петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05
РЕАГОВАЊЕ

Ауто-пут – преко Златибора или Голије

Аутор: Стеван Николићнедеља, 12.03.2017. у 08:00
Западна или источна варијанта (Фото Д. Јевремовић)

Већ скоро 15 година воде се расправе о изградњи ауто-пута Београд–Јадран. На ту тему организовано је више научностручних скупова. Затим је у оквиру Института за путеве и ЦИП-а урађена стручнотехничка документација до нивоа идејних пројеката, погодних за даље одлучивање.

Деоница до Пожеге сигурно ће се завршити, али је неизвестан наставак даље изградње. Није, чак, донесена ни одлука којим делом коридора ће се определити траса пута – преко Златибора или преко Голије, а ово питање се у јавности стално актуелизује.

У студијској и стручнотехничкој документацији овог коридора анализиране су обе варијанте, и то са становишта природних и привредних ресурса, туристичких потенцијала, положаја и развојних могућности до нивоа идејних пројеката, у чему је учествовао и аутор ових редова. Планиране трасе се одвајају после Пожеге.

Западна води преко Златибора, источних падина Златара и сјеничком котлином до средњег дела Пештери.

Источна варијанта води ивањичком котлином, долином Моравице и падинама Голије, спушта се на Ступ и на Пештери се спаја у једну трасу до граничне тачке – Бољари.

На златиборској деоници достигнут је солидан ниво привредно-туристичког развоја, уз функционалну саобраћајну повезаност и повољне услове даљег развоја.

У зони ивањичке деонице констатовани су врло слаба саобраћајна мрежа и слаб привредни развој, али су богати шумски, пољопривредни, туристички и ловни потенцијали. Стручна опредељења о предностима су остала отворена због исказаних различитих интереса локалних заједница.

Дилеме у вези с будућом трасом ауто-пута покренуо је и текстом у „Политици” (6. марта) инж. Никола Чукановић, али пристрасно и са више погрешних и произвољних података и оцена. Г. Чукановић заговара голијско-пештерску варијанту трасе, која је дуга 109 км, док је златиборска дуга 125 км, али он тврди да је златиборска варијанта дужа 50 километара, уместо 16, па би се краћом варијантом уштедело око 250 милиона евра, рачунајући километар ауто-пута пет милиона евра, што није тачно.

Он не зна да по инжењерским проценама километар ауто-пута на најтежим теренима, као што су ови, кошта до десет, па и до 11 милиона евра.

Описујући шире подручје „сјеничко-пештерске висоравни”, произвољно је глорификује и увећава. Каже да је ова висораван „огроман простор, облика велике тепсије, површине око 100.000 километара квадратних”, па набраја све околне планине.

Но, ако бисмо додали и површине свих набројаних планина и претпоставили да је у питању техничка грешка па свели површину на 10.000 квадратних километара, и то не би било тачно. Нашом провером површина Пештерске висоравни с припадајућим орографским деловима околних планина износи 2.700 до 2.800 квадратних километара.

Чукановић такође тврди да по богатству шума, сточарства, лова и пчеларства ово подручје „нема премца у Србији”. Но, и поред 12.000 хектара пошумљених голети које наводи, ужи предео Пештерске висоравни има одлике травно-степских предела, са остацима деградираних шума, што се може видети и из приложене фотографије уз текст.

Иначе, господин Чукановић правилно запажа да су услови за изградњу и одржавање ауто-пута преко обешумљеног простора Пештери неповољни због велике надморске висине изнад 1.150 метара и изложености неповољним временским условима током зиме, са средњом јануарском температуром углавном испод нуле, а често и до минус пет степени.

Дуго се задржава и високи снежни покривач који често завејава путеве и отежава саобраћај.

Ипак, голијско-пештерска деоница може имати извесну предност пре свега као неразвијено подручје због великих шумских ресурса Голије и њених богатих туристичких потенцијала, повољних пољопривредних услова ивањичког краја и рудника Штаваљ.

Чињеница је, такође, да се златиборска деоница ауто-пута може нормално развијати и с модернизованим постојећим путем, док ће без овог пута ивањичко-голијско подручје остати дугорочно привредно запостављено, те ове дилеме није једноставно решити.

Научни саветник


Коментари32
9cba5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srbenda
Autoput preko Pesteri nema nikakve ekonomske, politicke, istorijske i bilo kakve druge logike. To je neko jalovo resenje izmedju gradova koji se ne nalaza na istom pravcu: Uzice, Zlatibor, Nova Varos, Prijepolje su na pravcu prema Crnoj Gori a Kraljevo, Raska, Novi Pazar, Kosovska Mitrovica na pravcu prema Kosovo. To su dva potrebna autoputa a ne jalov jedan, izmedju, kroz pustinju. Bolje napraviti autoput od Uzica do Nove Varosi i od Kraljeva do Magliča a dalje brzi put. Sa crnogorske strane autoput treba da ide do Mojkovca a dalje brzi put, a ne na Berane. Kakvo crno ozivljavanje Pesteri i Golije, ovime cete samo da pogasite varosice: Nova Varos, Priboj, Prijepolje, Pljevlja, Bijelo Polje, Foca, Bajina Basta, Trebinje, Cajnice, Mojkovac. Pa i Uzice i Zlatibor se samo drze zbog prometa i tranzita prema moru.
Баштинар
У коментарима преовладава елементарно непознавање географије. У обе варијанте ауто пут би ишао преко Пештера. У Ивањичкој, Дуга Пољана-Бољари, а у Златиборској, Сјеница-Бољари. Са Ивањичком варијантом добијамо алтернативан правац за постојећи пут преко Златибора ка Ц.Гори, као и алтернативни правац за Ибарску магистралу(Чачак-Краљево-Рашка-Н.Пазар и даље.) Постоје и безбедносни аспекти. Да наврат нанос деведесетих није завршен "Јаворски пут"(Ивањица-Сјеница), куда би се кретали за време "бомбардовања"? Планирани пут од Пожеге обавезно градити старом трасом према Ужицу и даље ка Вишеграду. А Златиборци, чувена ерцовска памет, боље им је да пробију и заврше правац Златибор-Семегњево-Кремна и да се тако повежу на будући ауто пут ка БиХ. Синергија са Таром је будућност и за Златибор и Тару а не свака вашка обашка. Исто вреди и за Голију и сва три Увачка језера. Читати о страху од снега на Пештеру је ругање памети, када исти снег завеје и блокира равну и низинску Војводину, пре неку годину.
Баштинар
Антиботе, буразере драги, "ти причаш шта знаш а не знаш шта причаш". Саопштавам ти следеће чињенице.Траса пута је већ одређена и одобрена.То што се још није приступило детаљној реализацији пројекта ствар је облика финансирања и профила пута и не значи одустајање од одобрене трасе. Од Пожеге до Бољара неће се радити класични ауто-пут, већ брзи пут са 4 траке. Разматра се да ли да буду све 4 спојене или са банкином између. Наиме траса Бар-Београд је део коридора Бари-Темишвар и упоредо са њом ће се касније постављати и оптички кабл, енергетски кабл који је готово положен испод Јадрана, све то јер је Темишвар упоришна тачка Италије у овом делу Европе. Оквирно траса иде правцем Пожега-Ариље-Ивањица-Дуга Пољана-Бољари. Алтернатива је била Пожега-Ужице-Н.Варош-Сјеница-Бољари, али се од ње одустало.Значи обе би ишле преко Пештера, за оне који знају где се Пештер простире.Од Н.Вароши према Пријепољу никада није ништа планирано.Од Пожеге је планиран ауто-пут према Вишеграду и даље за Сарајево.
Препоручујем 4
antibot
U komentarima preovladava botovsko lobiranje za najgoru varijantu preko ledenog srpskog Sibira,pustinje gde nema ni ljudi ni saobracaja ni industrije. Da je to normalno autoput ne bi isao kroz Beograd nego bi isao kroz puste predele. Posto nigde nije praksa da se put gradi tamo gde zivi manje ljudi i gde je manji saobracaj,takva praksa nece biti uspostavljena ni ovde, koliko god se botovi i oni koji ih placaju trudili da laziraju javno mnjenje i javni interes. Autoput nece ici preko Pestera jer to nije ni normalno ni razumno niti je isplativo. Nije vam ovo africka kolonija.
Препоручујем 3
preko zlatibora
Preko Zlatibora. Gde zivi mnogo vise ljudi,gde je mnogo veca industrija,gde je FAP, gde je valjaonica aluminijuma, gde je valjaonica bakra, gde je Prvi Partizan,gde je mnogo veci turizam i mnogo veci saobracaj, i gde je lakse odrzavanje puta. Ne postoji ni jedan razlog da put ide trasom gde ce ga koristiti mnogo manje ljudi. Ne postoji ni jedan razlog da put ide preko Pestera, osim politickog lobiranja od strane velikih sila koje ovde crtaju nove granice. Da je normalno da autoput ne ide kroz gradove vec kroz puste predele "da bi se oni razvili" put ne bi isao u Beograd,ne bi isao kroz Cacak,kroz Obrenovac,kroz Pozegu, isao bi pustim selima daleko od ovih gradova. Otkud to da od Beograda do Pozege autoput prolazi kroz svako vece mesto i industrijski centar, a onda odjednom od Pozege to vise ne vazi,pa ce put da ide kroz pustinju i prasumu a kroz industrijske centre nece da ide. Jasno je da je u pitanju geopoliticki cilj, a ne struka i interes Srbije iza toga.
Milojica Dragicev
Komunisti su pomogli taj kraj i pogledajte taj javasluk od urbanizma taj nered i neukus taj kic i raj za nocni zivot bez fiskalnih racuna i slicno...to je Zlatibor
milosrdni andjeo
Ako je gdja Mihajlovic kupovala terene na Zlatiboru,bila je to i zataskana afera,sasvim je izvesno i zbog cega!Tu ce i biti,sasvim izvesno nova trasa,a to je i nacin da se "posteno" zaradi veliki novac!ZIVI BILI,PA VIDELI!Nije to novi nacin da se dobro zaradi,verovatno i braca Andrej,koji se ne bavi politikom direktno, ima neku imovinu u blizini buduce trase tog puta!Tako nasi vrli spasioci vode Srbiju!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља