У последњих 13 година, откако се води евиденција, 58.286 особа поднело је захтев за престанак држављанства Републике Србије, подаци су Министарства унутрашњих послова.

Само током прошле године било је 3.243 таква захтева. Најчешћи разлози за тражење отпуста из држављанства су, како кажу у МУП-у, регулисање статуса у иностранству због склапања брака, спајања породице или школовања.

Држављанство може да престане подношењем захтева за отпуст или одрицањем. У МУП-у наглашавају да се занемарљив број људи одрекао држављанства, док далеко већи број њих подноси захтев за отпуст.

Иако су ови грађани одлучили да раскину формалноправну везу саземљом свог рођења, то не значи да је овај раскид коначан. Како би поново постали пуноправни грађани Србије неопходно је да поднесу захтев за пријем у држављанство и изјаву да Србију сматрају својом земљом. Док решење о отпусту из држављанства кошта чак 31.250 динара, за пријем се плаћа око 17.000.

Сви који поднесу захтев за отпуст из држављанства морају пре свега да имају доказ да поседују страно држављанство или да ће га ускоро добити. Осим тога, морају да буду пунолетни, али и да су регулисали војну обавезу, измирили порез и друге обавезе, кажу у МУП-у.

Захтев за отпуст ће бити одбијен уколико се против подносиоца  захтева води кривични поступак због којег се гоне по службеној дужности. У случају да је реч о особи која је осуђена на затворску казну – та казна мора бити издржана.

– Уколико се у службеном поступку утврди да подносилац захтева за отпуст из држављанства Републике Србије не испуњава неки од наведених прописаних законских услова, неће му се одобрити отпуст –  кажу у МУП-у.

Држава је одбила само три одсто грађана који су тражили отпуст из држављанства, а реч је углавном о мушкарцима који се нису пријавили за увођење у војну евиденцију код надлежног територијалног органа.

Осим тога, у Закону о држављанству је наведено да отпуст из држављанства неће бити одобрен уколико је угрожена безбедности или одбрана земље или ако то захтевају економски интереси Србије. Током рата, стања непосредне ратне опасности или ванредног стања све  захтеве за отпуст држава може без образложења да одбије.

Хрватски медији су недавно обелоданили податак да се прошле године држављанства те земље одрекло 25 грађана, док је отпуст добило њих 153, уз напомену да је већина то учинила ради стицања српског држављанства.

Пре уласка у Европску унију у Хрватској је било знатно више захтева за отпуст из држављанства. У последњих 20 година из држављанства је исписано 86.746 особа, а одрекло га се њих 606. Бројке су почеле да падају након пада границе са ЕУ.

Демограф Владимир Никитовић наглашава да одјављивање места боравака или одрицање од држављанства не одражава реалну слику о миграцијама у Србији или у региону.

– Наши људи се најчешће не одјављују када одлазе из земље, нити траже отпуст из држављанства, јер то и није услов за стицање двојног држављанства. Сви знамо да Мађари који живе у Војводини траже и добијају пасош те државе, а сличну ситуацију имамо и у источној Србији, на подручјима где живе припадници бугарске националне мањине – каже наш саговорник.