четвртак, 30.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:05
ПОГЛЕДИ

У којој смо брзини

„Европа у више брзина” хладан је пројекат, он у себи аутоматски негира осећај заједничке одговорности за заједничке подухвате
Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 12.03.2017. у 09:00

За време Другог светског рата Велика Британија је, посебно у прве три године, зависила од економске и војне помоћи Америке.

Помоћ је достављана бродовима, а ти су трговачки бродови били приоритетна мета немачких подморница. Ради лакше одбране бродови су били груписани у конвоје које су штитили разарачи и фрегате. До одређене тачке у Атлантику конвоје су пратили амерички и канадски ратни бродови, да би их затим преузимали Британци.

Свето правило пловидбе тих трговачких бродова у Другом светском рату било је да конвој плови брзином најспоријег брода. Иначе није конвој.

Солидарност и осећај одговорности. Захваљујући и тој тактици савезника, Немцима никада није успело да прекину снабдевање Велике Британије преко Атлантика.

Други светски рат одавно је завршен, а Немци као да после толико година, ипак, желе да потопе најспорије бродове у конвоју, који се сада зове Европска унија. Наиме, најновија формула за преживљавање ЕУ јесте „Европа у више брзина“.

Што би се рекло, да ће Немци, Французи, Италијани и Холанђани да плове највећом могућом брзином, а остали колико и како могу. То у пракси значи да нема конвоја и да је то почетак раслојавања Европске уније на моћне и немоћне. Истина, нема опасности у виду немачких подморница, појединачних или у чопору, али данашње опасности друге су врсте.

„Европа у више брзина” хладан је пројекат, он у себи аутоматски негира осећај заједничке одговорности за заједничке подухвате. Тај пројекат враћа ЕУ на ниво економске заједнице, евентуално и бирократске, али то зауставља формирање јаче политичке заједнице.

У другој половини 20. века Европљани су поправили последице свог безумља из прве половине века. Европска идеја је Европљанима, без обзира на све ровове и јазове који су их делили, обећавала један хоризонт наде. Напоре у смислу интеграције обезбедио је и крај Хладног рата, историја европског уједињавања од 1950. до данас давала је одређене разлоге за оптимизам.

Додуше, скептици су упозоравали да ће ширење ЕУ довести и до разводњавања ЕУ. Но, сада имамо формулу „Европа у више брзина“ еуфемистички замотану у „издиференцирану интеграцију“, а све под изговором да се европски караван одржи на окупу и да се притом не изгуби на путу. Циник би рекао: „Путуј игумане...“

Европска унија се суочава с великим изазовима и задацима, од мигрантске кризе до односа са Русијом и Кином. Она истовремено, барем декларативно, жели да се прошири и продуби.

Мора да постави свој однос са САД тако да издржи пробу будућности. Мора да пружи руку Русији као партнеру, да буде способна како за сарадњу, тако и за ривалство с Јапаном и Кином. А мора и да помогне земљама Балкана којe касне у развоју економије за старом Европом.

У свету краја америчке хегемоније ЕУ мора да се одржава између сила и тржишта, али да чува Америку од два вечита искушења њене историје: ароганције моћи и склоности ка изолационизму. ЕУ мора да у време глобализације спасава по сваки цену и своју варијанту капитализма.

Само један социјално обуздани капитализам, само капитализам са људским лицем, може да се нада да ће бити трајно политички прихваћен.

Да ли га звали „социјалном тржишном привредом“, или „трећим путем“, у сваком случају свакој привредној делатности потребно је да буде заснована на друштвеној одговорности. Наравно, без тржишта је све ништавно, али тржиште не сме бити све.

Само социјална држава чини глобализацију подношљивом. У Бриселу су годинама тврдили како су замислили модел ЕУ који је прикладан за будућност: не на укидање старих и поносних европских земаља, али уз превазилажење националних држава.

У случају Пољске видимо како то изгледа у пракси. Варшава, па и Будимпешта, не прихватају то превазилажење националних држава.

Немачка је идеја да националне суверене територије, а то су државе, немају већи значај него што је то уобичајени административни значај области с утврђеним поштанским бројем.

Немци сматрају да се само тако може превазићи и окончати 1.000 година борби и сукоба на европском тлу. Пољаци не деле такве идеје.

Немци можда могу, силом економије, да скоро све у Европи убеде у исправност таквих својих идеја, али Пољаке неће моћи да убеде.

Остаје им само да опет нападну Пољаке, да пошаљу подморнице на Атлантик, лукави Енглези као да су нешто већ предосетили, па беже из ЕУ, док су Руси већ направили зграду – копију Рајхстага и вежбају пењање на њене кровове.

И сада се Немци чуде и згражавају. А управо је велики Гете на крају другог дела свог „Фауста“ за свог јунака, који је вечно лутао и нешто тражио, рекао: „Тај је нешто и научио“.

О да, у којој ћемо ми то бити брзини Европске уније? Ако конвоја уопште и буде.


Коментари85
87893
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

БоБ
Њемачка је идеја да све буде Њемачка и да сви слушају Њемачку. Њемачка се никад неће одрећи Њемачке.
Aleksandar Mihailović
Šta EU brzine govore? Da će najmoćniji iz dana u dan da "beže" od ostalih i prave sve veći ekonomski, socijalni, vojni i politički jaz, nepremostiv za puževe ovisne o cucle i dobru volju "prvoligaša". Srbija već zaostaje 77 krugova i sa novim pristupom i novim pol pozicijama ostaće u prošlosti dok će drugi da ulete i u socijalizam i onda nas uče o istom. Na svetskoj uzavreloj pozornici približava se play off i u njega ulaze samo veliki igrači koji su samostalni, kreativni, odgovorni i produktivni, okrenuti sebi i svojim potencijalima. Karavani i konvoji prolaze a mi ćemo u ovoj brzini gde za 5g ništa bitno oko KiM nismo rešili, a u sedmoj gasili sopstvenu proizvodnju i rasprodavali sve što vredi, ostati na pustom peronu i "kevtati". Naš pravi izbor nisu ni EU ni NATO, a za sve promašaje, lutanja i plutanja neko će ipak morati da odgovara. Probudimo se na vreme i nemoj da smo neprestano u oblaku prašine karavana i konvoja koji prolaze. Izbori pred nama su prilika za razum i malo nade.
M.Bjelic , New York
u "Rikvercu "
smešno-kako kome...
Zamislite da su Nemci napravili maketu Kremlja i da uvezbavaju penjanje na njega...
Stefan Petkovic
Kad su se Nemci tako popeli na Kremlj? Inace, Zapad na celu sa Amerikancima gura Ruse u defanzivu, a pravljenje ove replike je samo demonstracija ruske psihe i odgovor na Zapadni pritisak.
Препоручујем 10
Borisav
„Европа у више брзина” nije “hladan projekat”, to je samo jedan tipično birokratski odgovor na veliki izazov koji je nastao izlaskom Britanije iz EU. Glomazna, preskupa i nikome odgovorna birokratija nikada neće samu saseći, ona zna samo da se širi i to verovatno u nove birokratije, za svaku “brzinu” posebno. Politički odgovor bi bio da se EU, od simbola beskorisnog birokratisanja, prestruktuira u privlačno mesto objedinjavanja isprepletanih interesa svih evropskih država.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља