недеља, 28.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:14

У банкама штеде, а фондове меркају

Упркос ниским каматама штедња у Србији премашила девет милијарди евра
Аутор: Јована Рабреновићсубота, 11.03.2017. у 16:45
(Фото Д. Јевремовић)

Штедња у Србији први пут је у јануару премашила девет милијарди евра, међутим штедише се нису овајдиле од тога што све више новца дају банкама на чување.

И њих као и европске „колеге” муче ниски проноси на депозите тако да зараду практично и немају.

Због тога што су приноси на штедњу на нивоу статистичке грешке намеће се питање како на други начин обрнути капитал и, подразумева се, зарадити. Уложити у акције на берзи, инвестиционе фондове, државне обвезнице?

Ненад Гујаничић из „Вајз брокера” каже да је наше финансијско тржиште прилично неразвијено, а његова главна карактеристика је доминација банкарског сектора и кредита као основног финансијског инструмента. С друге стране, депозити (штедња) представљају основни вид улагања, упркос великом паду камата у протеклих неколико година.

– Осим у штедњу, грађани могу новац да инвестирају у државне обвезнице које носе незнатно више приносе. Међутим, већина грађана нема довољно информација и знања како се тргује овим папирима, па отуда и слабо интересовање. Такође, зарада је тек незнатно виша у односу на штедњу у банкама па је изостао већи мотив код потенцијалних улагача. Примера ради, на годишње записе у динарима грађани добијају бруто принос од 3,5%, док је зарада у еврима око 0,8%. На тржишту постоје и муниципалне обвезнице – обвезнице општине и градова, које носе већи принос од државних папира, али и већи ризик, али их веома слабо има у понуди – каже Гујаничић.

Грађанима приватни пензиони фондови и осигуравајућа друштва нуде одређене производе, али је тешко рећи да су они добили карактер масовности. Осим слабе едукованости, главни разлог њихове слабе заступљености је низак стандард становништва, додаје наш саговорник.

– Инвестициони фондови су такође слабо развијени, а томе је делимично допринела и чињеница да су развој почели непосредно пред почетак финансијске кризе. За разлику од развијеног света постоји веома мали број врста инвестиционих фондова, а доминирају новчани фондови као алтернатива штедњи и државним дужничким хартијама – наводи Гујаничић.

Најризичнији финансијски инструмент су акције у које грађани могу да инвестирају на Београдској берзи, али и на светским тржиштима што је све атрактивнија алтернатива с обзиром на бројне недостатке нашег тржишта. Главни проблем домаће берзе је слаба ликвидност, односно мали промет акција, али изнад свега недовољна заштита мањинских акционара што је у блиској прошлости резултовало неколицином корпоративних скандала (Агробанка, Привредна банка, Универзал банка), где су улагачи изгубили сав новац.

Кад су у питању страна тржишта, она су доступна и домаћим грађанима и главна предност ове врсте улагања је непостојање валутног ризика (јер се купују се акције у еврима, доларима), али и елиминисање утицаја домаћих друштвено-политичких збивања која чине овдашњи инвестициони амбијент неатрактивним. Највећи проблем грађана да инвестирају у светске акције јесте недовољан ниво знања и искуства, па се иако све више, ретко упуштају у овај посао, додаје Гујаничић.

Рајфајзен банка, на пример, има три инвестициона фонда, а имовина клијената у ова три фонда тренутно износи преко 150 милиона евра.
У овој банци кажу да у условима смањених камата на штедњу, инвестициони фондови могу бити добра алтернатива депозитима банака, уз виши принос, али и уз дневну доступност средства.

– Оваква врста улагања погодна је за оне улагаче који нису склони ризику, јер у складу са инвестиционом политиком имовину улажу у краткорочне депозите у банкама и краткорочне дужничке папире, и тиме обезбеђују високу сигурност улагања. Такође, уколико инвеститор жели да обезбеди своја средства у еврима, на располагању му стоје такозвани „евро кеш” фондови који послују по истом принципу, улажући у депозите и дужничке хартије. Балансирани фондови нуде клијентима могућност комбинације улагања у различите врсте имовине – акције, обвезнице, депозите и остало. Оне на тржишна кретања реагују различито, а уз умерени ризик може да се оствари позитиван принос у дугом року – кажу у Рајфајзен банци.

НБС: Државне хартије најсигурније

У Народној банци кажу да, иако је финансијско тржиште у Србији још увек недовољно развијено, ипак постоје одређене инвестиционе алтернативе за становништво. Поред штедње, грађани могу уложити новац у државне хартије од вредности, пензионе фондове, инвестиционе фондове, осигуравајућа друштва и акције. Улагање у државне хартије од вредности спада у најсигурније облике улагања. Државне хартије се продају на аукцијама које организује Управа за јавни дуг Министарства финансија. Становништво на овим аукцијама може учествовати посредством овлашћених учесника (брокера и банака), а након примарне продаје на аукцијама, државне хартије од вредности рочности преко годину дана могу се даље куповати и продавати преко Београдске берзе.

Камате на хартије у динарима крећу се од 2,64 одсто за рочност од шест месеци до 5,6 одсто за рочност од седам година. Када су у питању државне хартије у еврима, камате се крећу од 0,78 одсто за рочност од годину дана (53 недеље) до 2,69 одсто за рочност од пет година. Са смањењем каматних стопа банака на штедњу, примећена је повећана заинтересованост становништва за улагање у државне хартије у еврима. Међутим, и даље је износ улагања становништва у државне хартије занемарљиво мали у односу на штедњу.

Једну од инвестиционих алтернатива на домаћем тржишту представљају и инвестициони фондови. Тренутно постоји 12 отворених и један затворени инвестициони фонд. Укупна вредност нето имовине регистрованих инвестиционих фондова износи 21,1 милијарда динара.


Коментари5
bbe74
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ljupce65
u siromasnoj i Neuredjenoj drzavi nema mesta za investicije jer je Bolesna administracija u Drzavi ende
Mali vlasnik
Bavim se investiranjem deset godina. Savetujem zainteresovanim ulagacima da nikako ne ulazu u domace kompanije iz razloga koje je gospodin Gujancic pomenuo a to je nedovoljna zasticenost malih akcionara. Ja deset godina trpim da me vecinski vlasnik Vode Vrnjci brutalno krade, umanjujuci profit i ne deleci uopste sa akcionarima. Ulazite dugorocno i diversifikujte hartije na svetskim berzama , to je najisplativiji vid ulaganja.
Marko
Pa ko ti je kriv kad hoces sa slovencima da pravis biznis. Zato su ti dali 700e umesto 2500e, budi srecan da si dobio i to!
Препоручујем 1
U Srbiji ista prica
A strane su bolje ?Imamo sam nekoliko akcija u jednoj slovenackoj banci kod nas i jedan dan samo mi je doslo pismo da MORAM da prodam akcije banci po sili SRPSKOG zakona i to po najgorem kursu jer zakon DOZVOLJAVA banci da ukrupnjava svoj kapital (na stetu malih akcionara) i umesto da Mi plate 2500 euro po realnom kursu platili su Mi oko 700 euro u dinarima
Препоручујем 3
Petar Petrović
To možda ako se pod štednjom podrazumeva da se pare drže u banci da ne bi bile kod kućena izvol'te. Koliko je od ove cifre oročeno? Verovatno 0 dinara.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља