu je bio oko 150 (za pet godina). I na kraju, pokusajte da nekom naucniku iz sveta da objasnite nasu "kategorizaciju". Tako cete najbolje shvatiti njenu besmisao.
Препоручујем 8
Sandra Gucijan
Pravilnik je od danas (utorak) na sajtu Ministarstva prosvete.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља