четвртак, 30.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:36

Како кинески филозофи могу да нас науче добром животу

„Креативни центар” објавио је књигу Мајкла Пјуета и Кристин Грос-Ло о томе како у свакодневици применити древну мудрост Истока
Аутор: Марина Вулићевићсубота, 11.03.2017. у 18:30
Мајкл Пјует и Кристин Грос-Ло (Фото Креативни центар)

Сувише се говори о томе да живот, као стара плоча, прескаче у брзини модерног живота, да се мало тога мења, да се живи на друштвеним мрежама, или да се уопште не живи.

Међутим, људи који траже алтернативу могу и да је нађу, почињући од малих ствари, и од себе.

На пример, у идејама старих кинеских филозофа, које као да су за нас управо изречене, и о којима говоре професор кинеске историје с Харварда Мајкл Пјует, аутор књиге „Пут”, и коауторка Кристин Грос-Ло, која је докторирала на предмету историје источне Азије на Харварду. Ово издање, које је објављено у 24 земље света, код нас је штампао „Креативни центар”, у преводу с енглеског Мирјане Попов-Слијепчевић. „Ми сами себи стојимо на путу... Пут није хармоничан идеал који морамо да следимо. То је пре путања коју непрекидно исцртавамо својим одлукама, делима и односима с другима”, пишу Пјует и Кристин Грос-Ло.

Мајкл Пјует је омиљени предавач хиљадама студената, којима приближава свет Конфуција, Менг Цеа, Лао Цеа, Џуанг Цеа, Сун Цуа. Награђен је 2013. године посебним признањем Харварда за изузетност у извођењу наставе, а за наш лист говори о томе како кинески филозофи могу да нас науче добром животу.

– Често мислимо да треба много да мудрујемо како бисмо нешто променили у својим животима. Али, у ствари, значајне промене често почињу у свакодневици, кроз уобичајене поступке, када или упадамо у рутину и углавном негативне обрасце, или тренирамо себе да постанемо више у дослуху са светом око себе – каже Мајкл Пјует.

Познато је источњачко учење о повезаности свега у свету, а знамо много и о томе да је рационални човек Запада усмерен превасходно на формирање своје јединствене личности и слике о њој. Међутим, аутори књиге „Пут” истичу и то да ставови поменутих кинеских филозофа „нису ништа више супротстављени ’западним’ ставовима него што су традиционалне идеје противне модерним идејама”.

– У почетку сам био студент западне филозофије, али сам застао када сам почео да читам кинеске филозофе и када сам открио колико су њихове изворне идеје далеко од онога што нам је о њима представљено у секундарним радовима. Што сам више оригиналних текстова прочитао, све сам више увиђао њихову дубину. Надам се да, као предавач, студентима дајем исту могућност да те текстове читају изван стереотипа који их окружују, и да њима буду надахнути. Испрва сам на предавањима наглашавао да нема ничег суштински источњачког или западног у овим ставовима. Идеје које приписујемо Азији постоје и на Западу, и обрнуто. Али, неке вредности постале су доминантније у одређеним временима и одређеним околностима, а у скорије време, на Западу се свакако посебно потенцира јединственост индивидуалности. Међутим, опасност од усредсређености на индивидуалност, ма како да то сјајно звучало, јесте бескрајна потрага за особином која би нас разликовала од осталих, и за једним аспектом личности који би се могао одредити као наше право сопство. Иронично, али, то нас ограничава, сматра Мајкл Пјует, поводом нашег питања о начину на који студентима предочава сличности и разлике у вредностима Истока и Запада.

Књига „Пут” говори о „изоштравању наших инстинката, вежбању емоција и ангажовању у сталном процесу самопобољшавања, како бисмо касније у свим ситуацијама реаговали на прави начин”, уједно позитивно подстичући друге. Али, на шта тачно мисле наши саговорници када цитирају Лао Цеа: „Снагу увек можеш да победиш слабошћу”, или када кажу: „Играј на слабост, без обзира на стартну позицију и тако ћеш окренути ситуацију у бољем правцу”?

– Онда када схватимо да је све у свету у ствари повезано, увиђамо да ће сваки покушај успостављања моћи, контроле и доминације над другима, на дуги рок, једноставно произвести озлојеђеност и љутњу у њима. Прави утицај био би путем онога што Лао Це назива – слабошћу. То није дословна слабост, у уобичајеном значењу те речи, већ способност да се буде флексибилан и прилагодљив, као и умеће да се нека ситуација окрене ка побољшању кроз суптилне, неагресивне, поступке – истиче Пјует.

Кинеска мудрост учи о противречности, непредвидљивости света, о томе да имамо онолико личности колико их други у нама подстакну. Како да будемо складни у неусклађеном свету?, питамо нашег саговорника.

– Коначно, не можемо се борити против несигурности наше позиције у свету. Свет није сигурно место, и у ствари је опасно претпоставити да је стабилан и предвидљив. Кључ је у томе да извежбамо себе да будемо више усаглашени са околином, да будемо у могућности да делујемо у различитим околностима. Начин на који сада живимо умањује нашу виталност. Ствар је у томе да будемо истренирани да подижемо своју енергију кроз свакодневне активности – каже Пјует.

Посебан део књиге „Пут” аутори су посветили значају ритуала у свакодневици. За нас је ритуал шаблон, међутим, кинески филозофи у ритуалима виде кључ за подстицање добрих реакција код других, начин да се изађе из рутине, који на кратко ствара алтернативну стварност. На пример, понашати се љубазно и пристојно према некоме кога не волимо, ко нас иритира. То значи вежбати доброту као неки ритуал, а како каже Менг Це: „Доброта људске природе јесте као вода која тежи да тече надоле. Баш као што нема воде која не тече надоле, тако нема ни људи који немају доброту.”

– За Конфуција, ритуали су начин да се разбију ограничења и рутина, који нас дефинишу. Ритуали спречавају да будемо ограничени оним што мислимо да је наше право, аутентично, али суштински ограничавајуће, сопство – објашњава Мајкл Пјует.

И шта је, коначно, пут? То је схватање свега у непрестаном кретању и преображају, промени начина мишљења, у машти и креативности, у виђењу шире слике света.


Коментари4
2bd69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladislav Marjanovic
Filozofije Dalekog Istoka ne gube privlacnost. Okrenute su coveku kao pojedincu i daju mu uputstva kako da nadje duhovno spokojstvo pred izazovima sudbine. Medjutim, njihov je nedostatak sto pasiviziraju ljudski duh pa ga tako cine zavisnim od svojih ucitelja, gurua, majstora. Na taj nacin, istocnjacke filozofije dobijaju osobine duhovne droge sto olaksava guruima da manipulisu svojim sledbenicima. A ako gurui rade za tajne sluzbe neke velike sile, onda postaje jasno sta se sa istocnjackim filozofijama postize. Ova ucenja postala su veoma popularna medju mladima u istocnom bloku deceniju pre propasti komunizma. Posebno su bili aktivni pripadnici sekte "Hare Krisna". Posle "tranzicije" nestalo ih je sa scene. Ali, ostao je Dalaj Lama (ciji je brat direktno vezan za CIA-u), ostala je sekta Falun-Gong koji kineskom rezimu zadaju glavobolju, a neoliberalni Zapad rado ih koristi kako bi odvratio paznju javnosti od opstih socijalnih problema i pomogao im da nadju "srecu" u meditiranju...
Petar
Za početak prestanite da gledate TV, mobilni telefon koristite za telefoniranje i shavtićete da imate gomilu slobodnog vremena. Gomila slobodnog vremena koje možete da posvetite sebi, svojoj deci, porodici, prijateljima...
sibirski slavuj
Sta nas ima da uce kineski flozofi. Treba manje da filozofiramo da se nebavimo bespotrebnom politikom a vise da se okrenemo sebi i da radimo.
Petar V. Terzic
U knjizi "Put" autori istrazuju mudrosti zivljenja drevnog kineskog naroda i njihov uticaj na zapadnu kulturu. Autori ukazuju da je odluka na nama i ona se realizuje u socijalno miljeu koji nije harmonican, vec nepredvidiv i nestabilan.Da bismo imali osmisljeniji zivot moramo se osloboditi rutine i negativnih navika, vezbanjem ostvariti bolju komunikaciju sa okolinom, sto znaci naci alternativu-pocinjuci od malih svakidasnjih stvari i od sebe.Prepoznatljiva individualnost kao covekovo sobstvo, koja je podsticana u zapadnoj kulturi, otezava komunikaciju, pa nas kineska filozofija uci samopoboljsanju instikata, emocija i svesti kako bismo bili pozitivni i podsticajni za okolinu.Da bi se izbegla neravnopravna borba,L.Ce istice moc "slabosti",gde koristi fleksibilnost i prilagodjavanje kao suptilnu taktiku. Kjucnu ulogu igra ritual,ne shvacen kao zapadnjacki klise ili lukava maska, vec kao ljubazan i prijatan prilaz koji bitno menja okolnosti koji kreiraju podnosljiviju ljudsku stvarnost.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља